Kralj humora

Legendarni scenarista, čovek koji je na najbolji mogući način oslikao mentalitet srpskog društva, rođen je u Sinju 22. januara 1933. Po njegovom prvom romanu snimljen je film „Višnja na Tašmajdanu“, a po drugom „Vruć vetar“ urađena je serija. Scenarista je čuvenih serijala „Otpisani“ (prvih 13 epizoda) i „Pozorišta u kući“ (27 epizoda).

Autor je istorijskih TV drama: „Poslednji čin“, „Vreme zločina“, „Čovek koji je bombardovao Beograd“, „Misija majora Atertona“ i drugih, kao i dramskih serija „Španac“ i „Banjica“. Pisao je scenarije za filmove „Avanture Borivoja Šurdilovića“, „Laf u srcu“, „Čudo neviđeno“, „Moljac“, „Nema problema“, „Poltron“, filmskog serijala „Tesna koža“.

Pravnik, koji je radio izvesno vreme kao sudija, tvorac je najgledanije serije u istoriji bivše Jugoslavije, čuvenog „Boljeg života“. Njegovo ime stoji i ispod kultnih serija „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Bela lađa“ i „Stižu dolari“. Oženjen je Ljiljanom, koja mu je saradnik u brojnim scenarijima. Imaju sina Vladimira.

Jurnjava za novcem

Svake večeri gledaoci željno iščekuju nove epizode popularne serije „Junaci našeg doba“, koja je iz epizode u epizodu sve interesantnija.

– U seriji „Junaci našeg doba“ imamo junake koji traže smisao svog života. Da krenem od lika mladića Srđana, koji radi kao konobar da bi mogao da se finansira, to je dečko koji živi sa majkom bez oca. Njegov otac Miguel Petrusijanu je jedan od onih koji je želeo da pobegne od rata, ode u beli svet i da se obogati. To je i uspeo, a opet, sve je u životu promašio. On se vraća u zemlju kao neko koga će svi poštovati, jer ko je danas uspešan? Uspešan je onaj koji ima mnogo novca. I tu onda počinje pitanje i dilema: može li se nadoknaditi ljubav, vreme i izgubljene šanse? Zanimljivo je i da Miguel koji je milioner shvata da ne može da vrati vreme i on je najveći gubitnik. Novac koji je zaradio može svima da pomogne, samo njemu ne može.To je prokletstvo jurnjave za novcem – novac može da pomogne i njegovoj ženi, i sinu, i tetki koju iseljavaju, ali ne može njemu – konstatuje legendarni scenarista Siniša Pavić.

„Secira“ i ostale junake svoje nove serije:

– Miroslav Čičanović Čičko je izabran za predsednika opštine. To je čovek koji ima neku prividnu vlast. Kad se drzne da nekome pomogne, on izađe iz svoje nadležnosti i napravi prekršaj. Da bi bio junak, on mora da prekrši javno pravilo tj. zakon. Dok je bio u mišjoj rupi bio je bezbedan, ali on izlazi iz mišje rupe jer želi da pred svojom decom izgleda ljudski i karakterno. Taj izlazak iz mišje rupe ga skupo košta, ali ga vodi ka dobrom. Konkretno u seriji „Junaci našeg doba“ pokazuje se i ispostavlja da mali, ispravni koraci mogu biti vrlo opasni.

Priče iz sudnice

Naš sagovornik je završio Pravni fakultet i radio kao sudija, što mu je mnogo pomoglo u pisanju scenarija brojnih popularnih serija koje već decenijama uveseljavaju gledaoce.

– U vreme kad je trebalo da se opredelim šta ću raditi u životu, odlučio sam se za jedno konkretno zanimanje, a to je da budem pravnik. Bio sam sudija, a i pisao sam, jer to ne isključuje jedno drugo. Nisam išao u dramsku školu, niti sam učio kako se piše. To se ne uči. Pisanje nije zanat, mada može da bude u nekim slučajevima. Pisanje je stvar talenta, nešto što čovek nosi u sebi, što želi da pokaže drugim ljudima i da to bude zanimljivo. Sudijski posao je vrlo odgovoran i može da omogući čoveku jednu vrstu kreativnosti. Utvrđivanje istine među ljudima je vrlo kreativan posao. Ta kreativnost ne sprečava čoveka da piše.

Ipak, u jednom trenutku, Siniša je prelomio i potpuno se posvetio pisanju scenarija.

– Meni je sudijski posao oduzimao vreme za pisanje, ali mi je s druge strane doneo bogato iskustvo, koje nisam mogao da steknem nigde van sudnice. Preda mnom su prošle hiljade ljudi, hiljade različitih karaktera. Oni se ponašaju u sudnici na dramaturški vrlo zanimljiv način, ljudi imaju svoje uloge i te uloge igraju i lažu i petljaju i izmišljaju. To je život na malom prostoru. Kad izvučete suštinu, to možete da koristite kao materijal za pisanje. Nikad nisam koristio doslovno neki slučaj.

