Poezija izlazi iz duše, a teško je i zamisliti koliko je bilo emocija kad se na 18. saboru pesnika srpske dijaspore našlo dvadesetak poeta iz šest zemalja. Okupili su se u svečanoj sali pri pariskom Hramu Sv. Save, na drugovanje s poezijom došlo je i stotinak dobro raspoloženih zemljaka, a sve ih je domaćinski blagosiljao prota Nikola.
– Ovo lepo veče posvećujemo našem srpstvu i reči kojom se sporazumevamo šireći kulturu, ljubav i dobrotu. Želim vam mnogo uspeha.
I protina želja ispunjena. Organizatorka, poetesa Dana Dodić je na tradicionalno parisko Pesničko proleće ovaj put dovela i decu, učenike dopunske škole, da svi vide, dok recituju ili sviraju, za koji su se put opredelili. A taj put je veza sa Srbijom, umilnom i širokogrudom, onom koja raširi ruke i uvek dočeka dijasporca “gladnog boja, mirisa i doživljaja matice”.
Pogled na decu uvek nas razneži, a ovaj put je takve emocije izmamio kvintet đaka recitatora nastavnice Ljubice Burgić: Mila i Maksim Tomić, Ana Isidorović, Aleksandra Radovanović i Orijana Jovanović. Po strunama gitare prebirale su Una Trivunčić i Emilija Purić, saksofonistkinja Maja Petrović prerasta u umetnicu (pohađa i muzičku školu), a Jovana Spasić je već sada izvanredna interpretatorka izvornih pesama (“Višnjica rod rodila” i “Drino, vodo”).
Ovo veče bujice stihova vodile su Dana Dodić i Dragana Pajović, uzaludno šarajući pogledom po okupljenima u nadi da primete i pozdrave nekoga od predstavnika ambasade i Saveza Srba Francuske.
– Gosti, dobro nam došli i prvo vama dajemo reč – izgovorile su voditeljke.
Prema propozicijama po dve pesme su za goste iz drugih zemalja, po jedna za domaćine, članove Pariskog kruga pesnika.
Sa “Dijasporci, srećno vam” počeo je Branislav – Brana Veljković, književnik i generalni sekretar Udruženja književnika Srbije, u istom tonu bila je i kratka beseda Milisava Đurića, predstavnika Udruženja pisaca Švajcarske, a začinjena Dani uručenim poklonima – zbornicima pesama.
Bilo bi nepravdeno poimenično izdvojiti bilo koga od pesnika, svaki na visini, u nadahnuću i uzbuđenju, čulo se od njih “potrebno je da umrem da tebe sanjam”, setom je odjeknulo “nema majke da pogaču peče”, a preteće i opominjuće “crni svete obavijen tugom”. Naravno da je i Srbija pomenuta.
Poete su nam, zaista, fini ljudi, neguju prijateljstva, dobronamerni su, vedri, poezijom oplemenjeni i obogaćeni, pa se zbog svih nabrojanih vrlina i ovom saboru dodeluje visoka ocena.
– Vidimo se na idućem saboru! Dođite nam opet!
Učesnici
Učesnici 18. sabora bili su: Branislav – Brana Veljović (Srbija), Milisav Đurić, Žaklina Marković Mitić i Biljana Mihailović (Švajcarska), Pantelija Milosavljević (Danska), Gordana Srećković (Holandija), Igor Rems i Zagorka Bunthorsad (Nemačka) i “Francuzi”: Nikola Šuica, Ranka Todorović Grubešić, Slobodan Slavković, Dragana i Dragan Pajović, Milinko Spasojević, Koviljka Jastrebić, Ethem Mrđanović, Danica – Dana Dodić. Prvi put se predstavio nadareni Aleksandar Ilić (20), autor zbirke “Ništa me ne dotiče”.
Pada li pada
Večni kozer, vickasti Nikola Šuica opredelio se za osudu NATO gneva, pa izgovori “pada li, pada” ili “muke nam stvara plemenitost vaša” i “nije kraj, jer nažalost, nastaviće oni”…
Posni koktel
Sve je teklo bez zastoja, pa je ostalo dovoljno vremena i za posni koktel koji su pripredile naše zemljakinje, ljubiteljke poezije. I, sve se svima dopalo, jer koliko je poezija nahranila dušu, toliko je i trpeza obradovala stomake.
