2.1. Kako se novi virus prenosi?
2.2. Koji su simptomi infekcije?
2.3 Koji su stadijumi bolesti?
2.4. Koliko traje period inkubacije?
2.4.1 Koliko dugo bolesnik ostaje zarazan?
2.5 Da li su neki ljudi podložniji dobijanju gripa?
2.6. Šta znači biti u rizičnoj grupi i ko ulazi u te grupe?
2.7. Kako znam da imam virus A H1N1?
2.8. Kada bi trebalo da potražim medicinsku pomoć?
2.9. Sme li majka da doji bebu ako je bolesna?
2.9.1 Šta da radim ako je član moje porodice oboleo od novog gripa?
2.10. Da li je bezbedno jesti svinjetinu?
2.11. Kako prepoznati novi grip kod dece?
2.12. Koliko dugo virus može preživeti na površinama?
2.13. Postoji li mogućnost da se inficiram svinjskim gripom dva puta?
2.15. Koje vrste testova postoje za otkrivanje gripa?
Period inkubacije traje od 2 do 7 dana i u tom periodu osoba ne prenosi virus na druge ljude.
Sa pojavom prvih simptoma počinje period bolesti koji traje od 5 do 7 dana u zavisnosti od imuniteta. U tom periodu oboleli je istovremeno i prenosnik virusa.
I kada ozdravi, ta osoba još nedelju dana može da zarazi ljude u svojoj okolini.
2.1. Kako se novi virus prenosi?
Virus se prenosi sa čoveka na čoveka. Glavni način prenosa novog gripa je isti kao i kod sezonskog: putem kapljica koje se oslobađaju u vazduh kijanjem, kašljanjem i pričanjem.
Pošto je grip kapljična infekcija, dovoljno je biti u blizini zaražene osobe koja kijanjem i kašljanjem u vazduh oslobađa mikročestice u kojima je virus, a druga osoba ih disanjem, kroz nos ili usta, unosi u svoj organizam. Drugi način unošenja virusa u organizam je putem ruku, koje virus skupljaju sa zaražene površine.
Period inkubacije počinje od pojave simptoma gripa. Iako bolest, u zavisnosti od imuniteta zaražene osobe, može da traje od pet do sedam dana, pacijent je i posle ozdravljenja u narednih nedelju dana infektivan po okolinu.
2.2. Koji su simptomi infekcije?
Simptomi gripa A H1N1 su slični simptomima sezonskog gripa – visoka temperatura (preko 38°C), kašalj, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, bol u grlu, zapušen nos, a ponekad i povraćanje i dijareja.
2.3. Koji su stadijumi bolesti?
Blaži oblik bolesti karakteriše grebanje u grlu, suv nadražajni kašalj, curenje iz nosa, kijavica, lako do umereno povišena temperatura, malaksalost. Ovi simptomi se teško razlikuju od simptoma drugih akutnih respiratornih infekcija.
Bolest traje oko pet dana kod odraslih, dok kod dece traje do sedam dana. Osoba koja je tek ozdravila bi trebalo da izbegava kontakt sa ljudima u narednih nedelju dana, pošto je i dalje zarazna po okolinu.
Srednje težak oblik bolesti karakteriše tempertura preko 38oC, suv nadražajni kašalj, gušobolja, malaksalost, glavobolja, kijavica, bolovi u mišićima i zglobovima, dijareja, itd.Oboleli koji imaju težu kliničku sliku leče se u bolničkim uslovima
Lekar iz primarne zdravstvene zaštite šalje pacijenta na sekundarni nivo zdravstvene zaštite (u bolnice), ako je prisutno bilo koje od navedenih stanja:
1. Respiratorna ugroženost
a) otežano disanje – oboleli ne može da izgovori rečenicu bez zastajkivanja
b) oboleli upotrebljava pomoćnu respiratornu muskulaturu, i to: odrasli – uvlačenje ključnjačkih jama, a deca – uvlačenje međurebarnih prostora
c) osećaj nedostatka vauzduha
2. Ubrzano disanje mereno tokom pola minuta
a) odrasli > 30/min. (više od trideset udisaja po minuti)
b) deca starija od 1 godine > 40/min.
c) deca mlađa od 1 godine > 50/min.
