50-01
43 + 18 + 16 + 12

VIDOVDANSKA PROSLAVA I SRPSKI DAN NA NIJAGARI ODRŽANI 69. PUT

Sabor Principovih potomaka

x Džejms Bizet: Velike sile fabrikuju istoriju, a atentat na Ferdinanda nije bio uzrok Prvom svetskom ratu.
x Papazoglu: Zalažem se za srpsko jedinstvo i slogu

Srpski dan, 69. po redu i Vidovdansku proslavu na imanju crkve Svetog Đorđa u Nijagari pohodilo je ove godine nekoliko hiljada Srba iz južnog Ontarija i Amerike. Ova dvodnevna manifestacija protekla je u znaku sećanja na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata, a prisutni su se podsetili značaja velikog praznika Vidovdana.
Oba dana vernici i parohijani prisustvovali su svetoj liturgiji i parastosu kosovskim mučenicima i u ratovima izginulim Srbima u crkvi Svetog Đorđa. U subotu su držana sportska takmičenja (turniri u malom fudbalu i golfu), te igranka za mlade na kojoj je svirao Paganini bend.
U nedelju, na letnjoj pozornici, prisutne su pozdravili predsednica Crkveno-školske opštine Sveti Đorđe i Sveti Arhangel Mihailo Denise Matedžk, ministar odbrane Kanade Rob Nikolson, izaslanik gradonačelnika Nijagare Džima Diodatija Viktor Pietrangelo, član ontarijskog parlamenta Vejn Gejts, te Aleksandar Pantelić predsednik Srpske narodne odbrane.
Bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji Džejms Bizet, čiji je otac kao kanadski vojnik učestvovao u Prvom svetskom ratu, govorio je o fabrikovanju istorije od strane velikih sila i činjenici da ubistvo austrougarskog nadvojvode Franca Ferdinanda nije bilo uzrok Prvog svetskog rata.
– Austrougarska i Nemačka su svakako bile zainteresovane za rat, a u Rusiji su videle svog velikog protivnika. Kako je moguće da je Srbija sa tadašnjih 4,5 miliona stanovnika bila pretnja tadašnjoj Austrougarskoj od 50 miliona stanovnika? – zapitao se ambasador Bizet. – Julski ultimatum meni liči na Rambuje i ultimatum nakon čijeg odbijanja je bombardovana Srbija, kazao je ambasador Bizet. On je naglasio da se Kanada ogrešila o Srbiju učestvujući u njenom bombardovanju.
– Nismo to trebali uraditi – istakao je Bizet.
Nakon zvaničnog dela programa folklorne grupe i ansambli: Studenica, Hilandar i Dečani iz Nijagare, Akademija srpske narodne igre i SKUD Oplenac iz Toronta i Morava iz San Dijega svojom umešnošću i lepotom koreografija i nošnji srpsku folklornu tradiciju prikazali su u najlepšem svetlu. Pevačka grupa Sinovi Korduna svojim pesamama podsetila je prisutne na svoj zavičaj i njegovu muzičku tradiciju.
Iako je ove godine nešto manji broj Srba pohodio dvodnevnu manifestaciju na Nijagari, tradicija koja traje gotovo sedam decenija nastavljena je uz druženja i sretanja onih koji na crkveno imanje dolaze već decenijama, ali i onih koji koji su u Kanadi od raspada bivše Jugoslavije. Dobro raspoloženje nije izostalo, kao ni dobra muzika za koju su se pobrinuli članovi Paganini benda.

Gorana GLIGOREVIĆ

Nema nas toliko da se delimo

Novi ambasador Republike Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu obratio se prisutnima rečima:
– Ovde sam da radim za dobrobit svoje zemlje, ali i da budem sa svojim narodom. Ovo je vreme kada se sećamo naših heroja Miloša Obilića i Gavrila Principa i molimo se za njihovu žrtvu. Zalažem se za srpsko jedinstvo i slogu, nema nas toliko da bi mogli da se delimo.
Ambasador Papazoglu se posebno obratio ministru odbrane Kanade Robu Nikolsonu podsetivši ga da su i Srbija i Kanada kao saveznici i u I i u II svetskom ratu bile na pravoj strani. – Moderan svet i globalizacija učinili su nas susedima, a sada ostaje da budućnost da svoj pečat tom partnerstvu, kazao je ambasador Srbije.
Vidovdanskoj proslavi i 69. Srpskom danu kao gosti prisustvovali su i vojni ataše Republike Srbije u Vašingtonu pukovnik Nikola Božić, konzul republike Srbije u Torontu Spasoje Milićević sa suprugom Ljiljanom, počasni predsednik SNO Bora Dragašević kao i predstavnici srpskih nacionalnih i humanitarnih organizacija. Voditelj programa bila je Lana Jovanović.

Srbi i u kanadskoj vojsci

Tradicionalnoj manifestaciji u Nijagari u nedelju je prisustvovao i Marin Mandreš, Rumun rođen u Srbiji koji već 40 godina živi u Kanadi. On je započeo istraživanje o broju i sudbini Srba interniraca, koji su bili zatvoreni u logore u Kanadi koji su, početkom 1915. godine, osnovani za sve nove useljenike u Kanadu koji su imali državljanstvo Austrougarske.
– Želja i namera mi je da utvrdim tačan broj Srba koji su bili zatvoreni u tim “radnim kampovima” u užasno lošim uslovima i bez ikakve komunikacije sa svojim porodicama. Oni su, praktično, bili tretirani kao saveznici neprijatelja. Do sada sa sigurnošću znamo da se nekoliko stotina Srba borilo u kanadskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a mnogi od njih su bili odlikovani. Jedan od njih je bio i Budimir Protić koji se borio u srpskoj vojsci u Balkanskim ratovima. Projekat i istraživanje o Srbima internicima trajaće tri godine, kazao nam je na kraju Marin Mandreš.

Doajeni proslava na Nijagari

Starina Dragi Bogdanović u svojoj 89. godini na Srpskom danu najviše je uživao u folkloru. Pažljivo je gledao nastup svih folklornih grupa i društava. Nije ni čudo, ovaj penzionisani nastavnik engleskog jezika poreklom iz Požarevca i sam je voleo da zaigra i bivši je folkloraš. U Kanadi je već 30 godina i sa ponosom priča o svojih 12 praunuka. Spomenka i Dragi Stanikić, u Kanadi skoro 40 godina, na Srpski dan svrate skoro svake godine. Prošetaju, popričaju sa prijateljima i poznanicima, vole da se druže, a na Nijagari uvek sretnu nekog poznatog. Život ide, deca odrasla, došli i unuci, a dolazak na Nijagaru jedan je od momenata koji čine njihov život.