Teroristički napadi na Sjedinjene Američke Države koje je 11. septembra 2001. godine organizovala i sprovela Al Kaida, pod vođstvom Osame bin Ladena, tragičan su momenat posle kojeg više ništa na svetu nije isto. Mnogi svetski analitičari su taj napad s mnogo žrtava okarakterisali kao prekretnicu u savremenim međunarodnim odnosima, a srpski ekspert za terorizam i organizovani kriminal Miroslav Bjegović ukazuje da je to prekretnica u borbi protiv terorizma. Stručnjak za međunarodnu bezbednost Zoran Spasić objašnjava da je posle 11. septembra, u SAD drugačije postavljen ceo sistem bezbednosti, a zatim i u drugim državama.
Svet je ušao u novo doba, kada vlade svih zemalja koje gravitiraju Zapadu, u strategijama nacionalne bezbednosti ističu terorizam kao dominantnu pretnju u veku pred nama. Sam napad je, za Ameriku, imao ulogu sličnu ulogu japanskom napadu na Perl Harbur, šest decenija ranije i bio je više nego očigledan povod za ulazak u rat. Ovog puta, trebalo je biti učesnik u svetskom ratu, s tim što protivnik nisu bile konvencionalne vojne snage neprijateljskih zemalja već je on bio duboko prikriven negde među milionima nezadovoljnih američkim načinom upravljanja svetom. Razloga za pravdu, odnosno odmazdu bilo je napretek, pa je tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu mlađem bilo lako da iskoristi posttraumatski stres prosečnog Amerikanca nakon što je u komšiluku i na svojoj koži osetio ono što su građani mnogih “necivilizovanih i nedemokratskih” država doživljavali u godinama kad su SAD sprovodile misiju edukovanja i preoblikovanja sveta.
Ofanziva nije završena u Avganistanu već je proširena i na Irak, 2003, pa su vojnici SAD celu deceniju vodili dva paralelna rata na Bliskom istoku. Ako bi se uvažio primarni motiv Amerike i njenih saveznika oličen u eliminaciji Osame bin Ladena, arhitekte terorističkih napada 2001, rat u Avganistanu morao je biti završen još 2011, kad je vođa Al Kaide eliminisan u Pakistanu. Umesto toga, skoro identičnom argumentacijom kojom je, nakon završetka Hladnog rata, pravdan nastavak postojanja Severnoatlantske alijanse, iako je Varšavski ugovor ukinut, pravdan je i ostanak NATO u Avganistanu, u već etabliranoj misiji “izgradnje demokratskog društva”. Nasuprot tome, 2011, prisustvo stranih trupa u Avganistanu je na vrhuncu s više od 130.000 stranih vojnika iz 51 savezničke zemlje. Od 2003, NATO je obučio stotine hiljada avganistanskih vojnika i policajaca, i pomogao uspostavljanju ratnog vazduhoplovstva.
Pitanje je koji je razlog interesovanja SAD i saveznika za sprovođenjem operacija u tom delu sveta. Međutim, geopolitički gledano, napadi na Avganistan i Irak su imali smisla. Pritom se ne misli na podilaženje emocijama američkih građana, mada ni taj aspekt ne treba zanemariti, već da je područje Avganistana, Iraka, pa i većeg dela Bliskog istoka, u strateškim koncepcijama NATO-a, sfera od enormnog geostrateškog značaja.
Prekretnica svetskih dešavanja, teroristički akt u Njujorku počeo je 11. septembra kad su napadači samoubice oteli američke putničke avione, udarili njima u dva njujorška nebodera i ubili hiljade ljudi. Istovremeno je mali tim otmičara oteo četiri aviona koja su letela nad istočnim delom SAD, a oni su upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili za udar u simbole Njujorka i Vašingtona. U Kule bliznakinje su udarila dva aviona, u 08:46 po istočnom vremenu i u 09:03. Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i za manje od dva sata obe kule od 110 spratova su se srušile. U 09:37, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona, sedišta vojske nadomak Vašingtona. U Pensilvaniji se srušio četvrti avion jer su putnici pružili otpor, a u sve četiri letelice stradalo je 264 putnika od kojih je najmlađa žrtva bila dvogodišnja Kristina Li Henson, dok je najstariji poginuli bio Robert Norton (82).
Stradalo 3.000 ljudi
Živote je u terorističkim napadima 11.septembra izgubilo 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara, a većina od njih u Kulama bliznakinjama, gde je poginulo 2.606 osoba. U Pentagonu je bilo 125 žrtava. Kad je udario prvi avion, u Kulama je, kako se procenjuje, bilo 17.400 ljudi. Među žrtava su bili državljani 77 različitih zemalja, a među njima i iz Srbije.
Nemačke žrtve u Avganistanu
Nemačka je, posle SAD, u Avganistanu imala drugi najveći vojni kontingent. U sukobima u severnoj provinciji Kunduz, uporištu talibana, Nemci su izgubili više vojnika nego u bilo kom drugom delu sveta posle Drugog svetskog rata.