3. Znaci teške dehidratacije ili šoka
a) odrasli – sistolni pritisak < 90 mmHg, dijastolni < 60 mmHg
b) deca – snižen elasticitet kože, upale oči, uvučena fontanela
4. Izmenjeno stanje svesti
a) konfuznost i dublje izmene svesti
b) uznemirenost
c) grčevi sa poremećajem svesti
5. Brza progresija bolesti
6. Poremećaji rada srca
7. Održavanje simptoma i pored primljene terapije.
2.4. Koliko traje period inkubacije?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) inkubacija kod svinjskog gripa traje i do sedam dana, ali u najvećem broju slučajeva je od dva do pet dana.
2.4.1 Koliko dugo bolesnik ostaje zarazan?
Zaraza traje i 8 dana nakon prestanka temperature.
Rezultati istraživanja od kojih je jedno sprovedeno u Kanadi, a drugo u Singapuru, upućuju na zaključke po kojima 19 do 30 posto zaraženih mogu biti izvor dalje zaraze osam dana i više nakon prestanka temperature.
Od 43 bolesnika zaraženih virusom H1N1 koji su posmatrani tokom istraživanja, kod osmoro ili 19 odsto u krvi je otkriven živi virus koji se mogao razmnožavati osam dana nakon prestanka simptoma.
Nakon deset dana, nijedan bolesnik nije imao tragove H1N1 nakon analize virusne kulture.
2.2. Da li su neki ljudi podložniji dobijanju gripa?
Potrebno je izvršiti još ispitivanja da bi se jasno moglo reći da su neke grupe (mlađi ili stariji, ljudi sa određenim medicinskim problemima) podložnje, ali svakako postoje rizične grupe. SZO preporučuje da svako praktikuje mere predostrožnosti koje će sprečiti infekciju.
2.3. Šta znači biti u rizičnoj grupi i ko ulazi u te grupe?
Osobe koje su identifikovane kao one “u riziku“ da obole od komplikovanijeg ili ozbiljnijeg oblika virusa gripa, su:
1. Trudnice (naročito one u kasnijem dobu trudnoće)
2. Novorođenčad i deca (mlađi od pet godina)
3. Pacijenti sa hroničnim kardiovaskularnim ili disajnim oboljenjima, bolestima jetre ili dijabetesom
4. Pacijenti koji koriste lekove u vezi sa tretmanima posle operacija transplantacije, raka ili drugih bolesti
Za osobe starije od 65 godina se smatralo da teže oboljevaju od virusa gripa H1N1, ali je pretpostavka da su pod većim rizikom od ozbiljne ili komplikovane kliničke slike ako obole.
2.7. Kako znam da imam virus A H1N1?
Nikako. Obolela osoba ne može prema simptomima da razlikuje sezonski grip od novog. Samo na osnovu laboratorijske analize može da se tvrdi koji je tip gripa u pitanju.
2.8. Kada bi trebalo da potražim medicinsku pomoć?
Pacijent bi trebalo da se obrati lekaru ako ima problema sa disanjem ili primeti “skraćenje“ daha – da mu se kod ključne kosti pojavljuju “jamice“ kad udiše, ili ako temperatura traje više od tri dana. 
Roditelji čija su deca bolesna treba da se obrate lekaru ako dete ima ubrzano ili usporeno disanje, temperaturu koja traje ili konvulzije (napade).
Odgovarajuća kućna nega – odmaranje, unošenje dosta tečnosti i upotreba lekova protiv bolova, je u većini slučajeva sasvim dovoljna za oporavak. Deca i mladi ne bi trebalo da koriste lekove protiv bolova na bazi aspirina, zbog moguće pojave Rejovog sindroma (pojava masne jetre i oštećenja mozga).
2.9. Sme li majka da doji bebu ako je bolesna?
Da, osim ako njen lekar kaže drugačije. Studije na drugim tipovima gripa su pokazale da je dojenje najbolja zaštita za bebu – preko majčinog mleka majka na bebu prenosi imunitet i na taj način ojačava njen odbrambeni mehanizam protiv bolesti respiratornih organa.
