Teroristički akt 11. septembra 2001. godine u Nujorku promenio je globalnu bezbednosnu arhitekturu, kaže za “Vesti” stručnjak za međunarodnu politiku Zoran Spasić. Svet je, kako ističe naš sagovornik, od tada postao nesigurniji, a mnoge zemlje su promenile bezbednosni koncept.
Talas pobuna
– Taj tragičan događaj u Njujorku doveo je do intenzivne borbe protiv terorizma i ekstremizma, ali je i talas pobuna bio sve veći. U prilog tome govori da je tokom deset godina od napada delovalo više terorističkih organizacija poput Islamske države, Al Kaide i jedne od najopasnijih terorističkih organizacija Laškar-e-Taiba – priča ovaj stručnjak.
Terorizam se, prema njegovim rečima, kao požar proširio i na prostor Afrike.
– Posle Arapskog proleća koje je trajalo od kraja 2010. do sredine oktobra 2013. godine i kraja rata u Siriji, talas pobuna se preselio u Afriku, a sve tamošnje terorističke grupe se povezale s Islamskom državom i Al Kaidom.
Na severu Nigerije je oformljena jedna od najopasnijih terorističkih organizacija Boko Haram, a terorizam se proširio i na druge afričke države, tako da se moglo reći da više niko nije siguran.
– Kontrola je podignuta na najveći nivo – ukazuje naš sagovornik kako je taj teroristički udar na Kule bliznakinje bio od uticaja ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama već i u celom svetu.
On ističe da je u SAD drugačije postavljen ceo sistem bezbednosti, od službi do nižih bezbednosnih struktura.
– To se ogleda i u činjenici da je mnogo teže dobiti američki “zeleni karton”, odnosno da se vrši više provera onih koji tim putem apliciraju za preseljenje u SAD i duže čekaju nego ranije – ukazuje Spasić.
Krizno razdoblje
na naše pitanje da li su napadi nalik njujorškom mogući i danas, Zoran Spasićodgovara da ništa nije isključeno.
– U celom svetu je zbog sukoba u Ukrajini i niza drugih događaja došlo do velike nestabilnosti i krize – ističe Spasić.
On kao najveću pretnja čovečanstvu vidi slanje oružja iz zapadnih zemlja Ukrajini jer, kako kaže, jedan tog oružja završava na crnom tržištu, odnosno u rukama ekstremističkih i terorističkih organizacija.
– Te grupe idu na pobune i ofanzivno delovanje koje dovodi do sukoba, stradanja i velikog talasa izbeglica – priča naš sagovornik.
Kao primere tog delovanja ranijih godina, Spasić navodi kako su pripadnici terorističke organizacije Islamske države u napadu na severu Iraka preuzeli grad Mosul od lokalne vojske, ili kako je oružje koje je sa zapada poslato sirijskoj opoziciji završilo u rukama džihadista ISIS i Al Nufre.
– Danas u svetu pored ukrajinskog postoje ratna žarišta u Jemenu i Etiopiji, sukobi čiji su akteri narko-karteli, dok su sva ostala dešavanja u domenu terorizma koji je danas ogromna pretnja čovečanstvu – objašnjava Spasić.
Si Đipingov predlog
Zoran Spasić smatra da je dobra inicijativa kineskog predsednika Si Đipinga o konceptu zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva i globalna bezbednosna inicijativa.
– Važno je da se svet, odnosno velike sile, uključe u borbu protiv terorizma i ekstremizma i za to je bitna uloga Ujedinjenih nacija – smatra on i naglašava da svet mora da bude jedinstven u toj borbi.
Borba za polja maka
Miroslav Bjegović, ekspert za terorizam i organizovani kriminal, ukazuje za “Vesti” da napad na Svetski trgovinski centar u Sjedinjenim Američkim Državama 2001. godine predstavlja prekretnicu u borbi protiv terorizma.
– Tada su Sjedinjene Američke Države pozvale sve zemlje da se pridruže ovoj borbi – rekao je Bjegović.
S druge strane, kako ukazuje, upravo je ovaj čin terorizma bio povod za američki napad na Avganistan, a možda i izgovor za napad na talibane i terorističke kampove Al Kaide.
Možda je, kako ističe naš sagovornik, pravi cilj bio preuzimanje kontrole nad proizvodnjom opijumskog maka.
– Proizvodnja opijumskog maka se u narednim godinama, za vreme kontrole i američkog prisustva na ovom prostoru, uvećala 300 puta, a profit od ovog prljavog posla postao basnoslovan – navodi stručnjak za terorizam i organizovani kriminal.
Bjegović naglašava da je teroristički napad na SAD ostao pod velom tajne i to, kako kaže, u smislu ko je mogao da organizuje i izvede jedan takav čin.
– Zato građani SAD zahtevaju da se otvore tajna dokumenta i sazna istina – ukazuje naš sagovornik.
Upravo iz ovih razloga i opravdanih sumnji u celokupnu istinitost ovog događaja, kako smatra Bjegović, moguće je da se ovakva tragedija ponovi kad to odluči velika supresila i njena obaveštajna služba.
– To će biti novi povod za realizaciju ostvarenja njihovih ciljeva bez obzira na žrtve – zaključio je ovaj stručnjak za terorizam i organizovani kriminal.
Do ulaska trupa zapadnih saveznika u Avganistan, tokom surove vlasti talibana, od 1996. do 2001. godine, površina pod zasejanim makom bila je oko 8.000 hektara, dok se u godinama koje su usledile posle ulaska snaga NATO mak gajio na površini većoj od 400.000 hektara.
Šraf za globalno vođstvo
Avganistan pripada “zlatnom polumesecu”, grupi bliskoistočnih zemalja i teritorija iz kojih u Evropu stiže najveća količina narkotika. U tom smislu je vrlo interesantno i pisanje kanadskog intelektualca, antiglobaliste Mišela Kosudovskog, koji navodi da je projekat sadnje maka na ovim prostorima još osamdesetih godina prošlog veka sponzorisala CIA, te da je jedna od najvažnijih misija NATO snaga u Avganistanu, zapravo, zaštita proizvodnje narkotika.
Stacioniranjem snaga na tlu Avganistana stvaraju se pretpostavke za kontrolu okolnih, naftonosnih polja drugih bliskoistočnih zemalja, prometnih pomorskih trgovinskih ruta, a u geostrateškom smislu, pravi se baza iz koje se mogu nadgledati i obuzdavati vojne ambicije nuklearnih sila, pre svega, Kine i Rusije.
Iako je tačna opaska da se geopolitika u savremenom dobu u velikoj meri deteritorijalizuje i da je kontrola nad “ovim ili onim planinskim vencem” nije od toliko esencijalnog značaja kao u prošlosti, nije još svanuo dan da, recimo, nuklearni nosač aviona, koliko god bio moćna tvrđava rata, bude zamena za teritoriju strateški bitne države.
U tom smislu, Avganistan je bio i ostao vrlo važan šraf u kontroli namera konkurenata za globalno vođstvo.
