Najmoćnija žena sveta

Ovih dana Angela Merkel slavi 15 godina kako je na vlasti i verovatno će postati najdugovečniji nemački kancelar. Kada je 1995. godine godine Helmut Kol, kao kancelar ujedinitelj, postavio Angelu Merkel za ministarku u vladi ujedinjene Nemačke, bio je to svojevrsni šok pogotovo za konzervativce u dotadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, posebno one koji su godinama maštali da zamene Kola.

Niko, pa ni sama Merkelova, tada nije verovao da je mudri starac „izvukao iz šešira“ pravu osobu za naslednika u najvažnijoj nemačkoj fotelji. Njegovih 16 godina na čelu države sada dostiže ova germanska „čelična lejdi“ koja čak i u sadašnjoj planetarnoj krizi zbog korone uspeva da opstane i biva hvaljena zbog odlučne politike koju nisu mogli da pokolebaju ni „knezovi“ iz 16 nemačkih pokrajina koji, umesto državne, pokušavaju da vode politiku koja će ih zadržati na funkciji u njihovoj sredini ulagujući se svojim biračima.

Izbor Merkelove novembra 2005. godine bio je premijera. Prvi put žena kao nemački kancelar. Kada je kasnije postala Mutti (majka) nacije, najmoćnija žena na svetu, sve je bilo mnogo jasnije. Morali su da je slušaju čak i oni koji su se protivili i rugali takvom izboru vođe.

– Jedna lasta ne čini proleće – izjavila je davno ova žena koja je u politiku ušla uz pomoć najmoćnijeg čoveka u zemlji, ali je onda svojim urođenim manirima opstala na vlasti, da bi u trenutku kad je najavila da se neće više kandidovati za kancelarsku fotelju dobila podršku da ostane kakvu priželjkuju mnogi političari na planeti.

To je još bilo nezamislivo tog novembra pre deceniju i po kada se u tamnom blejzeru zaklinjala pred tadašnjim predsedavajućim Bundestaga Norbertom Lamertom i završila tradicionalnom rečenicom: „Tako mi Bog pomogao.“

Odlazeći kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, teško se tada rastajao od kancelarske funkcije i u neverici gledao u ženu koja ga je pobedila na izborima. Merkelova je sve to stoički podnela i onda krenula da vlada.

Od kada je na vlasti, Merkelova je vodila nesebičnu politiku, ne forsirajući žene više nego što je potrebno. Bila je protiv kvota po kojima bi žene ulazile u vladu i na druge važne funkcije u državi. Mada nije rađala, ona je zdušno podržavala sve zakone koji su išli u prilog porodicama s decom i povratku majki na ranija radna mesta.

Na drugoj strani, uspela je da postavi Ursulu fon der Lajen s mesta nemačkog ministra odbrane na najvažniju funkciju u Evropskoj uniji, a do tada malo poznatu Anegret Kramp-Karenbauer najpre proizvede u šefa svoje stranke CDU, a potom i kancelarskog kandidata, što je ova ipak odbila, da bi je na kraju postavila za ministarku odbrane.

Rešava krize

Merkelova je uspela da izvuče Nemačku iz krize evra, a nekoliko godina kasnije je sa migrantskim talasom hrabro izašla na kraj izjavom koja je zgrozila njene zemljake: „Mi to možemo“. Mislila je da bogata Nemačka s negativnim priraštajem stanovništva mora da obezbedi mlađu radnu snagu iz daleka primajući izbeglice.

Okružena ženama

U okruženju Merkelove su u velikom broju žene. Tako je šef njenog kabineta Beate Bauman, a njen glavni planer je Eva Kristijansen. Međutim, muškarcima su dodeljeni takođe važni poslovi, pa je Štefan Zajbert njen portparol.