Istorija zbijanja šala 1. aprila obavijena je tajnom i različito se tumači; jedni smatraju da se ovaj svojevrsni praznik pojavio krajem srednjeg veka u Evropi, kada je prerastao u "opštenarodno veselje". Drugi veruju da koreni praznika dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju.
Treći misle se običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, tačnije 1564. godine, a za onog ko je nasamaren Francuzi su imali običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu". Englezi smatraju da je dan šale preuzet sa Istoka. Finci taj dan dovode u vezu sa prolećnim "lekcijana“ deci o poljoprivrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.
U holandskom gradu Ajndhovenu održava se svojevrsna tradicija "varanja" 1. aprila – novine se utrkuju da objave što "ekskluzivnije" vesti – poput onih o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o atomskim napadima…
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, pri čemu svoje loše raspoloženje manje vezuju za nasamarivanje, a više za predanje da je 1. aprila rođen apostol Juda, Hristov izdajnik. Za nemačku pokrajinu Bavarsku karakteristično je da se "prvoaprilske“ šale zbijaju tek 1. maja.
Bez obzira na različite običaje svuda važi pravilo da kada se slatko nasmejemo postajemo opušteniji, lepši i zadovoljniji.
