Koronarna arterijska bolest ili ishemijska bolest srca vodeći je uzrok smrti širom sveta, kako kod muškaraca tako i kod žena.Koronarna bolest nastaje zbog smanjenog protoka krvi kroz srčane (koronarne) arterije.Napreduje polako, i često bez simptoma. Ali postoji mnogo toga što možete učiniti kako bi sprečili i lečili koronarnu bolest.
Zdrav stil života može imati veliki uticaj.
U smanjenju krvnog pritiska ili nivoa holesterola – dva faktora koji najviše doprinose razvoju koronarnih oboljenja, ove namirnice mogu biti od nemerljive pomoći i sprečiti stvaranje tromba, arterosklerozu, razvoj infarkta i druga koronarna stanja.
1. Alfa-linoleinska kiselina (ALA)
Alfa-linoleinska kiselina je tip omega-3 masnih kiselina koja se nalazi u biljkama. Izvori iz hrane su: lanene semenke i laneno ulje, ulje uljane repice, soja i sojino ulje, semenke bundeve i bundevino ulje, tofu, orasi i orahovo ulje.
Alfa-linolenska kiselina može pomoći kod delovanja lekova za sniženje holesterola. Ljudsko telo ALA uglavnom koristi za dobijanje ćelijske energije.
2. Artičoka smanjuje holesterol i trigliceride
Artičoka se koristi kod poremećaja varenja, nadutosti, povećanog nivoa masti u krvi, deluje kao blag diuretik, a utiče i na smanjenje količine uree u krvi.
Primenjuje se kod lečenje ateroskleroze, jer dovodi do smanjenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Artičoka je dobar izvor folne kiseline i vitamina B, C i K, kao i minerala bakra, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i fosfora. Sadrži antioksidanse cinarin, silimarin, kofeinsku i feruličnu kiselinu, te u manjim količinama beta karoten, lutein i zeaksantin.
Upravo cinarin i seskviterpen-lakton iz artičoke zaslužni su za njen povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova.
Oni sprečavaju oštećenje sudova, anginu pektoris, infarkt srca i moždani udar.
Artičoka će smanjiti loš holesterol i podići nivo dobrog HDL holesterola.
3. Beta-sitosterol protiv kardiovaskularnih bolesti
Beta-sitosterol je jedna od sterola koji dolaze iz biljaka – fitosteroli, a njih možete pronaći u: pšeničnim klicama, kukuruznom ulju, soji i kikirikiju.
Fitosteroli poboljšavaju profil serumskih lipida i time smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Beta-sisterol je takođe dostupan kao dodatak ishrani.
4. Flavonoli za bolju funkciju krvnih sudova
Flavonoli, podgrupa flavonoida, posebno su zanimljivi savremenoj medicini. Istraživanja pokazuju da se kod ispitanika koji su pili kakao sa visokim nivoom flavonola značajno smanjio krvni pritisak i za 47 odsto poboljšala funkcija krvnih sudova.
Kakao pomaže zdravlju na sledeće načine:
– kao antioksidans štiti organizam od uticaja slobodnih radikala
– smanjuje stres
– štiti od bolesti srca i krvnih sudova
– pomaže u regulaciji krvnog pritiska
– štiti od arteroskleroze
– štiti od mnogih vrsta raka
– odličan je izvor gvožđa za organizam
– reguliše nivo šećera i holesterola u krvi
– podstiče bolje pamćenje i koncentraciju
– poboljšava funkcionisanje imunog sistema organizma
5. Koenzim Q10 za jačanje srčanog mišića
Koenzim Q10 se još naziva ubikinon i prirodno se javlja u organizmu. Ljudski organizam ima sposobnost sinteze koenzima Q10, ali se ona smanjuje posle 30. godine.
Kao posledica smanjene produkcije ovog koenzima dolazi do smanjenja energetskih procesa u organizmu, što se najviše primećuje u srčanom radu.
Poznat je kao antioksidans, jer usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva.
Sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 smanjuje čak do 80%.
Doprinosi i regeneraciji vitamina E, jednog od najrasprostranjenijih antioksidanasa.
