51-01
90+11+8
U FOKUSU
IZVOZ RATNE SNAGE IZ SRBIJE
Gastarbajteri s kalašnjikovom
x U obaveštajnim krugovima se procenjuje da oko 300 državljana Srbije učestvuje u konfliktima širom sveta
Srbija ne učestvuje u ratovima 15 godina, ali su priče o balkanskim ratnicima otvorile rasprave o profilu tih ratnika – jesu li to psi rata, koji ne znaju drugi posao bez oružja u rukama, ili je reč o ideološkim zanesenjacima. Državni organi nemaju precizne podatke o tome koliko ima izvozne ratne snage po svetu, ali u obaveštajnim krugovima se procenjuje da oko 300 državljana Srbije učestvuje u konfliktima širom sveta. Ima ih u Ukrajini, Iraku, Siriji, Maliju, čak i u sukobima južnoameričkih narko-kartela. Među tim ratnicima ima i onih srpske nacionalnosti, ali i znatan broj Bošnjaka iz Raške oblasti, kao i pripadnika drugih manjina. Nedavno je ruska agencija RIA Novosti objavila da se grupa srpskih dobrovoljaca sukobila s vojskom Ukrajine na “ključnom auto-putu na istoku”. Srba, tvrdi se, ima i na strani režima iz Kijeva. Nedavno je Osnovni sud u Prištini odredio je 30 dana pritvora za 40 osumnjičenih da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku na strani terorističkih organizacija. Pre nekoliko meseci u Maliju je ubijen srpski državljanin, pripadnik francuske Legije stranaca.
U rat preko sajta
Serija ovakvih uznemirujućih vesti izgleda daje duboko zabrinula i srpske vlasti i obaveštajne strukture. Prema rečima premijera Aleksandra Vučića, desetine srpskih dobrovoljaca ima na obe strane sukoba u Ukrajini. U 90 odsto slučajeva je reč o ljudima koji su za to ratovanje plaćeni. Pošto Srbija još nema zakon koji bi regulisao ovu oblast, bezbednosnim službama preostaje samo da vode računa o onima koji se vraćaju iz Sirije, Iraka ili Ukrajine. Javna je tajna da zainteresovani za odlazak u ratove po svetu “posao” mogu lako da nađu na više specijalizovanih sajtova ili putem posrednika. Tako se na američkom sajtu Poslovi u opasnim područjima mogu pronađi angažmani ne samo u Ukrajini, već i u Avganistanu, Iraku, Kuvajtu… Poslove nude privatne firme za obezbeđenje i odbrambene i vojne poslove, a kolika je potražnja za njima govori podatak da sajt ima više od 22.000 prijavljenih ljudi koji redovno plaćaju pretplatu. Državljana Srbije nema na ovoj svetskoj berzi vojnih plaćenika, tako da ostaje dilema kako oni uopšte nalaze put do Ukrajine, Sirije i Iraka. Zna se da se proruskim snagama na istoku Ukrajine bori oko 40 državljana Srbije u odredu koji nosi ime “Jovan Šević”. Navodno, jedan od glavnih kanala za njihovo regrutovanje je sajt srpska.ru i njihova Fejsbuk stranica Kosovski front čiji je osnivač Aleksandar Kravčenko. Za njega se piše da je s dojučerašnjim ministrom odbrane Donjecke Narodne Republike Igorom Strelkovim učestvovao kao dobrovoljac u ratu u BiH. Kravčenko je demantovao tvrdnje da organizuje plaćenike za ratovanje u Novorusiji.
Mnogi u Beogradu nezvanično označavaju i reditelja Dragoslava Bokana kao nekoga ko bi mogao da organizuje odlazak u sukob na istoku Ukrajine. Ističe se to što je Bokan nedavno postavljen za “predstavnika” Donjecke Narodne Republike u Srbiji. Agreman je, kaže, dobio 17. jula, posle razgovora s predstavnicima proruski i nastrojenog dela Ukrajine koji su bili u Beogradu. Bokan je predstavljan kao jedan od osnivača paravojne formacije “Beli orlovi”. Ova formacija je, između ostalog, bila aktivna u Višegradu od 1992. godine. Jedinica nije nikada procesuirana za zločine, ali se njeno ime na nekoliko mesta spominje, ne po dobru, u presudi Haškog tribunala Milanu Lukiću, osuđenom na doživotnu robiju, upravo zbog zločina na tlu Višegrada.