Supruga kao „krivac“

Čuvenu seriju „Bolji život“, koja je nedavno proslavila 35. rođendan, naš sagovornik trenutno prati na televiziji.

– Ovoliku publiku sa serijom „Bolji život“ niko nije očekivao. U to vreme seriju je gledalo 18 miliona ljudi, u bivšoj Jugoslaviji, dok je „Srećne ljude“ pratilo šest miliona gledalaca. „Bolji život“ se prikazuje sada u 11 sati pre podne, u takozvano gluvo doba. To je vreme kada su deca u školi, odrasli na poslu. Tada je teško okupiti ljude pred ekranom. Sada supruga Ljiljana, koja je zajedno sa mnom radila na scenariju i ja gledamo „Bolji život“ posle mnogo godina. „Bolji život“ ima nešto što nikada više neće biti ponovljeno, to je jedinstvena serija.

Ukazuje da je bilo takvo vreme.

– Takvu slojevitost u likovima, takav korpus glumaca teško je ponovo pronaći. To je pisano iz dana u dan, kad nam je bio potreban neki epizodni lik, mi smo odmah imali glumca. Nikakav uzor mi nismo imali kad smo stvarali seriju. Ranije smo radili „Pozorište u kući“, „Otpisane“, a onda smo prešli na „Vruć vetar“ i „Bolji život“. Iskreno govoreći, tada nešto nisam bio voljan da radim za televiziju, pa me je supruga nagovorila. I tako se iznedrila najgledanija serija u bivšoj velikoj Jugoslaviji. Srećan sam zbog toga.

Likovi s ekrana kao najrođeniji

– Ne postoji čovek koji ne zna likove iz serije „Bolji život“, oni su postali kao živa bića, kao komšije, rođaci, ušli su u riznicu narodnog pamćenja kao pop Ćira i pop Spira, Jovanča, Zona Zamfirova. Oni su izašli iz literature, a ovi su izašli s ekrana. Ovi časni ljudi koji su mi dali Dositejevu nagradu upravo za ono što sam radio za televiziju, čak je naglašeno da je u pitanju bio prosvetiteljski posao – napominje Siniša Pavić.

Božji dar

– Ljudi raznih profesija mogu da budu pisci. Imate lekare pisce, Čehov je bio lekar, ne mora čovek da bude pisac po zanimanju. Pisanje je talenat od Boga dat. Može čovek da bude i najpametniji, a da ne zna i da ne ume da napiše jednostavnu priču. Eto, tako i ja, pravnik, postadoh pisac – veli naš sagovornik.

Prosvetiteljska misija

Siniša Pavić je dobitnik nagrade „Dositej Obradović“ za životno delo 2020. godine. U obrazloženju priznanja žiri navodi „da se može reći da je Pavić nastavljač dositejevske tradicije prosvetiteljskog delovanja, i da su njegove satirične dramsko-humorističke serije odigrale značajnu ulogu u kritici koliko tradicionalnih, toliko i novih negativnih pojava i običaja u nas. Tako je on, opredelivši se da prihvati izazove televizijskog i filmskog stvaralaštva, u svojim delima objedinio obrazovnu, prosvetiteljsku i umetničku misiju“.

REČ GLUMACA

Svetlana Bojković: Pečat vremena

– Zahvalna sam Siniši Paviću, sa njim sam često sarađivala. I to u velikim serijama. Sve su to bili različiti likovi, nisam se ponavljala. On je uvideo da mogu da igram drugačije karaktere. Napisao mi je sjajne uloge. Serija „Bolji život“ ima pečat vremena u kojem se snimala, i ono je doprinelo njenoj popularnosti. Ako malo bolje pogledate, možete videti da je Siniša kroz neke detalje naslućivao da će se dogoditi raspad.

Jelica Sretenović: Nepogrešiva slika karaktera

– Kao što je Nušić još aktuelan, a i biće jer nepogrešivo odslikava karakter nas Srba, tako je i Siniša Pavić pisao o onoj zemlji koja je tada još postojala, da bi se vrlo brzo rasparčala. Osetio je šta će se desiti, a to se najbolje opet videlo u epizodama u kasarni u „Boljem životu“, gde su zastupljene sve nacionalnosti mladih vojnika. Ali niko nije mogao znati da će se ondašnji egzistencijalni problemi nastaviti do današnjeg dana.

Eva Ras: Kruna karijere

– Glumački identitet i sebe našla sam u serijama Siniše Pavića, nas dvoje sarađujemo još od 1987. i svaka uloga koju sam igrala je kruna moje glumačke karijere koja traje već 60 godina. Niko od mene to nije tražio, ali sve filmske slave bih dala za jedan kadar u ma kojoj seriji Siniše Pavića. Vredi živeti što vas takav tvorac serija uvrsti u svoje delo.

Vesna Čipčić: Uvek aktuelan

– Povod za snimanje „Vrućeg vetra“ je svakako bio duhovit, pa je tako čak i danas posle toliko godina tekst Siniše Pavića aktuelan. Jedino u šta smo tada verovali jeste da smo bili ozbiljna porodica, koja se volela i uživala u svakom snimajućem danu.