Potvrđena dejstva koenzima Q10 na srčani mišić su:
-smanjenje rizika za nastanak ateroskleroze, suženja krvnih sudova,
– pozitivan uticaj na poremećaje srčanog ritma (aritmije),
– jačanje oslabljenog srčanog mišića,
– povećanje snage srčane kontrakcije,
– smanjenje rizika od razvoja i posledica angine pektoris i infarkta i
– smanjenje rizika kod operacija na srcu (bajpas, srčani zalisci).
Smanjena koncentracija koenzima Q10 dovodi do slabljenja imunog sistema, malaksalosti, slabosti, akumulacije masnih naslaga.
Naučnici nemaju precizan odgovor o načinu delovanja koenzima na poboljšanje rada srca, ali ističu da je bogat antioksidansima, i ne ostavlja neželjene efekte na drugim organima.
6. Beli luk protiv krvnih ugrušaka
Lekovita svojstva belog luka su naučno potvrđena. Latinsko ime ovog leka, Allium sativum potiče od njegovog najpoznatijeg sastojka, alicina.
Beli luk je jednostavan i svima dostupan prirodni lek.
U narodnoj medicini koristi se za lečenje mnogih bolesti i tegoba. Možete ga jesti kao dodak jelima, kao sastavni deo jela, ali i sam za sebe. Nutrijenti koje sadrži beli luk deluju direktno na srce, sprečavajući kalcifikaciju koronarnih arterija.
Beli luk (Allium sativum) kao i crni luk (Allium cepa) pomažu u lečenju srčanih bolesti snižavajući nivo holesterola i krvni pritisak, kao i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani napad.
Konzumacija jednog čena belog luka dnevno smanjuje holesterol za 9 odsto.
7. Sremuš, divlji beli luk razređuje krv i snižava holesterol
Pored snažnog antiseptičnog i antimikrobnog dejstva, sremuš razređuje krv, snižava nivo holesterola i snižava visok krvni pritisak.
Posebno se preporučuje srčanim bolesnicima.
Biljne kapi sremuša možete da kupite u svim bolje snabdevenim apotekama, a u sezoni ga možete konzumirati svežeg što češće – to bolje.
8. Zob ili ovas
Zob, ili ovas je riznica proteina, vitamina, (posebno iz B kompleksa), minerala kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, silicijuma, gvožđa, mangana, cinka, bakra i zavidnih količina kalijumovih soli, skroba i šećera.
Zob može da se jede sirov, kuvan, pečen, sladak ili slan, a stvar je odluke da li će se mešati sa jogurtom, mlekom, voćnim sokovima, ili ćete ga jesti u obliku kaše, ili možda kao dodatak čorbi od povrća.
Kuvanjem, ne duže od pet minuta, ova žitarica ne gubi ništa od hranljivih vrednosti, a postaje lako svarljiva.
Zato se posebno preporučuje slabim i umornim osobama, rekonvalescentima, ženama posle porođaja, kao i osobama izloženim fizičkim i psihičkim naporima.
U ishranu bi zob trebalo da uvrste i svi koji imaju povišen nivo holesterola u krvi, kao i hipertoničari.
9. Zeleni čaj štiti srce
Ljudi širom sveta vekovima su konzumirali zeleni čaj zbog svojih zdravstvenih prednosti. Glavni sastojak, antioksidans epigalokatehina galata (EGCG), ima sposobnost da štiti srce.
Ekstrakt zelenog čaja je takođe dostupan kao dodatak u obliku kapsule.
10. Nar ili šipak smanjuje nakupljanje plaka
Poput zelenog čaja, sok od nara je vekovima konzumiran, kao čaj koji doprinosi zdravlju organizma. Snažne antioksidativne hemikalije u voću i soku nara mogu pomoći u preusmeravanju ateroskleroze i snižavanju krvnog pritiska.
Sok od nara (čist i bez aditiva) dokazano je da ne samo da smanjuje nakupljanje plaka na zidovima arterija nego zapravo smanjuje plak koji se već tamo nalazi.
11. Kurkuma sprečava aterosklerozu
Studije pokazuju da kurkuma može sprečiti aterosklerozu. Kurkuma ima aktivni sastojak zvan kurkumin koji pomaže u održavanju zdravlja srca, smanjujući oksidaciju holesterola, stvaranje plaka i stvaranje ugruška.
Osim toga, pomaže kod smanjenja LDL – lošeg holesterola. Budući da je moćan antioksidans, takođe neutralizuje slobodne radikale koji doprinose starenju i nekoliko hroničnih bolesti.
