Putin je to potvrdio dan kasnije, rekavši u intervjuu ruskoj državnoj televiziji da će Rusija nastaviti da ispunjava svoje obaveze iz ODKB-a prema Jermeniji.
Putin je dodao da je zbog sukoba u stalnom kontaktu s Pašinjanom i da Jermenija nije iskazala nezadovoljstvo postupanjem Kremlja po tom pitanju. Ruski predsednik je takođe rekao da se prekid vatre mora “brzo” dogovoriti, čak i ako rešavanje višedecenijskog sukoba bude duže trajalo.
Međutim, odsustvo neke stvarne akcije ili oštre izjave Kremlja definitivno je razočarao mnoge Jermene.
Ruski ciljevi
Stručnjaci za Južni Kavkaz kažu da Rusija želi da održi neutralnu poziciju posrednika između Jermenije i Azerbejdžana kako bi zadobila veći regionalni uticaj.
Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije iz Jerevana, rekao je za RSE da je “pasivnost Rusije u smislu da se nije adekvatno suprotstavila turskoj podršci Azerbejdžanu ili nije dala glasniju podršku Jermeniji” dovela do “nekih spekulacija” o mogućnostima koje Putin vidi da “na dugi rok maksimiziraju rusku moć i uticaj na Jermeniju uskraćivanjem ključne podrške u kritičnom trenutku”.
“U ovom kontekstu, uprkos riziku po Rusiju, ovo bi mogla biti prilika za sticanje još veće moći i uticaja nad Jermenijom i nad Azerbejdžanom u pogledu sukoba oko Nagorno-Karabaha”, rekao je Giragosijan. “Razlog je taj što je Rusija glavni snabdevač oružja svim stranama u ovom sukobu. Ali konkretnije, Rusija bi mogla da iskoristi sadašnju ranjivost jermenske vlade”.
Metju Briza, ambasador SAD u Azerbejdžanu od 2010. do 2012. i američki kopredsednik OEBS-ove Minske grupe za pregovore o Nagorno-Karabahu, smatra da je ključni cilj Kremlja da se ruske trupe rasporede u toj oblasti kao “mirovnjaci”.
– Po mom mišljenju, Rusija nema interesa da se vojno umeša u sukob oko Nagorno-Karabaha. Ona želi da bude viđena kao nepristrasni posrednik”, rekao je Briza, koji živi u Istanbulu i član je uprave turske naftne kompanije povezane s azerbejdžanskim državnim naftnim preduzećem SOCAR.
“Moskva ne želi prozapadnog Pašinjana u blizini”
Briza je takođe rekao da “Moskva ne želi Pašinjana u blizini” i da bi volela da bude sklonjen s vlasti. On kaže da bi potencijalni gubitak teritorije u Nagorno-Karabahu pod kontrolom de fakto vlade etničkih Jermenaca od prekida vatre 1994, razbesneo jermenske nacionaliste i mogao stvoriti prostor da rivali Pašinjana krenu na njega.
Što se tiče uloge Turske, Briza kaže da je “jedan od pokretačkih motiva predsednika Erdogana u vojnoj podršci Azerbejdžanu bila je želja da Turska povrati izgubljenu ulogu primarnog vojnog zaštitnika Azerbejdžana”.
– Turska je u mnogo pogleda frustrirana, pošto je izgubila primarnu ulogu vojnog partnera Azerbejdžana i od Rusije, preko prodaje oružja, i od Izraela – što posebno nervira Erdogana – dodao je Giragosijan.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan se u Moskvi smatra više prozapadno orijentisanim od njegovih prethodnika. Analitičari kažu da je Pašinjan pokušao da raskine tradiciju prethodnih jermenskih lidera koji su radili šta god je Rusija želela.
Umesto toga, kažu, on je nastojao da bude više ravnopravan partner Moskvi – koristeći podršku jermenskog naroda da zaštiti svoju politiku prema Rusiji i pozivao da odnosi s Kremljem budu “više strateški, mnogo više kooperativni i mnogo više bratski”.
