Sreda 13. 12. 2017.
Washington
-40
  • Chicago
    -70
  • New York
    -90
  • Belmont
    -20
  • Atlanta
    30
  • Boston
    70
  • Firt
    -20
  • Denver
    00
  • Detroit
    -90
  • Dover
    -30
  • Hartford
    -10
  • Orlean
    -100
  • Helena
    40
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    110
  • Salem
    -50
  • Santa Fe
    30
  • Tampa
    130
  • Topeka
    10
10
Četvrtak 29.12.2016.
12:14
Vestionline A
Lujo Vitez Lovrić, Hrvat koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Srba i u bici kod Kokardže, protiv Bugara, izgubio oba oka, sećao se kasnije tih dana prema jednoj pesmi: "Na položaju kod Kokardže, svi koliko nas je bilo, Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi i Slovaci, zapevali smo pesmu 'O, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati'."
Četvrtak 29.12.2016.15:56
То је за химну праве рећи,боже де смо се ми изгубили.
Subota 31.12.2016.20:04
Песму „Србији“, која је први пут објављена 1860. написао је мало познати песник, Лука Сарић. Да није написана музика на ове стихове, они вероватно не би стигли у нотни „Зборник родољубивих песама“, 1904. година, који је сачинио Владимир Р. Ђорђевић. Значи, ова песма се не би нашла ни у антологији Милорада Панића Сурепа и Ђузе Радовића – „Српска родољубива поезија“, коју су ови коаутори објавили 1952. године. Лука Сарић није ушао ни у какве антологије познатих песника, али је зато његова песма „Србији“ ушла у душу и крв Србина и све браће његове. Две строфе из ове песме „носе тему“ и свакако су, пре свих, инспирисале и аутора музике и слушаоце да воле ову песму:
Subota 31.12.2016.20:05
О, Србијо, мила мати! Увек ћу те тако звати. Мила земљо, мили доме, На крилу ћу свагда твоме Срећно живит’ к’о у рају, Где милине вечно трају. У теби је оно све. За чим срце моје мре. Или: завршетак песме: О, дижи се, мати мила, Да нам будеш што си била, Јер си дуго робовала, Дуго сузе проливала, Сунце ти се већ родило, Које ти је зашло било. Куцнуо је мати час, Да се и твој чује глас.
Subota 31.12.2016.20:05
Мада је својој песми Сарић дао назив „Србији“, у народу се одомаћио наслов „О, Србијо, мила мати“, према првом стиху ове песме. Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију, 1887. Службовао је као наставник музике и композитор у Пожаревцу, Београду и Нишу, где је активно сарађивао у Културном друштву „Бранко“. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891. године. Иначе, највише је компоновао хорску музику, а познат му је и „Марш костолачких рудара“. Године 1899. Шистек се вратио у своју домовину и умро у Роудницима 1925.
Subota 31.12.2016.20:06
И чувени композитор словеначке и српске химне – Даворин Јенко, иако заљубљен у Србију, живео у њој најсрећније, с највише одушевљења, писао ћирилицу и учинио велики допринос српској музичкој култури, понет носталгичним осећањима, враћа се у домовину и умире у Љубљани. Своја долина, своја река, своја планина. Место где смо се родили. Тако је урадио и композитор песме „Србији“ – Војтех Шистек: вратио се да умре у завичају.
Subota 31.12.2016.20:06
Уочи двадесетог века, много песама с позивом на ослобођење и као претече велике српске борбе од 1912. до 1918. могло се чути свукуда где су биле јужнословенске земље. Једна од њих и песма „Србији“. Из деветнаестог у двадесети век упливале су жеље: историјске, националне, књижевне и језикословне. Песма се укључила као зов, као ехо тих осећања. Песма је тада, као и еп у средњем веку и гусле у Карађорђево доба, одзвањала у срцима Срба. И не само Срба…
Subota 31.12.2016.20:06
Већ 1915. чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон, приликом боравка у Србији, примећују да елегантни српски официри и хроми војници на штакама, тифусари и болесни од гангрене, певају „О, Србијо, мила мати…“ У време Балканског и Првог светског рата од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су на репертоару ову песму Сарићеву и Шистекову. Приликом боравака српске војске на Крфу и Виду, сваке недеље, опорављена војска после молитве, изводила би уметнички програм. Чула се и песма „О, Србијо, мила мати…“
Subota 31.12.2016.20:07
Оркестар краљеве гарде, под управом Станислава Биничког, гостовао је у Француској. Уз „Марсељезу“, и химну „Боже правде“, на велико одушевљење слушалаца, наилазила је и песма „Србији“. Тако је овај оркестар са својим репертоаром одушевљено примљен и у Румунији, одмах после рата. Композитор Владимир Ђорђевић, учи наше ђаке-ратнике у Болијеу, Ници…
Subota 31.12.2016.20:07
Поред песме „Србији“, српски ђаци у Француској, с великим успехом изводе српску химну „Боже правде“, „Хеј, трубачу, с бујне Дрине“, „Радо иде Србин у војнике“, „Домовини“, „Бранково коло“. Композитори Јенко, Пачу, Маринковић, Ђорђевић, Шистек, Станковић, Топаловић, песници-Радичевић, Сарић, Каћански, Живковић, на чије стихове су композитори тога доба писали музику, били су познати и у Француској. Та њихова дела данас у нас доживљавају своју ренесансу. Песма „О, Србијо, мила мати“, створена у прошлом веку, одзвањала је непрекидно, трајно припадајући српском народу, његовим тренуцима среће и тешкоћа.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 10.000 karaktera)
  • 2017 © - vesti online