12. Piskavica protiv masnoća
Piskavica ima antioksidativne i kardio-zaštitne prednosti. Osim toga, pomaže u snižavanju holesterola, šećera u krvi i viška masnoća.
13. Glog za čišćenje krvnih sudova i jačanje srčanog mišića
Lekovite biljke su važan deo terapije hronične koronarne bolesti jer čiste krvne sudove i jačaju srčani mišić.
Dokazano je da glog zaista povećava snagu srčanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca.
Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se sačuvala njegova lekovita svojstva, važno je znati šta se bere, kako i kada. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku.
Treba ubrati cele cvetove isključivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunčan dan i sušiti na promaji. Osušen cvet mora da se čuva dobro zapakovan.
List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli.
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije.
Lekovitost gloga ogleda se kod:
– snižavanja povišenog krvnog pritiska
– olakšava bol u grudima kod angine pektoris
– pomaže srcu da efikasnije pumpa krv
– reguliše nepravilan srčani ritam (aritmiju)
14. Jabuke za smanjenje lošeg holesterola
Pektin u koži jabuka smanjuje loš holesterol, dok minerali kalijuma i magnezijuma pomažu u kontroli krvnog pritiska. Poželjno je pojesti jednu jabuku dnevno.
15. Avokado štiti srce
Avokado je bogat zelenim mastima i hranljivim materijama koje štite srce.
16. Šargarepa protiv masnih naslaga
Šargarepa je bogat izvor karotenoida koji ubrzava metabolizam tela i ubrzavaju uklanjanje masnih naslaga i otpada. Dve prosečne šargarepe na dan mogu smanjiti loš holesterol za 10%.
Mora se konzumirati s masnom hranom poput avokada, kokosa, ribe, oraha, maslina, semena ili drugih biljnih ulja kako bi se apsorbovali karotenoidi rastvorljivi u vodi.
17. Čili paprika za probleme krvnih sudova
Čili paprika sadrži jedinjenje kapsaicin koji je koristan za lečenje srčanih i problema krvnih sudova. Takođe pomaže u smanjenju rizika od nepravilnog srčanog ritma i snižava nivo holesterola i krvnog pritiska.
Fitohemikalije prisutne u ovom začinskom obliku takođe mogu da pročiste krv i ojačaju imunitet. Dodatak je mnogim ukusnim jelima.
18. Kumin za čišćenje krvi
Kumin – snižava krvni pritisak i čisti i razređuje krv.
19. Smokve
Smokve su bogate kalijumom i vlaknima koji pomažu u stabilizaciji krvnog pritiska.
20. Đumbir za smanjenje pritiska i lošeg holesterola
Snižava krvni pritisak i pročišćava krv. Može proizvesti znatno veću osetljivost na insulin, što je korisno za dijabetičare, kao i smanjiti LDL holesterol i trigliceride.
21. Crveno grožđe
Grožđe (crveno) sadrži flavonoide, koji zaustavljaju loš holesterol iz oksidacije i prianjanja na zidove arterija.
22. Kivi za smanjenje plaka
Kivi može smanjiti plak koji se lepi na zidove arterija. Svakodnevno konzumirajte jedan kivi.
23. Zelena salata štiti srce
Zelena salata sadrži visok nivo vitamina A i kalijuma koji štiti srce.
24. Paradajz protiv arteroskleroze
Paradajz se redovno konzumira (kuvan i sirov), hrana bogata antioksidansima koja sprečava oksidaciju LDL holesterola i može smanjiti rizik od arteroskleroze.
Među lekove koji se skoro obavezno primenjuju u terapiji srčane insuficijencije jesu oni za izbacivanje viška tečnosti, tzv. diuretici.
No, postoji veliki broj biljaka koje imaju snažno diuretsko dejstvo i pomažu slabo srce, a među njima su peršun, maslačak, celer, paradajz, zelena salata, zeleni čaj, kukuruzna svila, brusnica, lubenica, kupus, jabukovo sirće.
Ne zaboravite na zdrave navike: jedite zdravo, redovno vežbajte, prestanite da pušite, smanjite unos kofeina i alkohola, priuštite sebi dovoljno sna i smanjite nivo stresa!
