Ključna greška Troickog: Međedović nije smeo da igra u dublu

Kao igrač Viktor Troicki je bio autor naše najvažnije pobede u Dejvis kupu. Kao selektor Viktor Troicki snosi veliki deo krivice za dva veoma teška poraza, a možda i najteža u istoriji naše reprezentacije.

Njegova pobeda je donela „Salataru“ 2010, njegov potpis nosi najveći uspeh Srbije u ovom takmičenju. Naravno, u taj trijumf u finalu protiv Francuza u Areni utkane su i pobede ostalih reprezentativaca, ali onaj poslednji poen je ipak najvažniji.

Tako je uvek u tenisu, nije važno ko povede nego ko osvoji poslednji poen. Baš to se dogodilo juče u Kopenhagenu, Srbija je protiv Danske povela sa 2:0 u petak, izgledalo je da je posao gotov, ali umesto trijumfa usledio je novi debakl naše reprezentacije, gotovo identične magnitude kao pre godinu dana protiv Slovačke u Kraljevu.

Oba meča je trebalo da dobijemo, oba smo katastrofalno izgubili i u oba je potpis selektora veoma bitan.

Dovoljno je videti finiš duela Hamada Međedovića i Elmera Melera pa shvatiti jednu stvar – srpski reprezentativac nije imao snage za dve partije u jednom danu. Kako je meč odmicao njegova igra se raspadala, a u finišu je potpuno zanemoćao. Troicki je to morao da zna posle nekoliko dana priprema i zato nije trebalo da stavlja Međedovića u dubl.

Kaže selektor da braća Sabanov nemaju iskustva u Dejvis kupu, i to je tačno. Ali ako Hamad nije bio spreman za dvostruki zadatak, zar nije bilo bolje sačuvati ga za odlučujuću partiju, pa makar Sabanovi izgubili. Ovako, Međedović i Miomir Kecmanović em su izgubili u dublu em su ostali bez snage za singl.

Možda bi i Kecmanović bolje odigrao protiv Holgera Runea da nije igrao u dublu. Možda bi blizanci iz Subotice umorili Danca, pa bi slabije odigrao protiv prvog reketa Srbije u ovom duelu. Gore ne bi bilo.

Međedović i Elmer su vršnjaci, obojica imaju po 21 godinu, ali je srpski reprezentativac daleko uspešniji. Osvojio je titulu na „Nekst dženu“, na kome Danac nije mogao ni da sanja da igra, nedavno je trijumfovao na čelindžeru u Portugaliji, bolje je rangiran, u novembru je igrao finale na ATP turniru u Beogradu, a njegov rival još nije ni debitovao na ovom nivou. Njihove karijere su kao nebo i zemlja, pa onda pitanje zašto Troicki jednostavno nije sačuvao Međedovića za ovaj singl.

Hamad je dan ranije napravio veliko iznenađenje pobedom protiv Runea, sigurno je bio prepun samopouzdanja i da je bio odmoran, ne bi bilo problema protiv nejakog Melera. Ali on nije bio odmoran jer je igrao dubl.

Nelogična je bila i Međedovićeva taktika u finišu meča, kada je svima postalo jasno da više nema snage. Zašto je ulazio u duga i spora prebacivanja sa Dancem, kada je bio umoran. Teniskim žargonom, zašto je pimplovao loptu, umesto da napada? Zašto nije igrao riskantnije, zašto nije forsirao kraće poene uz juriše na mrežu, da makar uplaši protivnika. Pa nije Meler Đokovićevog ili Sinerovog kalibra, pa da sve kažnjava. Njegova taktika je direktno vodila u poraz jer je samo donosila još veći umor.

Treba samo pogledati poslednji gem, pa shvatiti da Hamad nije mogao da vrati servis Danca u teren koliko je bio iscrpljen.

Ono što je najgore, i prošle i ove godine propuštene su dve velike šanse da se Srbija umeša u borbu za osvajanju Dejvis kupa. Novak Đoković nije mogao da igra februarske mečeve, ali je kasnije planirao da se pridruži jurišu na „Salataru“. Jasno je da najbolji teniser svih vremena ima 37 godina i nema pred sobom neograničeno vreme.

Koliko će još prilika biti da Nole povede „orlove“ ka ovom legendarnom trofeju, niko ne zna, ali dve dobre prilike su propuštene.

Zato je na Teniskom savezu Srbije sada da dobro razmisli da li je ovo pravi put koji vodi ka reprizi velikog trijumfa iz 2010, ili kormilara treba menjati.

Rezultati iz Kopenhagena – petak: Meler – Kecmanović 6:3, 2:6, 1:6, Rune – Međedović 6:2, 3:6, 1:6.

Subota: Rune, Igildsen – Kecmanović, Međedović 6:4, 6:4,
Rune – Kecmanović 6:2, 6:4, Meler – Međedović 1:6, 6:4, 6:3.