Ponedeljak 20.03.2017.
14:45
Vestionline

Independent: Treći svetski rat sve bliži

1920x1080hdwallpapers.com
Tri su regiona na planeti odakle čovečanstvu možda preti i brz, nasilan i potpuni krah

Moguće je da budući sukob između velikih sila preuzme oblik još jednog hladnog rata, ili čak konvencionalnog (za razliku od termonuklearnog) "vrućeg" rata.

U 21. veku postoje tri ključna bojišta gde može da izbije sukob svetskih razmera. To su evropsko-rusko bojište s novim hladnim ratom, gde je zapaljiva iskra situacija u Ukrajini, drugo je bliskoistočni kotao, gde bi glavnu ulogu imali Islamska država i rat u Siriji, a treće je azijsko-pacifičko bojište, s mogućim sukobom Kine i SAD.

Drugi hladni rat

Časopis "Tajm", hladnoratovski portparol američkog establišmenta, raspisao se o početku drugog hladnog rata 2014. posle ruskog odgovora na krizu u Ukrajini. Isto tako su satanizovali predsednika Rusije zbog vojne "agresije" u Gruziji 2008, očito uopšte ne primećujući identična kršenja međunarodnog prava od strane SAD, kao što je agresija na Irak. Ignorisali su i činjenicu da je ukrajinskoj krizi prethodilo dva decenije dugo širenje NATO-a na istok, uprkos obećanju da do toga neće doći. Dakle, događaji u Ukrajini su samo završetak celog procesa.

Trust mozgova Juropian lideršip netvork (European Leadership Network - ELN) objavio je 2015. izveštaj na temu da li ruske vežbe s 80.000 pripadnika oružanih snaga i NATO-ove ratne igre s 15.000 učesnika mogu da izazovu rat.

"Obe vežbe pokazale su da svaka strana vežba tako da pazi koje su sposobnosti suprotne strane i najverovatnije ima na umu ratne planove… Iako portparoli insistiraju na tome da su ovo operacije protiv zamišljenih protivnika, njihova priroda i veličina ukazuju na suprotno. Rusija se priprema na sukob s NATO, dok se NATO priprema za rat s Rusijom”, navodi se u izveštaju.

Nedavno su Sjedinjene Države poslale u Poljsku toliko vojnika koliko ih nisu slali u celu Evropu još od Hladnog rata, a najavile su i slanje trupa u druge istočnoevropske države - Estoniju, Bugarsku i Rumuniju.

Rusija je, s druge strane, još jesenas postavila u Kalinjingrad projektile "iskander-M", koji mogu da nose nuklearne bojeve glave. Još se ne zna da li će Tramp smiriti situaciju s Rusijom, ali s obe strane postoje jastrebovi koji žele da zaoštre situaciju.

Bliskoistočna geopolitika

Odmah posle 11. septembra postojalo je samo nekoliko stotina islamističkih boraca i to u planinama Hindukuša. Posle 16 godina i rata protiv terorizma, koji je koštao oko 4.000 milijardi dolara, i tokom kojeg je do sada izginuo 1,3 miliona ljudi, broj terorista je oko 100.000. Rat protiv terorizma pokazao se kao potpuni promašaj.

Kako se to dogodilo? Penzionisani američki general Vesli Klark otkrio je da je Pentagon posle 11. septembra napravio planove za napade na sedam država. Ti planovi su do poslednje tačke izvršeni mešanjem Zapada u Irak, Siriju, Libiju, Avganistan, Pakistan, Somaliju i Jemen. Zvanični razlog bio je terorizam, ali pravi je bio uspostavljanje ekonomske i vojne premoći u regiji. Brojni kritičari rekli su da je rat u Iraku izazvan zbog otvaranja državnih sredstava globalnom kapitalu - samo rekonstrukcija Iraka donela je Americi 100 milijardi dolara.

U međuvremenu, Irak je pretvoren iz sekularne diktature u utočište džihadista, a saveznici Zapada, Saudijska Arabija i Katar, počeli su da finansiraju te islamske fanatike. SAD su za to znale, ali ponašale su se po principu - cilj opravdava sredstva. Tako su i britanske i američke obaveštajne službe uspostavile "pacovsku liniju" za naoružavanje terorista od Libije do Sirije.

Teroristički napadi u Evropi pokazali su koliko je teško sprečiti prelivanje posledica ovakvih politika. Još 90-tih godina prošlog veka politikolog Semjuel Hantington dao je neka jeziva predviđanja o ratu civilizacija. Te projekcije tada su delovale nerealno, ali sad su očigledno stvarne. Cilj Islamske države je da uništi multikulturalne zone gde muslimani i nemuslimani žive zajedno da bi prisilila sve muslimane da žive u "kalifatu". Upravo politika SAD najviše pomaže ovom cilju Islamske države.

Azijsko-pacifički region

Za vreme Obamine administracije Pentagon se sve više okretao Aziji, s ciljem da 60 odsto svih mornaričkih baza bude na tom kontinentu. SAD su ojačale saveze sa Japanom i drugim dalekoistočnim partnerima kako bi "ograničile" Kinu. Ekonomski, SAD su podsticale Transpacifičko partnerstvo (TTP) - veliki trgovački dogovor koji je namerno isključivao Kinu. Tramp je sada povukao Ameriku iz TTP.

Ali, poslednjih godina rastu tenzije između Kine i Japana. A došlo je i do porasta vojne napetosti između Kine i SAD, koje trenutno postavljaju projektile u Južnoj Koreji, posle čega je Kina upozorila na novu atomsku trku u tom području.

Novi američki predsednik Donald Tramp već je najavio trgovinski rat sa Kinom. Njegov sadašnji glavni strateg Stiv Benon izjavio je u martu prošle godine: "Idemo u rat u Južnom kineskom moru za pet do deset godina... Nema sumnje oko toga". I Benon podržava Hantingtonove ideje o sukobu civilizacija između Istoka i Zapada. On i islam i Kinu smatra ekspanzionističkom pretnjom.

Kina bi ekonomski mogla da nadmaši SAD, ali su SAD još uvek vojno bez premca. Ova opasna nesrazmera znači da će SAD da koriste vojnu silu kako bi sebi garantovale ekonomsku prevlast.

2017 © - Vesti online