51-01
89 + 12 + 13

ŠTA OTKRIVA BIOGRAFIJA PRVOG ČOVEKA NA MESECU IZ PERA DžEJA BARBIJA, IZAŠLA OVIH DANA IZ ŠTAMPE

Armstrong kameru ostavio na Mesecu

Nil Armstrong, koji je 1969. kao šef misije Apolo 11 bio prvi čovek na Mesecu, pre smrti stigao da pročita samo prvo poglavlje

Imaš li minut vremena, Nil, upitao je Dik Slejton, direktor Nasinih operacija letova s posadom, astronauta Nila Armstronga nekoliko dana uoči Božića 1968. Bili su dežurni u kontroli leta u Hjustonu i pažljivo su pratili misiju Apolo 8, u sklopu koje su astronauti Frenk Borman, Džim Lovel i Bil Anders postali prvi ljudi koji su obleteli Mesec.
– Naravno, šefe – mirno je rekao Armstrong.
– Razmišljamo o tvom idućem zadatku. Mislimo da bi ti mogao da budeš zapovednik misije Apolo 11 – rekao je Slejton.
Nil Armstrong nije bio čovek koga je lako zbuniti, ali za trenutak je i on bio ošamućen.
– Hvala, Dik, hvala na poverenju – rekao je Armstrong i pružio ruku Slejtonu.
– Ako odlučite da mi poverite Apolo 11, daću sve od sebe – dodao je on.
Taj razgovor zauvek je promenio karijeru, ali i privatni život američkog vojnog pilota i inženjera Nila Armstronga. Sedam meseci posle Armstrong je ušao u istoriju: kao zapovednik Nasine misije postao je prvi čovek na Mesecu i jedan od najpopularnijih ljudi na Zemlji. Iako najpoznatiji Nasin astronaut, Armstrong je ceo život bežao od novinara i uporno odbijao pozive biografa. Izuzetak je bio Džejms Hansen, čiju je knjigu “First Man” iz 2005. godine pre objave autorizovao, i njegov dugogodišnji prijatelj Džej Barbri, novinarski veteran koji je od 1958. za televizijsku kuću NBC pratio američki svemirski program, o čemu je napisao nekoliko knjiga.
Barbri je pre nekoliko godina počeo da piše Armstrongovu biografiju, ali je slavni astronaut uspeo da vidi samo prvo poglavlje jer je 25. avgusta 2012. preminuo u 82. godini zbog komplikacija nakon operacije srca. Ali, Barbri je nedavno dovršio započeti posao, pa se tako izlazak knjige “Neil Armstrong: A Life of Flight” poklapa sa 45-godišnjicom spuštanja Amerikanaca na Mesec.
Za razliku od Hansenove knjige, nova biografija Nila Armstronga počinje 1951, kad se kao 21-godišnji američki borbeni pilot borio u Korejskom ratu, gde je učestvovao u 78 misija i u vazduhu proveo 121 sat. Tamo zamalo nije poginuo jer je njegov F9F Panther između dve planine pogodila protivvazdušna odbrana, a spasao se katapultiranjem.
Posle Korejskog rata, Armstrong je nastavio studije aeronautike na Univerzitetu Purdue, gde je diplomirao 1955. Na Univerzitetu je upoznao i studentkinju ekonomije Dženet Šeron, koja je u januaru 1956. postala njegova prva supruga. Imali su dva sina, Erika i Marka, i kćerku Karen En, ljubimicu koji su od milja zvali Mufi. Brak sa Dženet trajao je punih 38 godina, a nakon razvoda 1994. Armstrong se oženio 15 godina mlađom udovicom Kerol Najt, s kojom je ostao do smrti.
Tek rođenom programu Apolo Armstrong se pridružio 1962, ne sluteći da je upravo on čovek koji će ispuniti obećanje predsednika Džona Kenedija da će Amerikanci biti prvi ljudi na Mesecu.
Te 1962. godine Armstrong je doživio veliku porodičnu tragediju jer je njegova ljubimica umrla od tumora na mozgu. Kao čovek koji je čvrsto verovao u moć nauke, Armstrong je bio slomljen činjenicom da medicina nije mogla pomoći njegovoj ljubimici. Kćerkina smrt bila je i najvažniji razlog što je Armstrong postao astronaut.
– Nakon što je devojčica umrla, neprekidno je mislio o njoj. Morao je ići dalje u životu, pa se prijavio za astronauta – prisetio se Barbri.
Bol za izgubljenim detetom bila je i Armstrongova kopča sa Barbrijem, čiji je sin Skot preminuo 1964. nakon preranog rođenja.
“Upoznao sam Nila na konferencijama za novinare sa kojima se tek počelo u Nasi. No, dan nakon smrti moga sina sreo sam Armstronga u kafiću i rekao mu tužnu vest. Video sam kako mu se lice promenilo i to nas je odjednom povezalo. Nil mi je poveravao informacije koje nije delio s drugim ljudima”, napisao je Barbri.
On tvrdi da je tragična smrt male Mufi bila jedna od kopči i u Armstrongovom prijateljstvu sa slavnim Čarlsom Lindbergom, američkim pilotom koji je 1927. prvi preleteo Atlantik, a čiji je 20-mesečni sin otet iz kreveta i ubijen. Upravo je Lindberg savetovao Armstrongu da izbegava novinare i javnost kako bi sačuvao privatnost.
Kad su se posle osam dana Armstrong, Oldrin i Kolins vratili na Zemlju, pri čemu su morali da prođu i carinsku kontrolu, dočekani su kao američki heroji. Ubrzo je počela i njihova turneja po svetu u sklopu koje ih je 18. septembra 1969. u Beogradu primio i jugoslovenski predsednik Tito i uručio im odlikovanja. Za razliku od Oldrina, koji je, na neki način, uživao u slavi, pa se posle borio s alkoholizmom, Armstrong je čeznuo za privatnošću. Kad je 1972. program Apolo završen, Armstrong se vratio u rodni Ohajo i prihvatio poziciju profesora aeronautike na Univerzitetu Sinsinati i kupio farmu. Pri tom je odbio niz primamljivih ponuda koje bi mu omogućile da se obogati.
Armstrong se u javnosti ponovo pojavio 2010, kad je zajedno s dvojicom bivših kolega uputio otvoreno pismo predsedniku Obami. Tada je oštro kritikovao Obaminu odluku da se odustane od američkog povratka na Mesec, o čemu je govorio i u svom poslednjem intervjuu koji je dao britanskom “Gardijanu” u maju 2012. Odgovorio je i na raširenu teoriju zavere da je spuštanje na Mesec bilo lažno.
– Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo atraktivne. No, nikad se nisam brinuo jer znam da će se jednoga dana neko vratiti i pokupiti moju kameru koju sam ostavio na Mesecu – rekao je Armstrong.

