Na tabli sa imenom Diane Budisavljević u Inzbruku će pisati da je spasavala srpsku decu

Prvi put nakon tri decenije, u poznatom gradu jedne zapadne države, na glavnom šetalištu, biće postavljeno ime heroine koja je spasavala srpsku decu i Srbi će biti istaknuti kao žrtve na novoj tabli.

Reč je o Austriji, gradu Inzbruku i Diani Budisavljević – a spomenuti tekst na tabli, ta naizgled obična formalnost, plod je strpljivog i upornog zalaganja naših ljudi u rasejanju, pre svega Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI).

Kako navode u ovom udruženju, grad je doneo jednoglasnu odluku povodom konačne verzije teksta na spomen-ploči za Dianu Budisavljević (devojački Obekser), dana 18. novembra 2020. godine na sednici Senata.

Time je stavljena tačka na dalju diskusiju oko sadržaja teksta na tabli, za čije postavljanje je inicijativa podneta još pre deset godina. Prvobitan predlog grada bio je da na tabli piše da je Diana delovala u Jugoslaviji i spasavala decu, ali je SPOJI instistirao na formulaciji NDH i srpska deca.

– Naša javnost najverovatnije neće biti svesna koliko je ovo važno dostignuće, ne samo za naš narod u Tirolu i Austriji, već uopšte i širom sveta, jer je po našim saznanjima ovo prvi put u poslednjih 20-30 godina da se srpske žrtve poštuju i spominju na jednom javnom mestu na Zapadu. U ovom slučaju to će biti u najprometnijoj pešačkoj zoni u austrijskoj pokrajini Tirol – kazali su u Srpskoj pravoslavnoj omladini.

Borba za „kulturu sećanja“ kako kaže Vladimir Vlajić iz Srpske pravoslavne omladine Inzbruka traje već 10 godina. Zajedno sa socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola podneli su 2010. godine inicijativu da se spomen ploča postavi na njenoj rodnoj kući u Ulici Marije Terezije, a kada je grad konačno takvu odluku i doneo, sporan je bio tekst na tabli, jer „Jugoslavija“ i „deca“ nisu bile dovoljna odrednica da definišu pravi značaj Diane Budisavljević.

Zločini koji su se dešavali u marionetskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj bili su usmereni ne samo prema protivnicima ove tvorevine, već direktno i gotovo neselektivno prema Srbima, Jevrejima i Romima. Svakako je da su Srbi bili najveća „manjina“ koju su ustaške vlasti htele da eliminišu, pa su i logori bili prepuni dece srpskog porekla – njihovi roditelji su ubijani, a oni su umirali u mukama. Ali, Diana Budisavljević pokazala je neverovatnu hrabrost da baš tu, srpsku decu, koja su bila najveće žrtve masovnog zločina, spase. Veruje se da je izbavila 10.000 dece…

Upravo zato, naš narod, a prevashodno SPOJI, insistirao je na toj formulaciji.

– Nama je stalo do toga, da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve. Zamislite kako bi npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše. Hoćemo time da skrenemo pažnju na to da principi kulture sećanja, koji važe za žrtve drugih naroda, kao npr. za Jevreje, Rome i Jermene, takođe trebaju biti primenjeni u slučaju srpskih žrtava – pričao nam je ranije Vladimir Vlajić.

Treba podsetiti i da je pritisak da se stari označe pravim imenom poslednjih mesec dana dolazio i iz diplomatskih i crkvenih krugova, ali i od strane intelektualaca.

Apel su uputili ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić i episkop austrijsko-švajcarski Andrej. Istoričar Horst Šrajber, stručnjak za kulturu sećanja, smatrao je da je ova javna diskusija važna.

Odlaganje odluke tokom leta kako bi se „smirile emocije“ i izgovori da na tabli nema dovoljno mesta za sve reči nisu ulivali mnogo nade, jer se činilo da vlasti uporno izbegavaju etničku odrednicu kod opisivanja lika i dela Diane Budisavljević. Jedan vrtić u Inzbruku poneo je ime ove heroine ove jeseni, ali čak ni u opisu imena na sajtu nisu spominjane srpske žrtve.

Pokazalo se, ipak, da je borba bila plodonosna i da se upornost isplatila.

Umesto „žene“ koja je pomagala „deci u Jugoslaviji“, Austrijanci s aponosno mogu da kažu da je njihova sunarodnica, Austrijanka Diana, spasavala decu srpskog naroda, koji je u fašističkoj NDH bio najveža žrtva i da se težina tog zločina može meriti sa onim koji su nacisti prićinili Jevrejima u Nemačkoj i na okupiranim teritorijama.

Ovako glasi usvojen tekst koji će stajati na spomen-ploči:

Diana Budisavljević, devojački Obekser

1891-1978

Diana Budisavljević iz Inzbruka je tokom Drugog svetskog rata uz pomoć drugih podržavalaca spasila više hiljade pretežno srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj „Nezavisnoj državi Hrvatskoj“.

Tek mnogo godina posle njene smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na njenoj roditeljskoj kući grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi.

Gradska opština Inzbruk