Srbija je za jedno istraživanje oformila dva državna tela na različitim nivoima, pa se posledicama NATO bombardovanja 1999. godine bave skupštinska Komisija i vladino Međuresorno koordinaciono telo (MKT) za utvrđivanje uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, čije je formiranje iniciralo 100 stručnjaka.
Oba tela formirana su pre godinu dana. MKT potpisima su overila četiri ministra i mada je Goran Trivan, zadužen za ekologiju, prošlog meseca najavio da će ona brzo početi s radom, potpredsednica ovog tela Danica Grujičić obelodanila je javnosti da ono ne radi.
Prema rečima predsednika skupštinske komisije dr Darka Laketića, ona je za razliku od vladine vrlo aktivna. Kao dokaz, on za “Vesti” argumentuje da smo s njim kontaktirali posle jednog u nizu sastanka te komisije. Ovoga puta, kako kaže, rad je bio posvećen posledicama bombardovanja po životnu sredinu.
– Sednice nisu otvorene za javnost pošto na njima dobijamo podatke koje treba da sistematizujemo, a potom ih saopštavamo – kazao je Laketić.
Sastanak sa Stoltenbergom
Ministarska komisija se ne sastaje, ali zato punom parom radi Udruženje građana “Osiromašeni uranijum” čiji je predsednik profesor prava dr Sreto Nogo. Oni imaju dokumentaciju za obolelih 4.000 građana i spremaju tužbe protiv članica NATO-a koje su učestvovale u bombardovanju Srbije.
– Stalno ponavaljam da ako nešto nećete nikad da dovedete do kraja, onda formirate državnu komisiju. To je praksa preuzeta još iz komunističkog doba i postoji anegdota kako je neko uzeo greškom čoveku kaput, pa je odmah formirana komisija da to istraži i naravno nikada nije saopšten rezultat. Posle, kada je taj čovek trebalo da napreduje, neko se u Centralnom komitetu dosetio da je to onaj iz afere “Kaput”, pa je njegova kandidatura odbačena.
Naš sagovornik prikuplja dokumentaciju o posledicama Nato bombardovanja na ljude i otkriva za “Vesti” da krajem maja putuje na sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
Muk iz Vlade
– Poslao sam pismo Stoltenbergu i između ostalog naveo da hoću da ih tužim, ali da pre toga nameravam da vidim da li je moguće poravnanje. Bio sam bez nade da će mi odgovor stići, ali sam ga dobio u roku od nedelju dana i Stoltenberg je hteo da se što pre vidimo. Obaveze su me sprečile u aprilu, pa idem krajem ovog meseca – najavio je naš sagovornik.
Nogo je pisao i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću sa molbom za prijem.
– Obratio sam se predsedniku, jer želim da pre putovanja u sedište NATO dobijem instrukcije naših vlasti, da ne bi moj i rad udruženja došao u suprotnost sa politikom koju vodi Srbija. Takođe, želim detaljnije podatke o bombardovanju, pa bih Vučića zamolio da utiče na ministre kako bi mi pomogli u sakupljanju materijala – priča Nogo.
On kaže da je pisao i potpredsednicima srpske vlade, ali da odgovor nije dobio, jer očito nisu prepoznali da to nije samo humanitarno pitanje, već i državni interes.
Lavrov pružio ruku
Nogo kaže da je poslao pismo i ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu.
Naveo sam da bi želeo da se sastanemo radi njegove pomoći, jer nam treba tamošnji Institut nuklearne fizike koji bi potvrdio da li je neko oboleo od karcinoma zbog bombardovanja ili iz drugog razloga. Čuo sam od ruskih prijatelja da je Lavrov tražio da se proveri postoji li naše udruženje i kada su mu odgovorili potvrdno, on je pristao da se vidimo narednog meseca – kaže za naš list Sreto Nogo.
Sve više dece s rakom
Darko Laketić ističe da osim poslanika u radu učestvuju i naučnici iz Instituta za nuklearne nauke “Vinča” i drugih državnih institucija, profesori nekoliko fakulteta i direktori klinika, instituta i drugih zdravstvenih ustanova.
Zato su, kaže dr Laketić, vrata komisije otvorena i dr Danici Grujičić koja je odnedavno na čelu Instituta za onkologiju i radiologiju.
On je u februaru rekao da prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije pokazuju porast učestalosti malignih oboljenja, naročito bolesti krvi kod dece od pete do devete godine.
– Cilj je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego u drugim zemljama i da li postoji veza između NATO bombardovanja i toga – istakao je Laketić povodom studije rađene sa Institutom za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”.