Sada kada su okončane predsedničke konvencije, naredni ključni dan u kampanji u trci za kabinet predsednika Sjedinjenih Država je utorak, 29. septembar, dan kada će biti održana prva debata predsedničkih kandidata.
Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival, bivši potpredsednik Džo Bajden, proveli su nedelju nakon svojih konvencija iznoseći svoje argumente u nekim državama SAD koje su ključne za pobedu na izborima – Viskonsinu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini, prenosi Glas Amerike.
-Mislim da možemo očekivati da vidimo burnu raspravu između dva predsednička kandidata – rekla je Dženifer Merčija, profesorka komunikacija na Teksaškom A&M univerzitetu i dodala da su oba kandidata borci.
Merčija kaže da najave Trampovog debatnog stila mogu biti pronađene u onome kako je opisao svoju kampanju 2016, kao „kontraudarac“.
-On regularno koristi svoj ad hominem napad, kojim napada osobe umesto njihove argumente. I on nema stida da to radi, da se ruga ljudima i ismeva ih tokom debate. On je to radio 2016 – rekla je Merčija, dodajući da istorija Bajdenovog debatovanja pokazuje da će on držati svoje pozicije.
-Ono što smo videli 2012. u njegovoj potpredsedničkoj debati je bilo slično, mislim, Trampovom stilu. Bajden je na neki način malo ismevao svoje oponente. Smejao im se (Polu Rajanu), znate, na nekin način u lice – rekla je Merčija.
Ona kaže da ne misli da će Bajden ići u ekstrem kao što Tramp to radi u smislu ismevanja svojih protivnika ili preteći im, ali smatra da je on sposoban da drži svoju poziciju i ne dozvoli sebi da bude zastrašen“.
Od prve predsedničke debate 1960. godine i nakon njihove obnove 1976, format je generalno ostao isti – kandidati odgovaraju na pitanja moderatora debate.
-Ono što je to zapravo jeste zajednička konferencija za štampu koju dele. Znate, konferencija za štampu sa kratkim odgovorima napred i nazad, dok se zadržavaju na svojim porukama – rekao je Džon Koč, direktor debate na Vanderbilt univerzitetu.
Koč je predložio drugačiji format, koji bi uključivao da eksperti postavljaju pitanja umesto moderator i posmatranje kandidata kako se nose sa temom.
Godine 2016, procenjuje se da je 84 miliona Amerikanaca gledalo prvu debatu između tadašnjeg republikanskog kandidata Donalda Trampa i demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Visoko interesovanje za izbore 2020. moglo bi da postavi novi rekord, ali da li će menjati stavove glasača je pod znakom pitanja.
-Mnogo istraživanja o predsedničkim debatama pokazalo je da to na neki način ljudima omogućava da se identifikuju sa kandidatom s kojim se već identifikuju i nekako im omogućava da vide ko deli njihove stavove – rekao je Koč.
On je dodao da nema puno dokaza da same po sebi predsedničke debate menjaju mišljenja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
