On je u razgovoru za Tanjug naveo da je nacrt našeg prvog zakona o elektronskim komunikacijama, nakon široke javne rasprave, u najvećoj meri već usaglašen u nadležnim ministarstvima.

Preostalo je, kako je kazao, nekoliko pitanja o kojima do kraja meseca treba postići saglasnost, a između ostalog, tiču se zaštite ličnih podataka i ograničenja privatnosti elektronskih komunikacija.

Najviše sporenja je oko ovlašćenog nadzora privatnih komunikacija – u narodu poznatog kao prisluškivanje – i to kada se radi o zaštiti bezbednosti Republike Srbije, rekao je Marković.

"Sporne su samo tri reči …", rekao je on i objasnio da još nema konsenzusa o tome da li, kada je reč o bezbednosti države, pristup listinzima poziva i podacima o lokaciji mobilnog korisnika treba omogućiti isključivo "uz nalog suda".

Marković je ukazao da će novim zakonom biti otklonjeni nedostaci starog zakona o telekomunikacijama koji se tiču, pre svega, postupka zaštite podataka, zaštite privatnosti i prigovora građana.
On je naveo da jedno poglavlje nacrta novog zakona sadrži odredbe kojima je garantovana privatnost korisnika komunikacije i precizirane obaveze operatora u vezi sa zaštitom njegovih prava.
To su pravo na tajnost komunikacije, skrivanje broja telefona iz imenika, skrivanje ili otkrivanje identifikacije poziva, zabranu oglašavanja koje nije zatraženo, naveo je Marković.
Zakonom se uvodi obeveza operatora da u periodu od godinu dana zadržavaju podatke, bez ulaženja u sadržaj komunikacija, kao što su recimo listinzi telefonskih poziva i podaci o lokaciji mobilnih korisnika.
Novi zakon detaljno propisuje i obavezu operatora u vezi sa zaštitom tih podataka i ko njima može da pristupi, kao i pitanje ovlašćenog nadzora, odnosno kada se može odstupiti od ustavom garantovane tajnosti opštenja.
U skladu sa Ustavom, zakon propisuje da je prisluškivanje sadržine privatnih razgovora moguće samo uz nalog suda i to ukoliko se radi o istraživanju i gonjenju teških krivičnih dela i zaštiti bezbednosti Republike Srbije.
Pristup listinzima i lokaciji mobilnog korisnika u slučaju teških krivičnih dela regulisan je Zakonom o krivičnom postupku, a kada je u pitanju nacionalna bezbednost zakonima o bezbednosti Republike Srbije i o funkcionisanju organa bezbednosti, podsetio je Marković.
Za razliku od prisluškivanja, za koje je neophodan nalog suda, samo kada se radi o bezbednosti države, pristup podacima o listinzima i lokaciji korisnika mobilnog telefona, prema Zakonu o radu Bezbednosno informativne agnecije (BiA), dopušten je i bez sudskog naloga, odnosno na osnovu ovlašćenja direktora BIA.
Da li i ovo pitanje treba regulisati na ovaj način ili drugačije u Zakonu o elektronskim komunikacijama ili posebnim zakonima o radu službi, odnosno agencija za bezbednosti – o tome postoje različita mišljenja stručnjaka i državnih organa i institucija, ukazao je Marković.
"Naše ministarstvo je u prvoj verziji nacrta zakona ponudilo rešenje prema kome bi pristup podacima, kao i sadržini komunikacija bio moguć samo uz nalog suda i kada se radi o državnoj bezbednosti.
To mišljenje ne dele u BIA i o tome, na žalost, ne postoji opšti konsenzus", rekao je on istakavši da je debata još otvorena, a izmene predloga novog zakona moguće pre, ali i u toku rasprave u Skupštini.
Marković je ukazao da se domaći i strani stručnjaci spore o tome šta se može podvesti pod ustavnu definiciju opštenja, odnosno da li se sam podatak o pozivu i lokaciji može smatrati komunikacijom.
On je naveo da je i pitanje pristupa tim podacima, kada je reč o bezbednosti države, različito regulisano u zemljama EU.
Marković je podsetio da Srbiju na zakonsko uređenje oblasti elektronskih komunikacija obavezuju i evropske direktive o zaštiti podataka o ličnosti i zadržavanju podataka, koje će morati da pretrpe reviziju u eri opšte digitalizacije i sve šire komunikacije putem Interneta.
Ovo je nova i "živa" oblast, rekao je on i objasnio da bez obzira na to kako će sporno pitanje ograničenja privatnosti podataka o listingu i lokaciji mobilnog korisnika biti rešeno u slučaju zaštite bezbednosti, nesporno je da mora postojati evidencija i kontrola ovlašćenja o tom nadzoru, kako bi se sprečila moguća zloupotreba.
Marković je istakao da je predlog novog zakona napisan u skladu s poslednjim okvirom EU za elektronske komunikacije i da će njime biti ukinute administrativne barijere za ulazak operatora na naše tržište i njihovo poslovanje pod uslovima koje propiše naša Agencija za telekomunikacije.
On je izrazio uverenje da će stavovi o spornim pitanjima do kraja meseca biti usaglašeni i da će predlog zakona o elektronskim komunikacijama brzo ući u skupštinsku proceduru kako bi mogao biti usvojen na proleće.