Ceo život gladan i bolestan

D. N. Petrović
Sramota ga da moli za pomoć: Dušimir Vuksanović

Među brojnim našim čitaocima koji su slali svoje priloge za Dušimirov spas tada se posebno istakao Gvozden Paunović, rodom iz Čačka koji je svoj radni vek proveo u Švedskoj. Iako sam bio u godinama i oronulog zdravlja, Gvozden je sa sinovcem seo u kola i usred zime došao na Goliju da pomogne ispisniku od koga su opština i država odavno digle ruke, a teška bolest i starost ga prikovale za bolesničku postelju.

Darivao je tada humani Čačanin svog novog prijatelja sa nekoliko stotina evra, a još 1.000 evra ostavio je na Dušimirovu knjižicu da mu se nađe u nevolji.... Ovlastio je i Dušimirovu komšinicu i rođaku Dušicu Vuksanović da podiže novac sa knjižice i da nemoćnom starcu povremeno kupuje hleb i lekove.

D. N. Petrović
Dušimirova kuća u opustelom selu

Neće u bolnicu, niti u dom

Pod pritiskom medija, Centar za socijalni rad u Novom Pazaru, koji uglavnom mnogo ne haje za bolesne, usamljene i onemoćale starce po zabitim selima, slao je pre sedam godina svoje ekipe da obiđu Dušimira. Bilo je tada i predloga da se, pošto nema nikoga svog, smesti u neki starački dom, međutim, Dušimir je to odbio i ne kaje se, jer je uveren da bi, da je otišao, odavno bio na onom svetu. I danas je protiv odlaska iz rodne kuće i rodnog sela jer, kako kaže, tu želi da umre i u Pačevini bude sahranjen....

Skroman i tih, Dušimir se "živ nije čuo" sve do ovih dana, mnogi su mislili da je možda preminuo, na sreću, delimično se oporavio i još se bori...

- Neće duša tek tako da ispadne, rado bih gore na onaj svet, jer na ovom znam samo za samoću, bolest i sirotinju... Valjda mi je tako zapisano. Komšije su vas zvale da dođete, trpeo bih, ne bih vas zvao, jer me je sramota da molim za pomoć - pričao je reporteru "Vesti" ovaj teško šlogirani i jedva pokretni starac.

Naglašava da ni sam ne zna kako je stigao do 87. godine...

- Valjda Bog određuje koliko će ko da živi. Po svim pravilima, prognozama i životu koji sam imao, odavno je trebalo da budem pokojni. Eto, drugi imaju sve, pa odu rano, a ja u bedi dogurah do poznih godina - dodaje Dušimir.

Kaže da mu za preživljavanje ne treba mnogo: malo hleba, mleka i posnog sira koje mu, kad prođu kroz Pačevinu, donesu komšije i poznanici iz Radeljice, Muhova, Svilanova, Štitara, Troštica, Poljica...

- Da nije bilo dobrih komšija i donacija čitalaca "Vesti", koji su mi pomogli kad se lomilo hoću li preživeti, skapao bih od gladi na opusteloj planini, zima je posebno kritična, jer sam tada zavejan po nekoliko dana, nemam telefon, pa niko ne zna da li sam živ, ako umrem, bojim se niko danima neće saznati - jada se starina Dušimir.

Humanitarac iz Novog Pazara i naš saradnik Hido Muratović kaže:

- I mene su zvali da ga posetim, jer je ponovo u nevolji i bez igde ičega... Većina komšija koje su ga pomagale i podržavale se odselila u Novi Pazar, Šumadiju ili inostranstvo, nema više ko da mu pomogne. Odneo sam mu prvu pomoć u najneophodnijim namirnicama, ponovo ću ga posetiti narednih dana, pozivam i sve dobre ljude iz dijaspore i čitaoce "Vesti" da mu pomognemo, Dušimiru je potrebna i pomoć lekara koju ćemo pokušati da obezbedimo.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

2017 © - Vesti online