Sudbina je htela da se fudbalske selekcije Jugoslavije i Zapadne Nemačke u Čileu već treći put uzastopno susretnu na Svetskim prvenstvima. Prethodna dva puta “plavi” su bili poraženi, iako su po mnogim ocenama ostavili bolji utisak u tim utakmicama. U Švajcarskoj ’54. Jugoslavija je izgubila sa 2:0, a u Švedskoj četiri godine kasnije sa 1:0.
Zanimljivo, dva od tri pogotka postigao je Ran!
Rana u Čileu nema, ali na klupi “pancera” je opet “večiti” selektor Sep Herberger, koji kao da se specijalizovao da pobeđuje Jugoslovene.
Bila je nedelja, 10. jun 1962. godine i fudbalska reprezentacija Jugoslavije igrala je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva.
Okružen s jednom stranom prelepom šumom, a s druge otvoren prema Andima na čijim vrhovima se i u ovo vreme beleo sneg, stadion “Nasional” je sa svih 60.000 čileanskih navijača drhtao od iščekivanja.
Rat na terenu
– Kombinovali smo na sredini terena kad je snažni Uve Zeler, boreći se za loptu, u skoku temenom pogodio našeg halfa Radakovića u arkadu. Udarac je bio bolan i Petar je s jaukom pao na zemlju. Okupili smo se oko njega i uzbuđeno zvali doktora – sećao se Šekularac.
Bio je to pravi rat dve evropske ekipe.
– Gledali smo kako Pera odlazi napolje da mu se ukaže pomoć. Pridržavao ga je peruanski sudija Jamasaki jer mu se krv iz napukle arkade slivala u oči. Bilo bi loše po nas da nije mogao da nastavi igru. Skoblara je mučio bol u mišiću, Melić je zbog udarca u koleno na utakmici sa Kolumbijom bio nespreman, Galić je igrao nedovoljno oporavljen. U sudaru sa ekipom kao što su Nemci, svaki zdrav igrač bio je zlata vredan. Sećam se da je Vladica Kovačević bio iznuđeno rešenje na desnom krilu, ali dobro se snašao.
Na sreću, doktor je Radakoviću zaustavio krvarenje. Previo mu je ranu zavojem i čvrsto je stegao, pa se ovaj mladi Riječanin vratio u igru.
Utakmica se nastavila, Nemački fudbaleri su već propustili svoje šanse. Lukavi graditelj igre Helmut Haler je već na početku susreta snažnim šutem uzdrmao stativu. Kapiten Hans Šefer izašao je sam pred Milutina Šoškića, ali je naš hrabri golman padom u noge sprečio najgore. A najbolji strelac nemačkog tima Zeler dva puta je sa male udaljenosti snažno šutirao u naš gol i Šoškić, to Partizanovo golmansko čudo iz Peći, oba puta se instiktivno bacio kroz vazhduh i zaštitio mrežu.
– Imali smo i mi šanse. Dražen Jerković je sa nekih deset metara tukao pravo u golmana Farijana, pred kraj poluvremena je šutirao preko prečke, šut je oprobao i Vladica Popović. Vladica i ja smo nekoliko puta izludeli Nemce brzim dodavanjima, a sve ostalo bio je pravi rovovski rat. Skoblara je čuvao Novak, Jerkovića Šnelinger, a mene Brils. Popović se rvao sa Halerom. Na svakom kraju terena vodili su se žestoki dueli.
Gol iz snova
Kako se susret bližio kraju, našim igračima je bilo sve jasnije da moraju da postignu gol.
– Znali smo, ako uđemo u produžetke, bićemo gotovi. Nismo imali snage kao Nemci. Morali smo da krenemo u juriš u pobedu. I u slavu – opisivao je te trenutke Šeki.
Počeo je da otkucava 85. minut.
– Kovačević i ja smo opet kombinovali na sredini terena, lopta je otišla na desno krilo gde je dočekao Galić. Krenuo je na nemačkog beka kao tenk, dribla ga i ulazi u kazneni prostor. Pred Galetom je još jedan igrač, prolazi i njega i produžava do linije igrališta. Umesto da ubaci loptu pred gol, vraća je negde do penala…
Tu, kao iznikao iz zemlje, natrčava momak kome beli zavoj sakriva kosu. Radaković šutira iz trka, strahovito jako i – tačno.
Nemački golman Fabijan pravi paradu. Uzalud!
– Perin šut ne bi odbranila ni dva golmana – širio je ruke od zadovoljstva i mnogo godina kasnije Šekularac. – Kad se radostan okrenuo ka nama, onako plav, sa zavojem na glavi, podsetio me na Miloša Milutinovića kad je isto tako povređen pobedio Rumune… Siroti Petar. Umro je nekoliko godina kasnije, na treningu Rijeke, od srčanog udara.
Nekoliko minuta kasnije, utakmica je završena. Naši igrači su poleteli jedan drugome u zagrljaj. Pobedili su SR Nemačku sa 1:0 i ušli u polufinale.
Šekularac je primao čestitke na centru. Dotadašnje igre u Ariki i Santjagu uvrstile su ga u idealni tim Svetskog prvenstva. Postao je zvezda svetskog fudbala.
Dobitak na ruletu
– Kad smo se vratili kući, ja sam jedini u džepu imao para. U Santjagu sam otišao na rulet u neku kockarnicu, gde su me prepoznali krupijei kojima su se svideli moji driblinzi. Ne znam kako, ali namestili su da zaradim 1.000 dolara. To je za ono vreme bila lepa svota – pričao je Šeki.
Premije kamen spoticanja
Posle pobede nad SR Nemačkom reprezentacija Jugoslavije bila je “već viđena” u finalu. Mnogi su govorili da bi “plavi”, sa Šekularcem čija je zvezda bila na vrhuncu slave, namučili svetske prvake Brazilce. Ali, do megdana sa “kariokama” nije došlo. “Plavi” su poraženi u polufinalu od Čehoslovačke (1:3), a onda su izgubili i susret za treće mesto od domaćina Čilea (0:1).
– Za to je kriv državni vrh koji je pred naš polazak u Čile u slučaju uspeha obećao velike premije. Posle plasmana u polufinale, kad smo radosno počeli da se raspitujemo za pare, preneta nam je poruka da naš posao nije težak kao rudarski da bismo bili toliko plaćeni. “Igrajte iz ljubavi prema otadžbini” – rečeno nam je. Posle smo saznali da je Tito održao onaj čuveni govor u Splitu i da se tu dotakao i novca u fudbalu. Šoškić je pitao da li bar mogu svakome od nas da obećaju po “fiću”, odgovora nije bilo. Iz straha od moguće kazne, predsednik FSJ Dušan Đurđić nije dozvolio doktoru Aci Obradoviću ni da nam podeli oko 50.000 dolara koje je prikupio od klubova naših iseljenika. To je pokvarilo pobedničku atmosferu u ekipi. Više nismo ni trenirali već otaljavali posao…
Kad su se naši najbolji fudbaleri vratili u zemlju, navijači su ih nosili na ramenima!
– Oni presrećni, a mi nesrećni zbog četvrtog mesta. Znali smo da smo mogli više.
