Velika zvezda nemačke i svetske kinematografija Barbara Sukova stigla je juče u Beograd kako bi na 51. Festu predstavila film „Dalilend“ u kome igra Galu, ženu čuvenog Salvadora Dalija, a potom sinoć, uz aplauze oduševljene publike u „MTS dvorani“, primila nagradu „Beogradski pobednik“ za doprinos svetskom filmu.
A, doprinos Barbare Sukove svetskoj kinematografiji je ogroman. Na filmsku scenu probila se kao muza jednog od najvećih reditelja Rajnera Vernera Fasbindera, uloge u njegovoj kultnoj seriji „Berlin Aleksanderplac“ i filmu „Lola“ bile su njene prve vodeće role za koje je dobila prve nagrade i salve pohvala.
Usledila je višedecenijska saradnja sa Margaretom fon Trota, a uloge u njenim ostvarenjima „Olovna vremena“ (1981) i „Roza Luksemburg“ (1986) donele su joj odličja za najbolju glumicu Venecijanskog, odnosno, Kanskog filmskog festivala. Sarađivala je sa velikim rediteljima, poput Larsa fon Trira, Dejvida Kronenberga, Agnješke Holand, Folkera Šlendorfa, Majkla Ćimina…
U razgovoru za „Novosti“ otkrila je da jedna naša filmska legenda ima posebno mesto u njenim sećanjima i njenom domu!
– U mojoj kući na zidu stoji fotografija na kojoj smo Bata Živojinović i ja na motoru – kazala je Sukova, koja je sa Živojinovićem 1987. igrala u nemačkom filmu Die Verliebten („Dani za pamćenje“). – To je velika fotografija koju mi je davno poklonio jedan naš zajednički prijatelj i koja od tada visi na mom zidu.
Sumirajući svoju bogatu karijeru, Sukova je ocenila da je imala sreću da radi sa rediteljima koji su joj davali mnogo slobode.
– Nikada nisam radila sa nekim ko bi mi naređivao „uradi ovo ili ono“. Dobri reditelji lako i brzo prepoznaju ozbiljne glumce tako da nisu opterećeni svojim poslom, svojom sujetom, već ti daju šansu da se iskažeš, to je definicija saradnje. Ali, konačno, na filmu reditelj je glavna ličnost, on je onaj s vizijom, zato se trudim da razumem viziju reditelja sa kojima radim.
Sukova priznaje da ima „loše pamćenje“ i da zaboravi sve čim se film ili serija završi, ali…
– Ne sećam se sadržaja niti teksta, čak i ako je reč o predstavi koju sam odigrala 70 puta, ali ako me pitate kako je neka moja junakinja, Hana Arent, Roza Luksemburg ili neka druga hodala, njeno držanje, toga se jako dobro sećam.
U karijeri je često igrala snažne i žene ispred svog vremena, poput Roze Luksemburg, Hane Arent, Hildegard Bingenske, pa i Dalijeve Gale, jer, kaže, voli istorijske uloge iako su malo zastrašujuće.
– Kada igrate stvarne osobe morate da budete na visini zadatka, ali imate izvore: pisma, svedočanstva, fotografije, što je odlična polazna tačka. Za one druge uloge, morate sve to da izvučete iz sebe. Kada glumite istorijske ličnosti onda morate tu osobu da pronađete u sebi, jer na kraju taj lik na filmu ćete biti vi. Gala je, recimo, bila omražena, neki biografi su je otvoreno prezirali, slično je bilo i sa Rozom Luksemburg, ali tada pokušavam da pronađem neka druga mišljenja, da tu osobu učinim humanijom, čak i kad je, u slučaju Gale, predstavljena kao „kučka“. Jer, ma kako neko spolja izgledao, ona priča iznutra je drugačija – istakla je Sukova.
A ko su današnje heroine, snažne žene?
– Prednost žene danas je što ona može da bude nezavisna i snažna na više načina, bilo da se s uspehom bavi nekim poslom, da je generalni direktor ili da odluči da bude kući, sa decom. Kada sam ja bila mlada, naša generacija je pokušavala da forsira neki novi feminizam, borile smo se protiv seksualizacije žena, odbijale da se šminkamo. Danas vidim tip-top mlade žene skockane, na visokim potpeticama dok idu na posao. Možda je upravo to prednost današnjih jakih žena, da budu što god žele. To, uglavnom, važi za zapadni svet, ne i za neke druge delove planete.
Tužna je, dodaje, jer se danas filmovi prave na potpuno drugačiji način nego nekada, za kratko vreme i sa malim budžetima, za razliku od serija, pa i one koju trenutno snima, a koja ima budžet od 40 miliona dolara.
– Nekada pomislim koliko se divnih malih filmova može snimiti za taj novac. I pandemija je doprinela da ljudi ostaju u svojim domovima i bindžuju serije. Toliko smo udaljeni, evo, sad sam doletela iz Frankfurta i na aerodromu svi sede sami sa telefonima, čak i u restoranu. Bioskop je ostao jedino mesto gde možemo zajedno da se smejemo i plačemo, zato je važno da nastavimo da pravimo filmove. Volim da radim sa mladim rediteljima koji, iako teško pronalaze novac za svoje filmove, imaju strast prema poslu – poručila je na kraju Sukova.
90 godina rođenja Velimira Bate Živojinovića
Jugoslovenska kinoteka obeležiće devedeset godina od rođenja jednog od najznačajnijih i najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Velimira Bate Živojinovića (1933–2016) svečanim otvaranjem legata i dve prateće izložbe 28. februara u zdanju u Uzun Mirkovoj ulici.