2.9.1. Šta da radim ako je član moje porodice oboleo od novog gripa?
Ukoliko vodite računa o bolesniku, treba da se pridržavate pravila održavanja lične higijene, nosite masku i obavezno perete ruke posle kontakta sa bolesnikom.
Prostorija u kojoj je bolesnik mora se što više provetravati, a sam pacijent osim prepisane terapije trebalo bi da pije dosta tečnosti i jede hranu bogatu vitaminima.
2.10. Da li je bezbedno jesti svinjetinu?
Da. Virus gripa A H1N1 ne može se preneti na čoveka upotrebom svinjetine u ishrani, ukoliko je meso pravilno obrađeno. Virus A H1N1 se ubija na temperaturi od 70° C, što je inače preporučljiva temperatura za pripremanje bilo koje vrste mesa.
2.11. Kako prepoznati novi grip kod dece?
Kada su u pitanju deca i bebe, treba obratiti pažnju i na sledeće simptome – umor, letargija ili teško buđenje.
Znaci za uzbunu kod dece:
1. ubrzano disanje
2. plavičasta ili siva boja kože
3. nedovoljan unos tečnosti
4. često ili uporno povraćanje
5. uznemirujuće iritantno ponašanje
6. vraćanje prolaznih simptoma gripa, sa još većom temperaturom i gorim kašljem.
2.12 Koliko dugo virus može preživeti na površinama?
Na čvrstim površinama virus H1N1 može živeti i do 24 sata, dok na mekim površinama preživi oko 20 minuta.
U nekim slučajevima, prilikom kašljanja ili kijanja direktno u ruke, kapljice koje sadrže virus mogu lako dospeti do okolnih površina koje drugi ljudi dodiruju rukama, kao što su drške od vrata, ručke, telefon, tastatura i sl.
Ako dodirnete ovakvu kontaminiranu površinu, i nakon toga dotaknete vaše lice, oči, nos ili usta, virus može napasti i vaš organizam i vi možete postati inficirani i dalji prenosnik virusa.
2.13 Postoji li mogućnost da se inficiram svinjskim gripom dva puta?
Da. To je zato što virus može da mutira u novi oblik. Ako ste bili inficirani virusom svinjskog gripa, vaše telo je kreiralo antitela za taj virus, koja će se boriti protiv istog virusa ako vas napadne sledeći put.
Ipak, ako virus svinjskog gripa mutira, vaš imunitet možda neće biti u mogućnosti da prepozna ovaj oblik virusa, i moguće je da ćete se opet razboleti, iako sada vaš organizam ima neki oblik zaštite od virusa svinjskog gripa koji je sličan novom mutiranom virusu.
2.14 Da li bih mogao da pokušam namerno da se zarazim svinjskim gripom sada, kako bi moj organizam stvorio antitela za borbu protiv sledećeg opasnijeg oblika virusa svinjskog gripa?
Ne. Nemojte pokušavati namerno da se inficirate virusom, jer možete pomoći virusu da se dalje širi.
Oboljevanje od trenutnog oblika gripa vam neće garantovati da ćete biti imuni na sledeći oblik virusa H1N1 svinjskog gripa.
2.15. Koje vrste testova postoje za otkrivanje gripa ?
Postoji dosta testova za detekciju virusa influence. Najčešće se zovu "brzi dijagnostički testovi" koji se mogu koristiti u ambulanti. Ovi testovi mogu dati rezultat za 30 minuta ili manje. Nažalost, rezultati ovih testova za otkrivanje gripa mogu značajno da variraju.
Pored brzih testova, postoji još nekoliko preciznijih testova koji moraju da se izvode u specijalizovanim laboratorijama, poput onih u bolnicama ili državnim javnim zdravstvenim laboratorijama. Sve ove testove obavljaju lekari pomoću brisa iz nosa ili zadnje strane grla zaražene osobe. Ovi testovi ne zahtevaju uzorak krvi.
