51-01
80 + 11 + 8

ZAPIS IZ PRVOG I JEDINOG PRAVOSLAVNOG MANASTIRA U KANADI

Duhovno okrepljenje
Srba u tuđini

x ZORAN GALINAC: Osećam se kao da sam kod svoje kuće, a ne toliko hiljada kilometara daleko od zavičaja. x JELENA ZUBAC: Kao što su mene moji roditelji dovodili ovde od rane mladosti, tako i ja svoju decu dovodim

Istorija manastira Sveto Preobraženje Gospodnje, prvog i jedinog srpskog pravoslavnog manastira u Kanadi, beleži sledeće važne godine: na Pokrov Presvete Bogorodice 1984. godine ustoličenjem vladike Georgija, za prvog episkopa Eparhije kanadske, počinje da se ostvaruje nada vladike Nikolaja Žičkog (Velimirovića) da Srbi u Kanadi podignu svoj manastir. Imanje blizu Miltona, u srcu južnog Ontarija kupljeno je i osvećeno 1988. godine, a temelje budućeg manastira osveštao je 21. oktobra 1991. Njegova svetost počivši patrijarh srpski Pavle. Nepune dve godine kasnije, 12. juna 1994. patrijarh Pavle osveštava novoizgrađenu Crkvu Sveto Preobraženje Gospodnje. Živopisanje crkve počinje odmah po njenoj izgradnji, a freskopisanje, rad poznatog srpskog ikonografa i freskopisca Dragomira Marunića iz Beograda, završeno je 2002. godine.
Dvadeset godina kasnije, manastir Sveto Preobraženje Gospodnje u Miltonu blista svojim punim sjajem. Na manastirskom imanju, koje se prostire na oko 20 hektara, pored crkve, smeštenoj na brdu, baš kao na brdu Tavor, ima dosta sadržaja koji privlače vernike u Milton da se i duhovno i fizički okrepe.
U podnožju stepenica koje vode u manastirsku crkvu izgrađena je spomen-česma, da napoji žedne. Čitamo natpis: “Kao što košuta traži svoje potoke, tako duša moja traži tebe Bože. Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijemu( Ps. 42, 1-2 ). Spomen-česmu su podigli i manastiru darivali Dobrila i Anton A. Kvas “za pokoj duše i u znak sećanja na svoju dragu kćerku Ivonu Kvas, koju u cvetu mladosti Gospod priziva izvoru života večnog”.
Desno od staze koja vodi u crkvu put nas vodi do manastirskog konaka. Tu je sedište vladike Georgija, prvog episkopa Eparhije kanadske Srpske pravoslavne crkve. U konaku se nalazi kapela Sveta Tri jerarha i velika sala za daće i parastose.
Ispred konaka je fontana, podignuta 2006. godine, a povodom 150.godišnjice rođenja najslavnijeg srpskog naučnika Nikole Tesle. Fontana je urađena po Teslinom patentu broj 1113716, čitamo na pločici, ugrađenoj u ovu fontanu.
Tik uz manastirski konak smeštena je zgrada eparhijskog muzeja i biblioteke, sa više od 10 hiljada knjiga. Biblioteka, izgrađena u jesen 2009. svojom lepotom i sadržajem pleni pažnju svih posetilaca, a ovde se obavljaju promocije knjiga u izdanju Izdavačke kuće Istočnik, kao i izložbe slika ovdašnjih srpskih slikara, ali i duhovne akadenmije.
Naspram brda, gde je smeštena manastirska crkva, izgrađen je Park dečje radosti – ovo je poklon najaktivnijeg srpskog društva u Kanadi – Kanadsko-srpskog dobročinstva “Jovan Dučić” iz Toronta. Tu se deca, a bogami i odrasli igraju, beskrajno radosni.
Zoran Galinac na manastirsko imanje došao je sa suprugom Sonjom, sinom Andrejem i kćerkom Emom. On je u starom životu živeo na Ilidži, inače je rodom iz sela Romani kod Kalinovika, a njegova supruga je iz Ćuprije. Žive u Torontu već dve godine, a prethodnih trinaest emigrantskih godina proveli su u Edmontonu, u Alberti. Prvi put su u miltonskom manastiru.
– Za ovaj raj na zemlji prvi put čuo sam od svojih prijatelja u Torontu i zaista sam oduševljen svim ovim sadržajima, od službe u crkvi, pa do ovog prekrasnog imanja – kaže Zoran Galinac. – Osećam se kao da sam kod svoje kuće, a ne toliko hiljada kilometara daleko od zavičaja. Od danas bićemo redovni posetioci manastira u Miltonu, a od srca to preporučujem i svim Srbima koji još uvek nisu kročili na ovaj sveti komad srpske zemlje.
Na manastirskom imanju, među brojnim posetiocima nedeljnog piknika, poslednjeg u ovoj sezoni u Miltonu, zatičemo Đorđija Živkovića iz Toronta, jednog od najboljih ovdašnjih glumaca amatera, člana Srpskog pozorišta iz Toronta. Rodom je iz Pive u Crnoj Gori.
– Dolazim ovde da duhovno ojačam, da se fizički relaksiram, da zborim sa svojim narodom serbskim, da uživam gledajući našu omladinu – kaže za “Vesti” Đorđije Živković.
Marko i Jelena Zubac su na piknik u Milton došli sa četvoro dece: kćerkom Radmilom i sinovima Vasilijem, Branislavom i Radomirom. Jelena je rođena Beograđanka, a Marko Goraždanin.
– Došla sam u Kanadu kao dete i od svoje osme godine redovni sam gost manastira Sveto Preobraženje Gospodnje u Miltonu – kaže Jelena Zubac. – Kao što su mene moji roditelji dovodili ovde od rane mladosti, tako i ja svoju decu dovodim, da im pokažem mnogo toga lepog, našeg, srpskog. Svakom Srbinu od srca preporučujem da dolazi ovde i da svojoj deci priušti mogućnost da uživaju na imanju kakvog nadaleko nema.
Služba u crkvi je završena, verni narod se veseli i druži na manastirskom imanju, muzika orkestra Srđana Spasića tu je kao dobar razlog da se zaigra i kolce… I da se, bar na jedan dan, zaboravi slika sumorne svakodnevice.

Vojo MAČAR

Parastos žrtvama poslednjih ratova

Protekle nedelje u prisustvu velikog broja vernika u crkvi Sveto Preobraženje Gospodnje, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika Georgije uz sasluženje sveštenika iz drugih parohija širom Ontarija. Nakon liturgije prigodnu besedu održao je otac Dragomir Ninković, sveštenik u crkvi Svete Trojice u Kičineru.
Nakon toga održan je pomen svim srpskim žrtvama stradalim u ratovima u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Članovi Udruženja Velikomučenik Vukašin iz Toronta, Mihailo Milićević i Đorđe Marušić, za ovu priliku pripremili su spisak svih stradalih Srba u poslednjem ratu u dolini Neretve.

Mošti hrišćanskih svetitelja

Jedini srpski manastir u Kanadi čuven je na američkom kontinentu i po tome, što se u njemu čuvaju delovi i čestice netruležnih moštiju velikih hrišćanskih svetitelja s početka istorije crkve, od prvog do trećeg veka: svetog Vasilija, svetog Ignjatija Bogonosca, Svetog Atanasija Velikog, Svetog Polikarpa Smirnskog, Svetog Pantelejmona, Svetog Haralampija, Svetog Nektarija Eginskog, Svete Irine i mošti Svetog Nektarija Optinskog, svetitelja s početka 20. veka.