Tu je i informacija s već pomenutog sajta srpska.ru i njihove Fejsbuk stranice da je prijateljstvo Kravčenka sa Strelkovim, koji je u petak podneo ostavku na mesto ministra odbrane Donjecke Narodne Republike, datira iz 1992. kada je s ruskim dobrovoljcima boravio upravo na području Višegrada. Bokan u razgovoru za “Politiku” demantuje da on stoji iza odlazaka dobrovoljaca u “Novorusiju”.
– Moj posao je probijanje medijske blokade, objašnjavanje procesa koji se dešavaju u Donjecku i obnova kontakta ruskog i srpskog naroda – rekao je Bokan, dodajući da se na to odlučio da bi izbegao “nepotrebne pritiske BIA”. On tvrdi da je informacija o postojanju Srba u ukrajinskoj vojsci laž.
Rusi plaćaju manje
Međutim, podaci do kojih je došla “Politika” o plaćenicima iz Srbije koji se bore na strani Kijeva, govore da oni tamo odlaze preko regrutnih centara u Poljskoj i Mađarskoj. Ima informacija i da se na strani Kijeva bore i kosmetski Albanci, ali i još neki pripadnici nacionalnih manjina iz Srbije. Navodno, suma koju dobijaju dostiže i do 6.000 dolara za borbe protiv proruskih snaga, dok se za borbu na strani Novorusije zarađuje skromnije – do 1.200 dolara. Odlazak mladih iz Sandžaka na ratišta, posebno u islamskim zemljama, odavno je javna tajna. U poslednje vreme oni najčešće idu u Siriju, ali niko ne zna koliko ih je tačno, kako se regrutuju, gde se obučavaju. Prema nekim informacijama, uglavnom na put idu preko Turske, gde su i kampovi za obuku, drugi idu preko Bosne i Makedonije, gde, takođe, postoje kampovi, dok se treći obučavaju u kampovima u drugim evropskim državama. U Sandžaku, jedni smatraju da to ni nije borba za islam, već posao ratnika najamnika za pare i interese velikih sila dok jedan broj mladih ljudi, posebno simpatizera radikalnog islama i vehabizma, podržava njihov odlazak, veličajući ih kao heroje. Procene su da je do sada oko trista mudžahedina iz Sandžaka i Kosmeta otišlo u Siriju da se bori protiv režima Bašara al Asada.
Snajperisti ili građevinci?
Ni do danas nije sasvim razjašnjeno kakvu su ulogu u ratu u Libiji imala petorica državljana Srbije koje su, pod optužbom da su snajperisti predsednika Muamera el Gadafija, pobunjenici držali pritvorene 21 mesec. Oni su sve vreme tvrdili da su samo građevinski radnici koji su otišli “trbuhom za kruhom” u Libiju, ali je mnogima bilo čudno što su se na takav poduhvat odlučili u jeku građanskog rata u ovoj zemlji. Za njihovo oslobađanje bili su zaduženi operativci BIA, a neki mediji su objavili informacije da su ova petorica Srba učesnici brojnih takmičenja u streljaštvu sa zavidnim rezultatima.
Amerikanci u “Oluji”
U operaciji “Oluja”, postoje relevantni podaci, učestvovali su plaćenici iz SAD. Kompanija MPRI je čak tužena od strane Srba izbeglih u SAD zbog učešća u ovoj akciji i proterivanja tada većinskog srpskog naroda iz Kninske Krajine. Ista kompanija je kasnije imala ugovore na Kosovu. Svojevremeno su bili objavljeni i spiskovi stranih plaćenika koji su ratovali na strani hrvatske vojske, a posebno su bili angažovani u operaciji Medački džep.