Vrelo leto u Nemačkoj će se usijati i politički, jer su 1. septembra pokrajinski izbori u Saksoniji i Brandenburgu na istoku zemlje, a mesec dana kasnije bira se u Tiringiji, takođe pokrajini koja je nekada bila u sastavu Istočne Nemačke.
Ishod neće reći samo ko će vladati tim pokrajinama u narednih pet godina, već bi mogao da ima dalekosežne posledice po dešavanja u političkom Berlinu, piše Dojče vele (DW), i navodi da ovi izbori otvaraju važna pitanja.
Na pitanje da li desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) pobeđuje, DW napominje da se jačanje desnice u vidu AfD ne može se nazvati istočnonemačkim fenomenom, jer su oni su u međuvremenu zastupljeni u svim pokrajinskim parlamentima širom zemlje.
Pa ipak najveću podršku imaju na istoku, gde su njihovi pokrajinski rukovodioci posebno tvrdi na rečima i posebno ekstremni.
Dok na nivou cele Nemačke AfD u anketama ima oko 14 odsto podrške, u Saksoniji ima izgleda da osvoji 25 odsto, a u Brandenburgu 21 odsto glasova – time bi mogli da postanu najjača stranka. To bi bile njihove prve pobede, a i prvi put da od Drugog svetskog rata da u nekoj nemačkoj pokrajini ekstremni desničari završe kao najjača stranka, piše DW.
Istraživanja pokazuju da je medu biračima na Istoku glavna tema prema kojoj se opredeljuju migracija, odnosno izbeglička kriza.
Na pitanje da li je levica na raskrsnici, navodi se da Tiringija trenutno u vidu Boda Ramelova ima prvog i jedinog levičarskog premijera u istoriji. Levica je od ujedinjenja tradicionalno jaka na istoku što nije ni čudo – to su delom naslednici nekadašnje režimske partije DDR, navodi DW.
Međutim nisu unutarstranačke prepirke jedino što muči Levicu. Pokazalo se da, kao partija protesta protiv „establišmenta“, Levica okuplja i birače kojima nije problem da pretrče krajnjoj desnici.
Da li na ovim izborima Zeleni mogu da napreduju, kaže se da je istok Nemačke uvek bio težak teren za Zelene koji su privlačili bolje obrazovane i bogatije birače iz urbanih sredina. Posebno im je teško u Saksoniji i Brandenburgu, tradicionalno rudarskim pokrajinama – Zeleni se pak zalažu za obnovljivu energiju.
Ranije su se Zeleni cesto mučili da preskoče izborni prag od pet odsto, ali sada to neće biti slučaj, jer su Zeleni na saveznom nivou jači nego ikad, odlično su prošli i na evropskim izborima u maju.
Deo objašnjenja leži u tome što su se profilisali kao anti-AfD posebno kada se radi o migraciji. Takode, borba protiv klimatskih promena sve više zaokuplja i javno mnjenje, a Zeleni su u tome pioniri.
Vrlo je moguće, kako se ocenjuje, da će rezultat Zelenih biti taman takav da budu jezičak na vagi i da svakako učestvuju u vlasti.
Na pitanje šta izbori znače za Vladu Angele Merkel, DW kratko odgovara – svašta.
Najpre, njeni Demohrišcani posrću dok su koalicioni partneri Socijaldemokrate u takvoj distopiji da je vrlo moguće da ove jeseni raskinu vladajuću koaliciju. Brandenburg je tradicionalno uporište Socijaldemokrata, a Saksonija Konzervativaca – ako tamo te partije prođu loše, biće to još jedan dokaz da nešto mora da se menja, kaže se u tekstu.
Obe nekada divovske stranke su najavile da će polovinom oktobra proceniti rad vladajuće koalicije. Ukoliko dođu do zaključka da treba da prekinu saradnju, postoji mogućnost da se Nemačka prvi put okuša u manjinskoj vladi koju bi i dalje vodila Merkel do redovnih izbora 2021. godine, navodi DW.
Koji je ishod verovatan, pita se DW i ocenjuje da zbog jačanja AfD u pomenutim pokrajinama, matematika najverovatnije neće dozvoliti da se formiraju koalicije samo dve stranke – biće potrebno tri ili četiri.
Sa desnicarima za sada niko ne želi da sarađuje, a Demohrišcani imaju problem da saraduju i sa Levicom.
Koalicije sa mnogo članica mirišu na nestabilnost, na eksperiment – nešto od čega Nemci zaziru u politickom životu. Tri istočne pokrajine zajedno broje samo 10 odsto populacije, ali ovi izbori će zanimati celu naciju, zaključuje DW.
