Nakon što su nedavno dobile vredne donacije našeg čitaoca i dobrotvora Veljka iz Sidneja, siromašnim, usamljenim i teško bolesnim bakama Stanici Milojević i Danici Veljović iz okoline Tutina stigla je nova pomoć dobrotvora.
Ovoga puta sa drugog kraja sveta, iz daleke Kanade, od humane porodice Vukosavljević koja živi u jednom malom gradiću u blizini Montreala. Ova plemenita porodica, poreklom sa severa Crne Gore, pomoć je poslala i Stani Minić, takođe bolesnoj i usamljenoj starici, koja živi sama u zabitom selu Dragočevo na Rogozni.
Starice su dobile po 200 kanadskih dolara, a baki Danici Veljović uručena su i invalidska kolica koja joj je obezbedio naš čitalac Safet Duštinac iz Berlina, Sve tri starice dobile su i namirnice u vrednosti 50 evra koje im je obezbedila humanitarna organizacija Ljudske sudbine našeg saradnika Hida Muratovića.
Dokazani dobročinioci
Baka Stanica Milojević koja živi sama u oronuloj porodičnoj kući na periferiji sela Dobrinja, nema nikakvih prihoda i da nije dobrih komšija i rodbine ne bi mogla da se prehrani i opstane na surovom Pešteru. Ona je tri godine štićenik je Humanitarnog mosta “Vesti”, a donacije naših čitalaca stižu joj retko, jedna-dve godišnje, ali joj, kaže, mnogo znače.
– Bog vam dao, deco, sve što poželite u životu, hvala vam što ste me se setili i što mi pomažete da lakše preguram još jednu za mene tešku godinu. Do sada sam mislila da sam potpuno sama, sada znam da ipak na mene neko misli i to negde u dalekom svetu. Bog neka čuva porodicu Vukosavljević i sve moje dobrotvore – ističe baka Stanica i dodaje da će dobijeni novac najvećim delom potrošiti na lekove i lečenje, namirnice, ogrev i struju.
Pobrinula se porodica Vukosavljević, mnogo puta dokazani dobrotvor i višegodišnji saradnik Humanitarnog mosta “Vesti”, da sa po 200 kanadskih dolara obraduje i usmaljene bake Stanu Minić iz zabitog Dragočeva na planini Rogozni kod Novog Pazara i takođe usamljenu i bolesnu Danicu Veljović iz sela Pope kod Tutina.
Humani Sandžaklija
Do baka Stane nismo mogli da odemo, jer je njeno Dragočevo predaleko, a put do vrha Rogozne, teško prohodan. Da bi joj uručili donaciju iz Kanade pomogao nam je, kao i mnogo puta ranije, poštar Rade Joković koji je usamljenim starcima sa Rogozne zimi, a nekima i leti, jedina veza sa ostalim svetom. Starica nam se preko Rada, a i telefonom zahvalila i zamolila nas je da dobrotvorima iz Kanade prenesemo zahvalnost, velike pozdrave i želju za njihovu sreću i dobro zdravlje.
Kaže da će novac iz Kanade potrošiće za lekove i namirnice koje će joj iz Novog Pazara doneti dobri poštar Rade.
Donaciji iz Montreala mnogo se obradovala i siromašna baka Danica Veljović iz sela Pope na Pešteru. Šlogirana i nepokretna Danica i njen sin Radan žive u oronuloj brvnari bez vode i kupatila, nemaju nikakva primanja i jedva opstaju u pešterskoj zabiti. Poslednje dve godine pomažu im naši čitaoci i po koji dobrotvor iz ovog kraja. Osim donacije od 200 kanadskih dolara i namirnica u vrednosti 50 evra, baki će puno
značiti i invalidska kolica koja joj je iz Berlina poslao naš čitalac i dugogodišnji dobrotvor Safet Duštinac, poreklom iz ovog kraja. Ovaj humani Sandžaklija godinama starima i bolesnima u otadžbini šalje pomoć, a samo u ovoj godini poslao je nekoliko invalidskih kolica.
Hvala, divni ljudi
Baka Danica Veljović je rekla da će joj donacija od Vukosavljevića omogućiti da ima za brašno, mleko i lekove, a kolica, dar Safeta Duštinca da, bar dok je leto, uz Radanovu pomoć izađe ispred kuće.
– Hvala puno porodici Vukosavljević, bog im dao sve što u životu poželeli, a najviše zdravlja. Hvala puno i dobrom Safetu, svevišnji neka ga čuva, hvala “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću, da nije dobrih ljudi, Radan i ja ne bi imali ni za hleb – naglšava baka Danica.
TV prozor u svet
Starica Stana Minić kaže da su je noge izdale i ne može nikuda iz kuće.
– Jedva čekam da naiđe neko od prolaznika, a leti ih srećom ima, ili mojih rođaka iz susednih sela i donese mi hleb, mleko i kafu, a kad zatreba i lekove. Još mi je važnije da imam sa kim da progovorim, starost, bolest i samoća su užasni, samo ja znam kako je mojoj duši u ovom bespuću – žali se ona i ističe da joj je televizor koji su joj svojevremeno kupili naši čitaoci najbolji prijatelj i jedini prozor u svet.
