Историја Крима : Таурика односно Таурида је било име употребљавано за Крим још од античког доба, а током историје насељавали су га разни народи. У 12. веку пре наше ере Крим су населили Кимерани, које су Скити истиснули у 7. веку п. н. е. Унутрашње области Крима су остале под контролом Скита, док су јужну планинску обалу насељавали Таури, потомци Кимерана. Први грчки колонисти су стигли на Крим у 8. и 7. веку п. н. е. Грчки колонисти су насељавали колоније дуж обале полуострва, од којих је најважнија била Херсонес Тауријски, основана 422. пре наше ере, код данашњег Севастопоља.
У 5. век пре наше ере грчки градови на источном Криму постали су део Босфорског краљевства. Након тога, Скити из Придњепровља су центар своје државе преселили на Крим. Вођа Скита Скилпур и његов син Палак су крајем 2. века п. н. е. напали грчке колоније у борби за приморске градове. На страну Грка ступио је понтски цар Митридат VI Еупатор, који је победио Ските, а грчке градове укључио у Понтско краљевство. После Митридовог пораза у ратовима, источна Таурика је постала део Босфорског краљевства, вазалне државе Римске републике.
У 1. веку наше ере бележи се долазак Сармата на Крим. Скити долазе под управу Босфора, Рима и Сармата. 3. век наше ере бележи процват трговине, а средином тог века бележи се долазак Гота, који почињу са пиратством у Црном мору. У 4. веку, Крим је био део Ерманарихове Остроготске државе, а потом део Хунског каганата.
Средњи век[уреди]
Храм св. Владимира код Севастопоља лежи на месту где су Кијевски Руси 988. крштени у православној вери.
У 4. веку Крим долази под византијску власт, али делове Крима заузимају Бугари (4. век) и Хазари (7. век). Под влашћу Византије, међутим, остају јужни делови Крима, укључујући град Херсонес (Херсон). Између 9. и 13. века, на овом подручју је постојала византијска Тема Херсон. У 10. веку, источни Крим постаје део кнежевине Тмутаракан, која је била у саставу Кијевске Русије. 988. године руски кнез Владимир I Кијевски прихвата православно хришћанство у граду Херсонес, што је била историјска прекретница у развоју Кијевске Русије. 10. век обележава и расељавање Хазара по руским степама, а Крим потом насељавају Печенези. У 11. веку Крим нападају Кипчаци, турско племе пореклом са подручја реке Об у Сибиру. Од тог времена, византијска власт у овом региону слаби, а напади разних племена на ово подручје постају све чешћи. 1239. године Крим заузимају Монголи под Бату каном, а ово подручје потом постаје део државе Златне хорде. Мањи приобални делови Крима су се тада нашли под контролом Венеције и Ђенове. У 14-15. веку је на делу Крима постојала Кнежевина Теодоро, чији је службени језик био грчки, а у којој су живели остаци некадашњих становника Крима - Грка, Гота, Алана, Бугара, итд. 1441. године се формира независни Кримски канат, који већ 1475. постаје вазал Османског царства. Јужни делови Крима тада нису били у саставу вазалног Кримског каната, већ су директно укључени у Османско царство и организовани као Кефски ејалет.
