Samuje, tuguje i boluje

D. N. Petrović
Nemoćna da obezbedi hranu i lekove: Radomirka Rada Popović

Ovim rečima dopisniku "Vesti" iz Raške oblasti obratila se "delegacija" malog broja preostalih žitelja zabitog i nekada velikog sela Otes na Rogozni kod Novog Pazara, koji čine sve da pomognu svojoj usamljenoj i bolesnoj komšinici, ali su, kažu, na ivici snage, jer su i sami sirotinja.

- Baka Rada se nije udavala, nema poroda, niti bliže rodbine. Ima starijeg i nepokretnog brata u Pančevu i sestru u Kragujevcu, takođe staru i iznemoglu, koja ne može ni o sebi da brine, a kamoli da joj pomogne. Da nije nas koji smo još ostali u Otesu i koji smo joj rodbina, baka bi zimus skapala od gladi i studi. Donesemo joj mleka, ponekad i hleb, naložimo šporet, kad je hitno odemo i po lekove u Novi Pazar - priča Dušimirka Popović, Radina komšinica i rođaka koja joj mnogo pomaže.

Težak je život u samoći, a još teži kad ostariš i više nemaš snage za borbu.

I Hido uskoro u poseti

O nevoljama bake Rade obavešten je i humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara, koji namerava da ovih dana pođe na Rogoznu, obiđe staricu i odnese joj bar "prvu pomoć".
- Mnogo je usamljenih i nemoćnih staraca na Pešteru, Rogozni i Goliji, niko o njima ne brine, niti državne institucije mnogo haju za njihove nevolje. Umiru često, a da danima niko i ne zna da su umrli. Tako je danas u ovom delu Srbije - priča Muratović, koji je našim čitaocima spremnim da pomognu, takođe, na usluzi, a koga mogu dobiti putem telefona na broj: +381 64 330 32 40.

- Otkako sam ostala bez roditelja, a brat i sestra trbuhom za kruhom otišli u svet, skoro tri decenije sam sama u brvnari sa zemljanim podom gde sam rođena i gde se ništa nije promenilo za osam decenija. Od pokretne imovine posedujem četiri kokoške, psa Mikija i mačka Belog. Imam čir na želucu, težak gastritis, probleme sa žučnom kesom, išijas i još mnogo drugih bolesti. Imala sam i blaži moždani udar. Trebalo bi da pazim šta jedem i da redovno uzimam lekove, ali nemam novca ni da se prehranim. Ni do lekara ne mogu da odem, jer je Novi Pazar daleko. Zaboravila sam kada sam tamo poslednji put bila, a i šta ću kad nemam ni para, niti tamo ikoga svoga - jada se baka Rada.

Samo najosnovnije

- Ne treba baki Radi mnogo: malo brašna, ulja, šećera, kafe i drugih najosnovnijih namirnica, sredstva za higijenu, nešto od tople odeće i obuće, materijal za topliji pod, lekovi i bar jedan odlazak lekaru u Novi Pazar... Posebno bi se usrećila kada bi redovno mogla da plati struju (stalno je opominju) i kada bi u kući imala televizor i frižider - dodaje Dušimirka Popović i poziva sve dobre ljude iz Srbije i dijaspore da pomognu Radomirki da bar starost provede kako dolikuje čoveku.

Suze joj kvase lice dok to priča i naglašava da svaku noć moli Boga da joj uzme dušu.

- Volela bi da odem na onaj svet dok sam još na nogama. Nažalost, smrt ne može da se naruči, da može, odmah bi potpisala. Samo se bojim da ne padnem u postelju i da me zimi vukovi, koji često zavijaju oko kuće, nepokretnu ne pojedu - ističe starica.

2017 © - Vesti online