E. V.

Enigma Gorski

Kamera je zabeležila kako je Armstrong, pošto se dva sata i 19 minuta zajedno s Oldrinom šetao po Mesečevom moru tišine, na povratku u modul Orao promrmljao onako više za sebe: “Good luck, Mr. Gorskdž!”
No, među astronautima nije bilo nikoga ko se tako zvao, pa je gospodin Gorski ostao enigma do sredine devedesetih, kada je na jednoj proslavi na Floridi Armstrong rekao da je Gorski sad mrtav i da može reći ko je on. Gospodin Gorski bio je njegov sused u Ohaju. Jednog jutra, kao desetogodišnjak, Armstrong je čuo gospođu Gorski kako viče na supruga.
– Oralni seks! Ti želiš oralni seks? Može, ali onoga dana kada naš mali sused bude hodao po Mesecu – vikala je gospođa Gorski.

Bežao od popularnosti

“Bio je čovek integriteta koji je odbio da kapitalizuje jedno od najvećih dostignuća čovečanstva. Nil sebe nikada nije doživljavao siromašnim, ali zapravo nikada nije imao novca”, naglasio je Barbri.
On tvrdi da je Armstrong kao profesor na Univerzitetu Sinsinati često novinarima znao da zalupi vrata ispred nosa. Što je više bežao od popularnosti, Armstrong je bio veća meta za novinare, ali i za običan svet.
– Naša slava je istovremeno bila blagoslov i pakao – priznao je jednom prilikom Armstrong, koji je u borbi za privatnost vodio sudski spor sa svojim dugogodišnjim berberinom Marksom Sizemorom. Naime, on je bez Armstrongovog znanja nakon šišanja za 3.000 dolara prodao njegovu kosu nekom bizarnom kolekcionaru.