Najnoviji podaci Centra za stanovništvo za 2022, koji su objavljeni u 6. januara, pokazuju da će populacija Australije u roku od jedne decenije biti manja i starija od prognoza pre kovida.
Njihov izveštaj otkriva da je pandemija imala značajan uticaj na stanovništvo, što je uglavnom uzrokovano ograničenjem migracije iz inostranstva, zbog zatvaranja granica.
Ključni zaključci Centra za stanovništvo su da to konačnog oporavka populacije nakon pandemije neće doći do 2033.
Očekuje se da će broj stanovnika Australije porasti sa 25,7 miliona 30. juna 2021. na 29,9 miliona do 30. juna 2033. To znači da će doći do blagog oporavka od pandemije, ali ne i potpunog.
Zatim se očekuje da će doći do povećanja stanovništva sa 0,1 odsto u 2020/21. na 1,4 odsto u 2022/23. Sledi postepeni pad od 2024/25.
Povećanje stanovništva od 1,2 odsto zabeležiće se od 2032/33, i tada će dostići brojku od 29,9 miliona ljudi. Sledi porast na 39,2 miliona Australijanca do 2060/61.
Pored toga, predviđa se da će se prosečna starost stanovništva, takođe, povećati, sa 38,4 godine u 2020/21. na 40,1 godinu do 2032/33.
Ništa od bejbi buma
I taman kad smo se ponadali da se povećala stopa fertiliteta, prema izveštaju Centra za stanovništvo, kovid ipak nije značajno uticao na stopu nataliteta.
Naime, tokom proteklih 60 godina, stope fertiliteta su polako opadale i trend će se verovatno nastaviti.
Predviđa se da će ukupna stopa fertiliteta opasti sa 1,66 beba po ženi u periodu 2021/2022. na 1,62 do 2030/31.
Sidnej gubi primat
Dva najveća grada Australije često se sukobljavaju kada se govori o tome koji je bolji, ali se predviđa da će Melburn do 2031/32. poneti nagradu najvećeg grada u zemlji, pre Sidneja.
U međuvremenu, Južna Australija i Tasmanija će i dalje imati starije stanovništvo od ostatka država i teritorija.
Predviđeno je da će se države i teritorije vratiti na prepandemijske obrasce rasta stanovništva kako se nastavlja povratak migranata, tako da će rast stanovništva ostati stabilan.
Uticaj na stanovništvo
Prekomorska migracija se brzo vratila u Australiju otkako su granice otvorene, ali se ne očekuje da će oporavak u potpunosti nadoknaditi izgubljeni rast stanovništva tokom pandemije.
Tokom pandemije, prvi put od Drugog svetskog rata došlo je do neto odliva migranata.
Australija do sada nije videla tako veliki uticaj na smrtnost uzrokovanu kovidom kao mnoge druge razvijene zemlje.
Međutim, kako su broj zaraženih i stopa smrtnosti porasli prošle godine, broj smrtnih slučajeva od kovida i drugih uzroka se povećao, što je rezultiralo kratkoročnim padom očekivanog životnog veka za 2021/23.
Nakon ovoga, očekuje se da će se poboljšati istom brzinom kao što je bilo predviđeno pre pandemije.
Projekcija rasta stanovništva
Viktorija
Podaci pokazuju da je prestonica Viktorije, Melburn, bila pogođena blokadom teže nego bilo koji drugi grad tokom pandemije.
Rast stanovništva je otišao u minus, pao je za 1,6 odsto u periodu 2020/21, jer je migracija zaustavljena, a hiljade stanovnika se preselilo u druge države.
Međutim, Melburn je i dalje na putu da prestigne Sidnej 2031/32. (nešto kasnije nego što se predviđalo) i dostigne 6,1 milion naredne godine, a populacija Viktorije će se popeti sa sadašnjih oko 6,6 miliona na 7,8 miliona iste godine.
Novi Južni Vels
Pandemija je zaustavila rast stanovništva NSW, tako da su zabeležili nula odsto rasta za 2020/21.
Međutim, i dalje se očekuje da će ova država biti najmnogoljudnija jurisdikcija do 2032/33, kada se predviđa da će biti dom za 9,1 milion ljudi.
Očekuje se da će populacija Sidneja do tog trenutka biti nešto više od 6 miliona, što ga činiti drugim najvećim australijskim gradom, iza Melburna.
Kvinslend
Ova država je zabeležila rast od 0,8 odsto u 2020/21. Neto međudržavna migracija je dala najveći doprinos tom rastu, pošto su hiljade Australijanaca odlučile da se presele u Kvinslend.
Očekuje se da će stanovništvo ove države porasti sa 5,3 miliona sada na oko 6,2 miliona do 2032/33.
Tasmanija
Iako je u toku pandemije zabeležila pad stanovništva za 0,8 odsto u periodu 2020/21, predviđa se da će se oporaviti, i da će broj stanovnika države dostići oko 650.000 do 2032/33.
Kao i u Kvinslendu, i glavni grad Tasmanije, Hobart, nije dom većine stanovnika države. Do 2033, populacija Hobarta će verovatno biti blizu 300.000.
Zapadna Australija
I pored pada migracije, pošto je bum rudarstva iz 2000-tih i 2010-tih izbledeo, negativni trend se preokrenuo tokom pandemije, sa porastom međudržavnih migracija.
Tako je Zapadna Australija zabeležila rast stanovništva od 1,2 odsto u periodu 2020/21.
Očekuje se povećanje stanovništva ove države sa sadašnjih oko 2,8 miliona na 3,2 miliona do 2032/33.
Ogromna većina stanovništva države živi u Pertu, i ne očekuje se da će se taj trend promeniti, a grad će dostići 2,6 miliona do 2032/33.
Južna Australija
Godišnji rast stanovništva Južne Australije pao je na 0,5 odsto u periodu 2020/21.
Očekuje se povećanje populacije ove države sa 1,82 miliona na dva miliona do 2032/33.
Očekuje se da će populacija Adelajda porasti sa 1,42 miliona sada na skoro 1,6 miliona do 2032/33.
Nacionalni trend većeg broja umrlih nego rođenih verovatno će imati veliki uticaj u Južnoj Australiji.
Severna Teritorija
Rast stanovništva u ovoj teritoriji može da varira više od drugih država. Na početku pandemije, rast stanovništva je blago porastao, dostigavši 0,1 odsto u 2020/21.
Očekuje se spor rast stanovništva sa oko 249.000 na 293.000 do 2032/33.
Najveći pokretač tog rasta je prirodni priraštaj, zahvaljujući mladom stanovništvu Severne teritorije i visokoj stopi fertiliteta.
Teritorija glavnog grada
Rast stanovništva u Kanberi se usporio tokom pandemije, i iznosi 1,5 odsto za 2021/22.
Očekuje se da će veća stopa rađanja nego smrti podržati rast stanovništva u narednih nekoliko godina, jer je reč o mlađoj populaciji, i broj stanovnika će se popeti sa sadašnjih oko 460.000 na 550.000 do 2032/33.