Do pre dve godine, dok “Vesti” i humanitarna organizacija “Ljudske sudbine” nisu objavili apel dobrim ljudima u Novom Pazaru i širom sveta da pomognu siromašnoj i nemoćnoj baki Vasviji Suljević i njenom teško bolesnom sinu Mirsadu, koji ima i smetnje u razvoju, sem najbližih komšija iz naselja Hadžet, žitelji ovog grada na Raški i Jošanici nisu ni znali sa kakvim se sve mukama godinama bori ova samohrana starica i šta sve trpi da bi od socijalne pomoći, manje od 100 evra, prehranila sina i sebe i bolesnom Mirsadu obezbedila ogrev, odeću i lekove.
Težak život
Oni su godinama živeli preteško, u jednoj sobici stare kuće u kojoj su se uglavnom smrzavali, jer nisu imali od čega da kupe drva, spavali su na dotrajalim krevetima, a pošto nisu mogli da kupe ni posteljinu, pokrivali su se samo starim ćebadima kuburili su i sa namirnicama, nisu imali ni za lekove bez kojih Mirsad ni trenutka ne sme da ostane, da nije bilo dobrih komšija, koji su koristili svaku priliku da im pomognu, a to čine i ovih dana, ko zna šta bi se sa njima desilo – kaže humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i dodaje:
– Apelu “Vesti” i fondacije “Ljudske sudbine” za poslednje dve godine odazvalo se nekoliko dobrotvora, slanjem paketa namirnica i donacijama od 100 do 300 evra, pa su baka Vasvija i bolesni Mirsad imali “bar za hleba”, tokom poslednje dve zime imali su i ogrev, žive nešto bolje nego ranije, ali im je dalje izuzetno teško, ne mogu opstati bez pomoći dobrih ljudi koja će im posebno biti potrebna tokom jeseni i zime. Samo za drva trebaće im od 600 do 800 evra, za struju duguju 200 evra, u lokalnoj prodavnici namirnice dobijaju na poček, neke (skuplje) lekove ne uzimaju, jer ne mogu da ih kupe, zato pozivam sve dobre ljude iz Srbije i dijaspore, posebno čitaoce “Vesti” i Sandžaklije rasute širom sveta, da im pomognemo i da ih ne zaboravimo, svaka pomoć biće im zlata vredna – naglašava Muratović.
Spas u pravi čas
– Mnogo nam je značila pomoć koja je povremeno pristizala iz dijaspore, bilo je pošiljki čak iz Amerike i Australije, posebno u jesen kada se spremamo za zimu i kada nam je najteže. Neke donacije stizale su nam u poslednjem trenutku, kad su nam pretili bolest, glad i smrzavanje i kada smo gubili svaku nadu, hvala dobrim ljudima na razumevanju, bog će, sigurni smo, nagraditi njihovu plemenitost i dobrotu, skratili su nam muke, olakšali i produžili život i dali nadu, svevišnjem se molimo da nam bar neka pomoć pristigne i ovog septembra i oktobra, pre nego što sneg i mraz stignu u ove krajeve – poručuje hrabra baka Vasvija koja, zbog njegove specifične i teške bolesti, od svog sina ne sme da se odvoji nijednog trenutka.
Loša izolacija
Stara kuća u kojoj žive Vasvija i Mirsad zidana je od betonskih blokova, nema nikakvu izolaciju i zimi se jako teško greje, deŠavalo se da se im voda u njoj smrzne. Mada su im preživljavanje i goli opstanak prioritet, Vasvija i Mirsad maštaju o fasadi i izolaciji, odnosno utopljavanju kuće, novom kupatilu, novom šporetu, televizoru… Jedina nada su im dobrotvori iz belog svata koje je, kako posebno ističu, bog slao da im pomognu kad im je najteže, nadaju se da će tako biti i ovog septembra.
Pomoć Razi i Seadu
Nekoliko naših čitalaca poreklom sa Peštera i okoline Sjenice i Tutina, trenutno na odmoru u domovini, lično je posetilo od karcinoma teško obolelu Razu Vejsilović, izbeglicu sa Kosova, koja u Novom Pazaru, u podstanarskoj sobici, teško preživljava sa takođe ozbiljno bolesnim(bez jednog bubrega) sinom Seadom. Anonimni dobrotvori uručili su im vrednu novčanu i drugu pomoć koju će ova samohrana majka potrošiti na skupocene lekove(stalno na infuziji), namirnice, struju i ogrev. Zahvaljujući donacijama naših čitalaca i dobrotvora iz ovog kraja, Raza i Seda trenutno su zbrinuti, a pošto ne mogu da rade, i dalje zavisni od sevapa i dobrih ljudi.
