51-01
52 + 9 + 14 + 7

NASTUP DEČJEG HORA “SVETI SAVA” IZ KLIVLENDA ZADIVIO PUBLIKU NA DANIMA ETNIČKIH ZAJEDNICA

Pesmom dočarali modernu Srbiju

Klivlend zna Srbiju samo po kolu, zato sam odlučila da deca pevaju savremeni repertoar, ono što pevaju danas, a ne narodne pesme, kaže osnivač i najzaslužnija za hor dr Nada Martinović

Dr Nada Martinović, docent muzičke pedagogije na Kent stejt univerzitetu u Klivlednu, predvodila je dečji hor “Sveti Sava” koji je u klivlendskom Muzeju umetnosti, u državi Ohajo, predstavljao Srbiju i srpsku zajednicu na nedavno održanom Međunarodnom danu etničkih zajednica.
Ovaj dečji hor osnovala je Nada Martinović još 2002. godine i od tada je imao nastupe za svaku svetosavsku priredbu, ali i nekoliko samostalnih koncerata. Do sada su se izmenjale generacije dece, a prvi pevači su sada već na fakultetima. Takođe, neka deca nastupala su na priredbi za Svetog Savu, prilikom dobrotvorne večere, a i na jednoj internacionalnoj modnoj reviji.
– Kada se klivlendski Muzej umetnosti renovirao pre tri godine, predloženo je da se za otvaranje okupe i javnosti predstave neke etničke zajednice – objašnjava naša sagovornica kako je hor gostovao na Internacionalnom danu etničkih zajednica.
– To je ispalo toliko dobro da je predloženo da sledeće godine to bude malo veća manifestacija. Pošto Klivlend ima skoro 120 različitih etničkih zajednica, napravljen je dogovor da to bude Internacionalni dan etničkih zajednica, godišnja manifestacija na kojoj etničke zajednice pokazuju svoju kulturu. Tako je prošle godine bilo oko 40 izvođača i tog dana Muzej je posetilo oko 4.000 ljudi.
– Zbog toga sam odlučila da deca okupljena u klivlendskom horu “Sveti Sava” pevaju na Danu zajednica savremeni repertoar, ono što pevaju danas, a ne narodne pesme. Htela sam da pokažem da je Srbija moderna zemlja. Nije problem u tradiciji, ja sam uvek za nju, ali postoji i nešto drugo – kaže ona.
Tako su krajem avgusta počeli da uvežbavaju novi repertoar, baš kad je počela školska godina. Nada objašnjava da deca u horu imaju od četiri do šest godina, da pripadaju drugoj i trećoj generaciji Srba i da mnogi od njih uopšte ne govore srpski, iako fantastično pevaju na srpskom!
– Na ovoj manifestaciji pevali smo pesmu “Sveti Savo”, ali to je ona moderna verzija koju peva hor Čarolija. To je prava dečja, pevljiva pesma koju kao da pevaju anđeli. Spremili smo pesmu “Trčkalo” od Pere Zupca s nekim ludim ritmom, a treća pesma bila je “Kad snovi dobiju krila”, koju takođe peva hor Čarolija. Pevali su “Volim te” na 10 jezika i to je bila univerzalna poruka. Spremili smo i četvrtu pesmu – “Male slonove” od Bajage, ali nismo je izveli jer nije bilo vremena – kaže profesorka Martinović.
Ona dodaje da su repertoar spremali oko mesec i po dana, a da su deca dolazila po tri puta dnevno na probe.
– Sve to govori koliko smo svi bili motivisani! Ipak, najinteresantnije mi je bilo kad sam čula da su neki roditelji govorili deci: “Ako ne budeš dobar, nećeš ići na hor!” Deca su bila mnogo slatka, a ja sam im govorila da mogu i da igraju i da se pokreću dok pevaju. To nije ništa novo za Beograd, ali jeste za ove ovde uslove.
Govoreći o utiscima posle nastupa, Nada Martinović kaže da su deca bila toliko ponosna na činjenicu da su nastupili u tako divnom ambijentu. Roditelji su takođe bili zahvalni za novo iskustvo.
– Naravno, za decu će uvek biti značajno to što su videla mnoštvo različitih etničkih nastupa i kostima – kaže ona za kraj.

Milica PURIĆ

Značaj Beogradske filharmonije

– Dolazak Beogradske filharmonije u Klivlend bilo je divno iznenađenje za sve, ne samo za naše ljude, već i za strance, kaže Nada Martinović.
– Ljudi su me zvali čak dve nedelje posle toga da se zahvale. Pošto je Internacionalni dan etničkih zajednica došao nedelju dana posle koncerta Filharmonije, ja sam rekla: Do sada je Klivlend znao Srbiju samo po kolu, ali Srbija, iako mala zemlja, ima bogatu kulturnu i umetničku tradiciju u šta ste imali priliku da se uverite prošle nedelje slušajući Filharmoniju!

Aktivna u zajednici

Profesor Nada Martinović veoma je aktivna u srpskoj zajednici u Klivlendu. Kao veliki patriota letos se sa pripadnicima srpske zajednice u Klivlendu angažovala u prikupljanju pomoći za poplavljena područja u Srbiji i Republici Srpskoj.
Rođena je u Šapcu gde je završila osnovnu i srednju školu i uporedo nižu i srednju muzičku školu, odsek klavira. U Beogradu je završila Fakultet muzičke umetnosti, teoretski odsek. Po završetku studija radila je u šabačkoj Muzičkoj školi kao profesor solfeđa, klavira i teoretskih predmeta. Po dolasku u Ameriku 1997, upisala je magistarske studije i u roku od tri godine magistrirala iz oblasti muzičke pedagogije na Klivlend stejt univerzitetu, da bi potom i doktorirala muziku. Radi na Kent stejt univerzitetu kao docent muzičke pedagogije.

Korak dalje od stare Srbije

– Prošle godine je tema bila stara Srbija, pa sam imala panoe sa manastirima, znamenitim Srbima, doneli smo ručne radove… Moje dve starije učenice i ja smo pevale stare izvorne srpske pesme, a naša folklorna grupa je igrala. Ove godine bilo je oko 50 etničkih zajednica, a ja sam rekla – Klivlend zna Srbiju samo po kolu i po horu, a Srbija nije samo to, već je mnogo više – kaže naša sagovornica.