Stariji zvezdaši burno negoduju kad god se u javnosti povede priča o izgradnji novog, modernijeg stadiona. Ni Šekularac se za života nikad nije slagao s ovom idejom.
– Ako “Marakana”, koja je dočekala da ponese ime najvećeg od svih nas – Rajka Mitića, treba da se renovira, neka ih, neka rade. Ali, da unište i da zatrpaju stadion na kome se pisala fudbalska istorija, to ne mogu da prihvatim. Ni da razumem! Sve vezano za ovaj stadion je pravo čudo. Svaki arhitekta će vam reći da je izgradnja jednog ovakvog zdanja, ukopanog duboko ispod nivoa zemlje, neverovatan građevinski poduhvat. Na kraju, nestankom “Marakane” bi se izbrisalo životno delo doktora Ace Obradovića, čoveka koji je Zvezdu podigao do evropskih i svetskih visina – planuo bi Šeki na sam pomen ove teme.
O legendarnom “doktoru O” ima samo reči hvale.
– Svako od nas treba da ustane i stane mirno kad se spomene njegovo ime. Malo je ljudi koji su kao on 24 časa dnevno živeli za fudbal, želeli fudbalu dobro i gurali ga samo napred.
Nekako sa Šekijevim dolaskom u klub i doktor je na funkciji “tehnika” nasledio Svetozara – Kiku Popovića.
– I sa Kikom, koji je takođe bio institucija, bio sam u odličnim odnosima, ali doktor mi je bio kao otac. Znao me je u dušu. On je taj koji me i čašćavao, i praštao mi i kažnjavao, i tešio me i tetošio. Uveo me je u prvi tim i od početka dizao u nebesa. Mnogo pre drugih shvatio je da će publika dolaziti na stadion zbog zvučnih imena i davao je navijačima Bearu i Šekularca! Imao je fudbal u malom prstu. Govorio je da je to veliki biznis, zato su ga i mrzeli. Ali, nisu mu mogli ništa. Napravio je svoj štab u “Maderi” u koju su oni koji su drmali državom mirni kao bubice čekali da ih doktor sasluša. Jer, kad je reč o Zvezdi, njegova je često bila presudna!
Stadion je, isticao je, doktorovo životno delo.
Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala
– Još smo u februaru 1958. sedeli u Skadarliji na zajedničkoj večeri sa igračima Mančester Junajteda kad je doktor sa upravom engleskog kluba dogovarao da dođu na otvaranje novog Zvezdinog stadiona i s nama odigraju utakmicu. Sutradan se dogodila ona tragedija u Minhenu i većina članova tog čuvenog tima “beba” je otišlo u smrt i legendu. Doktor Aca je bio među prvima koji s predložili da se Kup šampiona zove – Kup Mančester Junajteda. Kasnije je smislio da mi igrači prodajemo one čuvene kupone – “ciglice” navijačima i preduzećima, kako bismo namakli pare za izgradnju. Eto, sudbina je htela da ne igram taj prvi meč na novom stadionu, bio sam u vojsci kad je Trifke Mihajlović u predigri omladinaca prvi zatresao mrežu na “Marakani”.
Sa doktorom je proživeo za dva života.
– Odemo u Južnu Ameriku na neku turneju, a on me pozove na stranu. Da mi 300 dolara i kaže: “Šeki, uzmi ove pare. To je samo za tebe, a ostalim igračima ni reči.”
Ja rastem k’o kvasac. Mislim kako ću da odem na rulet, ali ne mogu da izdržim, moram da se pohvalim. Sakupim one moje iz ekipe, pa im kažem: “Dunsteri, pogledajte ko je pravi igrač, doktor mi je dao 300 dolara.” A oni će: “Pa šta, svakome od nas je dao po 1.000”. Skoro da padnem u nesvest! Odmah odem kod Obradovića. “Doktore, šta je ovo, meni 300, a ostalima po 1.000?” A doktor će: “Šeki, da sam tebi dao i tri hiljade, ti bi odmah sve potrošio.” Takav je bio Aca Obradović.
Po pasoš na šalter
Obradović je bio taj koji je u naš fudbal na mala vrata uveo profesionalizam. U Zvezdi je zastupao tezu da fudbaleri treba da treniraju i igraju utakmice, a sve ostalo će im završavati klub. To je ostalo do današnjih dana.
– Trebalo je negde da putujemo, kad nekoliko dana pred put vidim – istekao mi pasoš. Kao i uvek, odem pravo do Ace. On nam je sve završavao, svuda je znao ljude. “Doktore, istekao mi pasoš”, a Aca odgovara: “Šeki, sad ću da ti objasnim. Odeš do Ljermontovljeve, pa na šalter…” E, tog dana sam znao da je moje u Zvezdi prošlo!
Bez Madere nema karijere
Posle 23. juna 2000. godine srpski fudbal i beogradska kafana Madera više nikada nisu bili kao pre. Tog dana je u 78. godini preminuo Aca Obradović, legendarni “tehniko”, još poznatiji kao dr O. Bio je, po mnogo čemu, najkontroverznija ličnost koja se ikad pojavila u našem fudbalu. Posle rata je trebalo da radi u Partizanu, ali su ga u tada vojnom klubu smatrali nepodobnim pošto nije krio da je kao Valjevac dve godine tokom rata bio u četnicima.
Čekalo ga je mesto docenta na Medicinskom fakultetu, ali on je odabrao da bude direktor crveno-belih. Smatra se jednim od utemeljivača moderne Zvezde i idejnim tvorcem izgradnje “Marakane”.
Uveo je Šekularca u prvi tim, Hajduku je ukrao Bearu i sedam dana ga krio od Udbe, Partizanu je preoteo Zebeca i Vasovića, od beogradskih privrednika je skupio dva miliona dinara da plati dolazak Ostojića iz Niša. Svuda je isticao da je maher i da je mnoge poslove završavao u kafani. “Bez Madere nema karijere”, govorio je. Tri puta su ga doživotno diskvalifikovali iz jugoslovenskog fudbala, ali su ga svaki put rehabilitovali zbog nedostatka dokaza. Kad su ga oterali iz Zvezde zbog “tehnomenadžerstva”, doveo je Olimpiju na čelo tabele. Tad su ga optužili za nameštanje rezultata, a “dr O” je pre odlaska u Ameriku poručio: “Mogu da kupim ili ukradem igrača i da za to ne žalim pare, ali utakmicu nikad nisam kupio.” U Kaliforniji je za 11 dana osnovao Los Anđeles Kliperse i odmah osvojo titulu. Nikad nije naučio engleski, ali što se soker i dalje igra u SAD, umnogome je i njegova zasluga.
