Svečanom dodelom nagrada u nedelju je završen trodnevni 7. Festival srpskog filma u Čikagu, koji je ove godine održan po sedmi put, a pod sloganom “Ka svetlosti bez međa”, u organizaciji mesečnog lista “Ogledalo” i uz pomoć mnogobrojnih sponzora i prijatelja ove važne kulturne manifestacije.
Nagrade su ove godine dodeljene prvi put, a žiri u sastavu Džesi Šarbonije, osnivač Prvog festivala internacionalnog filma na Floridi, Džošua Čikoin, osnivač i direktor Čikaškog međunarodnog festivala muzike i filma, Stefanija Đokic, politikolog i Mila Filipović, novinar, za najbolji film proglasili su igrani film “Kralj Petar I”, za koji je nagradu dobio i reditelj Petar Ristovski; za najbolju musku ulogu nagradu je dobio Tihomir Stanic za ulogu u “Delirium Tremens”, nagradu za najbolju žensku ulogu Nataša Ninković za ulogu u filmu “Ajvar”, nagrada za sporednu mušku ulogu pripala je Milošu Bikoviću za ulogu u filmu “Balkanska međa”, koji je, zajedno sa kolegom glumcem i producentom Miodragom Radonjićem, iz Čikaga odneo i nagradu za najbolji ansambl, a specijalna nagrada Žirija festivala pripala je i dečaku Ivanu Vujiću, za izuzetno odigranu ulogu najmlađeg kaplara, Momčila Gavrića u filmu “Kralj Petar I”..
Festival je nezvanično otvoren na Red Carpet Gala prošlog četvrtka, u francuskom restoranu “Marchesa”, gde su prisutne pozdravili gosti iz Beograda – glumac, Miloš Biković, glumac i producent Miodrag Radonjić, glumica Danica Ristovski, glumica Teodora Ristovski i reditelj Petar Ristovski, a trodnevno druženje sa publikom nastavilo se u salama bioskopa AMC u Rosemontu.
Publika je videla kratki dokumentarni film “Ka svetlosti” i dugometražni dokumentarni film “Teslin narod”, i igrane filmove “Balkanska međa”, “Kralj Petar I”, “Delirium Tremens”, “Ajvar” i “Taxi Blues”. U Generalnom konzulatu Srbije priređena je i konferencija za štampu za ovdašnje medije na srpskom jeziku, a Festival je ove godine bio posvećen 20. godišnjici NATO bombardovanja Srbije.
– Najveći izazov i jeste bilo organizovati festival u znak sećanja na bombardovanje Srbije, i kao svojevrsno obeležavanje 20. godišnjice tih neslavnih događaja, pa smo učinili da i selekcijom filmova izrazimo poštovanje prema žrtvama i patnjama našeg naroda. Najveća radost i zadovoljstvo bilo je raditi sa ovim divnim ljudima koji su bili gosti festivala, i koji su na najbolji način potvrdili svoju vrhunsku profesionalnost, ali i izuzetnu energiju i jednostavnost kojom zrače i za koju sam im beskrajno zahvalna. Svojim prisustvom su dali težinu i važnost ovom događaju, pa ćemo nastojati da Festival svake naredne godine bude još bolji, sa kvalitetnim filmovima i vrlo reprezentativan, jer od ove godine najbolji film sa našeg festivala biće prikazan na First Coast International Film Festival na Floridi – kaže Slavica Petrović, direktor i osnivač Festivala.
Miloš Biković, glumac i producent filma “Balkanska međa” u Čikagu je boravio prvi put, uz veliku radost zbog susreta sa ovdašnjom publikom, i posebno zadovoljstvo zbog učešća na festivalu.
“Ja najpre moram da izazim izuzetno zadovoljstvo što ste me na Festival pozvali, jer to smatram posebnom čašću, ali i svojom obavezom, naročito zbog toga što je ove godine festival bio u znaku obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja. Činjenica da je u svetu rasejano mnogo naših ljudi jeste bolan problem naše nacije, ali sa druge strane, ti naši ljudi u svetu su naša ogromna snaga, energija, posebno u pokušaju da ne izgube identitet. Ovaj festival je jedna od brana da se sačuva naš identitet, naš jezik i kultura, i posebno veza sa maticom.
Film “Balkanska međa” je za mene takođe deo moje odgovornosti i moje misije da o bombardovanju govorimo i u filmu, jer da ja nisam prihvatio ponudu ruske produkcije da glumim u ovom filmu, 20. godišnjica bombardovanja bi prošla skoro neopaženo. Prihvatio sam ulogu, ali moram da budem iskren, prošao sam kroz veliki stres, ali mislim da je film dostojan jednog takvog događaja. Reakcije publike su iskrene, ljudi su i temom i filmom dirnuti, i mislim da je film ispunio svoju misiju – rekao je Biković.
Ovogodišnji festival srpskog filma u Čikagu dokaz je da kvalitetan program, učešće odabranih gostiju, vredni volonteri, zainteresovanost publike i podrška donatora jesu garancija dobrog festivalskog programa, koji bi mogao biti još kvalitetniji uz pomoć i podršku države Srbije.
