SNEŽANA PISARIĆ-MILIĆ KUĆI PIŠE KNjIGE, A NA POSLU VODI RAČUNOVODSTVO

Harmonija
brojki i slova

x Detinjstvo i mladost provela kraj Drine, u zrelim godinama
živi u pitomom Somboru, a sve to prenosi u svoja dela

Snežana Pisarić-Milić (50) je po obrazovanju diplomirani ekonomista i kao šefu računovodstva u Osnovnoj školi “Nikola Vukićević” u Somboru, njenu svakodnevicu čine brojevi. Ipak, igra slovima je nešto od čega nije mogla da pobegne. Ne piše mnogo i ne piše često, ali kada to uradi, njene priče i knjige redovno su ovenčane nekim priznanjem. Tako je bilo i ovog meseca kada joj je uručena nagrada za najuspešnije dovršenu pripovetku “Sekcija” na popularnom Konkursu za završetak nedovršenih pripovedaka Laze K. Lazarevića, u organizaciji Visoke škole strukovnih studija za vaspitače u Šapcu. Predsednik žirija dr Dušan Ivanić je, između ostalog, rekao da je ova Lazarevićeva pripovetka da je dovršena mogla biti svojevrsna srpska prezentacija “Zločina i kazne”, a da će se posle Snežaninog završetka možda primaći tom cilju.
– Kao veoma mlada objavljivala sam priče u časopisima, kao na primer u “Bazaru” u rubrici “Najlepše priče čitalaca” kada sam davne 1986. godine dobila treću nagradu. A onda sam se udala, rodila dete i sve drugo je palo u zaborav. Vreme je prolazilo, a ja sam čekala da uradim ovo ili ono, pa tek onda da se posvetim sebi i onome što volim, kao što je pisanje. Devedesetih godina sam radila u OŠ “Laza Kostić”, gde sam tri godine pisala tekstove za dramsku sekciju i bila sam verovatno jedini sekretar škole koji je na takav način radio sa decom. Tek kada je moj sin odrastao, napisala sam prvi roman “Varljiva igra svetlosti”. Ali, do njegovog objavljivanja proteklo je devet godina. Ipak, nije bilo uzalud jer je bio zapažen i dobio je prestižnu nagradu za prvu objavljenu knjigu Narodne biblioteke u Smederevskoj Palanci, kaže Snežana Pisarić-Milić, koja je od 2010. do danas objavila dva romana i jednu romansiranu biografiju.
O svoja dva romana kaže da su oproštaj i njeno pomirenje sa svim što nas je snašlo u protekle dve decenije. U centru njenog interesovanja je, kako kaže, stanje duše junaka o kojima piše.
Drugi roman “Nebeski ples”, u koji je ugradila priču “U ime svih (pasa) lutalica”, za koju je dobila drugu nagradu na konkursu “Milovan Vidaković” u Budimpešti, pisala je u ženskom manastiru na Fruškoj gori.
– Na kraju knjige postoji dodatak “turcizmi”, zato što ih ja još uvek upotrebljavam, jer sam odrasla u sredini gde je takav govor uobičajen – objašnjava Snežana koja je rođena u Srebrenici, a odrasla je u Bratuncu.
– Taj mali grad kraj divlje reke Drine više ne postoji, jer ga je rat potpuno promenio. Tamo žive neki drugi ljudi, tamo su stasali neki novi klinci, ostalo je tek po neko lice, da ne bih pomislila da mi je prošlost kao gumicom izbrisana. Na Sombor varoš se još uvek navikavam, iako sam u njemu već četvrt veka.
Ipak, rado piše o Somborcima. Jedan od njih je i glumac Lazar Rajić, koji već 45 godina živi u Kanadi gde je snimio više od 100 filmova. Njegovu romansiranu biografiju “LAZAR od salaša do Holivuda” napisala je na slepo, razgovarajući sa njim telefonom, jer on ne koristi kompjuter.
I pored toga, uspela je da savršeno verodostojno prenese njegov život i dušu na papir, mada ga još uvek nije upoznala.
Izdavačka kuća Arte je autorku ove knjige proglasila za književnicu 2013. godine.
Snežana Pisarić-Milić nastavlja sa pisanjem, a u pripremi je objavljivanje knjige kratkih priča, među kojima će se naći i one nagrađivane na raznim konkursima i objavljivane u časopisima, kao što su “Trag” (biblioteke u Vrbasu) i “Srpska zora” (iz Bijeljine).
Jedna od objavljenih priča je “Rodite se srećan” koja se našla i u zajedničkoj knjizi “Recepti za srećan život” Mirjane Bobić-Mojsilović.

S. SUDAR

Zlatni saveti

Za odnos prema pisanju, Snežana Pisarić-Milić kaže da joj je mnogo pomoglo druženje sa somborskim glumcem, dramskim piscem i pesnikom Veljom Subotićem, koji je napisao čuvenu pesmu “Fijakerist”.
– Bilo je to moje prvo suočavanje uživo sa nesrećnom sudbinom pesnika, još za života zaboravljenog. Pamtim sve što mi je rekao i danas kada imam neku dilemu, držim se njegovih saveta koje mi je davno dao. “Spomenar” koji sam mu napravila, zajedno sa svom svojom duhovnom zaostavštinom, poklonio je gradu – priseća se Snežana.