U rubrici 10+10 razgovarali smo sa glumicom Evom Ras.
Ko je najzaslužniji za vašu karijeru?
– Borislav Mihajlović Mihiz, Slobodan Boba Selenić, Dušan Matić, Oskar Davičo, Branko Ćopić, zatim Aleksandar Saša Petrović….
Kako se borite sa tremom?
– Nemam tremu obožavam što sam glumica, susret sa publikom je kao liturgija, svaki put ustreptala i srećna čekam čas da se digne zavesa i započne predstava.
Koji aplauz pamtite?
– U Sava centru, na premijerama filmova Srđana Dragojevića, mog omiljenog reditelja koji voli da igram male uloge u njegovim filmovima.
Šta sebi nikada neće oprostiti?
– Sve sebi opraštam, još uvek volim sebe, biće to ljubav do groba.
Kome se divite i zašto?
– Sebi se divim! Šta sam sve preturila preko glave, a još sam na nogama i još primam i podnosim udarce.
Kao dete maštali ste da budete…?
– Maštala sam kako ću da budem srećna, da sam umrla na vreme, umrla bih kao srećna žena, ne bih saznala da je sreća neuhvatljiva i da se može očas pretvoriti u tugu i žalost.
Kakvu muziku slušate?
– Volim ljudski glas da slušam. Na našim radio-stanicama emituju samo muziku, da bi nas zavarali da nam je dobro i kad nije.
Odmor koji pamtite i po čemu?
– Novembar 2010. godine u Riju de Žaneiru, na karnevalu, kada sam dobila nagradno putovanje koje mi je omogućila firma Voda-Voda, Vojina Đorđevića.
Gde biste najradije živeli?
– Obožavam Srbiju i živim u Beogradu, gde je Dunav najlepši.
Neostvarena želja?
– Nemam neostvarenih želja, moj je život bio čudesan kao da ga je lično i sa ljubavlju Svevišnji nadgledao, usmeravao i svakodnevno ulepšavao pokazajući mi da se može živeti i bez najmilijih i bez zdravlja i da je divljenje prema Njemu i lepotama sveta koji je stvorio nepresušni izvor radosti.
