Sreda 20. 6. 2018.
Washington
150
  • Chicago
    240
  • New York
    210
  • Belmont
    210
  • Atlanta
    250
  • Boston
    280
  • Firt
    230
  • Denver
    250
  • Detroit
    250
  • Dover
    250
  • Hartford
    210
  • Orlean
    230
  • Helena
    270
  • Ren
    210
  • Honolulu
    290
  • Las Vegas
    410
  • Portland
    300
  • Salem
    280
  • Santa Fe
    280
  • Tampa
    280
  • Topeka
    270
6
Utorak 03.01.2017.
11:10
express.hr A

Naučnici tvrde: Znamo zašto su nestale Maje

Već vekovima naučnici raspravljaju o uzrocima pada i konačne propasti nekad najmoćnije civilizacije novog sveta.

pixabay.com
 

Ogromni gradovi izgrađeni od krečnjaka. Divovske piramide i stotine kuća. Sve to je nekad bilo obeležje majanske kulture, drevne civilizacije na području današnje središnje Amerike. Španski konkistadori su u šesnaestom veku bili odlučni u nameri pokoravanja čitavog novog sveta, ali kad su došli, tamo su videli da je džungla gotovo potpuno prekrila sve tragove nekad moćnih Maja.

U to vreme su Maje i dalje životarili. Uspevali su da pružaju i otpor evropskim osvajačima, ali bila je to tek bleda sena nekad moćne civilizacije koja je nekad imala i do dva miliona stanovnika. Pretpostavlja se da su Maje doživeli vrhunac moći negde u sedmom veku nove ere, ali u vekovima nakon toga, a posebno oko prelaza prvog u drugi milenijum, iz dosad nepoznatih razloga su gotovo potpuno nestali.

Majanske misterije

Dva veka arheoloških istraživanja u bespućima džungli središnje Amerike tek su zagrebala površinu majanskih misterija. Zna se da su Maje bili vrhunski intelektualci i već tada su bili dobro upoznati s matematikom i astronomijom. Te nauke su spojili i tako su gradili piramide i hramove koji su precizno pokazivali kretanje planeta i zvezda. Osim toga, koristili su i jedino zabeleženo pismo u Mezoamerici.

Međutim, sredinom devetog veka nove ere počinje katastrofalni i strmoglavi pad nekad najmoćnije civilizacije. Zapanjujuće je i to što čak i nakon nekoliko decenija proučavanja, arheolozi nisu potpuno sigurno zašto su Maje propale, piše BBC.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su Maje uživale neviđen rast između trećeg i devetog veka i istovremeno su beležili povoljne količine kiše. Isti arheološki zapisi kažu i da je početkom devetog veka zabeležen gotov čitav vek dugotrajnih i čestih suša. Neka sušna razdoblja su trajala decenijama. Sve to je bitno napomenuti zato što je Jukatansko poluostrvo, gde su izgrađeni najveći majanski gradovi, krečnjačko područje, gde su reke i jezera prava retkost. Zbog toga su gradovi nastajali oko ponora u kojima se skupljala voda.

Neki gradovi preživeli

Otkako su istraživači prvi put otkrili sušna razdoblja, intrigiralo ih je kako se poklapaju sušna razdoblja i pad majanske civilizacije. Svima koji su ikad učili statistiku bi se sada upalila lampica i govorili bi da korelacija ne govori o uzročno-posledičnim vezama, a i naučnici su imali takav stav.

Imali su čak i dokaze, a ne samo teorije. Naime, iako je velika većina majanskih gradova delimično ili potpuno nestala, neki gradovi nisu. Većina propadanja dogodila se u južnim majanskim teritorijima, gde su današnji Belize i Gvatemala. Nešto severnije su majanski gradovi čak i počeli da rastu. Naučnici su se pitali, ako je jug uništen zbog suša, kako je moguće da je sever uživao u rastu?

Možda i najveću pometnju je bacio Čičen Ica, jedan od najvećih gradova u svetskoj istoriji, koji je nastao otprilike u to vreme.

Pojavile su se razne teorije, ali tek nedavna istraživanja možda će konačno rasvetliti razloge pada Maja. Naime, u nedavno objavljenom istraživanju stoji da je čak i na severnom delu majanskog carstva došlo do znatnog opadanja broja stanovnika. Istraživači su najviše morali da se oslanjaju na datiranje radioaktivnim ugljenikom i zapisima u kamenim kalendarima, zato što su španski osvajači uništili sve majanske knjige.

Suša kriva za propast?

Naučnici su otkrili da je došlo do 70-postotnog smanjenja broja kalendarskih zapisa u drugoj polovini devetog veka. Neki drugi dokazi pokazuju da je došlo i do značajnog smanjenja broja novih građevina, što pokazuje da ni severni delovi carstva nisu prošli neokrznuto kroz sušni period. Ipak, to nisu nove informacije.

Arheolozi već duže vreme znaju da je sever preživeo, a Čičen Ica je dokaz toga. Ono što je otkriveno i što je možda poslednji komad slagalice majanskog propadanja jeste novootkriveno sušno razdoblje tokom 11. veka. Kako to istraživači opisuju: "Bila je to megasuša. Tako sušno razdoblje regija nije iskusila 2.000 godina".

Nakon drugog talasa suša više nije bilo majanskog oporavka i čudesnog povratka. Nakon drugog sušnog razdoblja, Maje su zauvek izgubile svu svoju staru slavu.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Utorak 03.01.2017. 12:11
Ја мислим да је Путин крив !
Utorak 03.01.2017. 12:51
A sta se desilo sa Sijuksima, Apacima, Sosonima, Delawarama, Kajovama, Inkama, i ostalim plemenima i narodima. Da njih mozda nije istre-bio Milosevic,a sacuvao Dzon Vejn? Cica Tomina koliba je ziva i dan danas.
Utorak 03.01.2017. 11:37
Maje je ubila suša??? Kakve gluposti! Maje su istr*ebili španski osvajači u ime pape!
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Šandor Balanji (50)
GUBITNIK
Miraš Dedeić (80)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Pravo je vreme da prekontrolišete i sredite sve kako u svom domu tako i na radnom mestu. Ne zaboravite da na isti način presaberete i svoja novčana dugovanja.
SAVET: budite oprezni na ulici.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Neraspoloženi ste, ali vas okolina doživljava na drugačiji način. Rezervisanost izgleda kao nezainteresovanost za važna pitanja koja se tiču vas.
SAVET: razvedrite se.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Zabrinuće vas vesti koje dobijate od nekoga ko se nalazi u dalekom inostranstvu. Ne brinite se previše, uskoro ćete saznati da nije sve tako loše.
SAVET: pojačajte svoj imunitet.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online