Povratak starih imena i u dijaspori (3): Identitet najveće blago
U Austriji srpska dijaspora se vraća starim srpskim imenima, nakon jedne faze asimilacije, kada su se deci davala imena koja su veoma česta u ovoj zemlji, a mogu da se koriste i u jednoj i drugoj državi, kako bi im "olakšali" kasniji život.
Tako se u poslednje dve godine češće daju imena poput Lazara, Gavrila, ali je najčešće Aleksandar, ime koje se može koristiti u oba "sveta", dok su kod devojaka i dalje najpopularnija imena poput Ane.
Roditelji vole kratka imena, pre svega što mogu lako da se izgovaraju i na nemačkom, pa se odlučuju za Ana, Lena, Iva, Sandra, ali i Marija, a za mušku decu Bojan, Petar, Marko i Nikola.
- Ja sam svom sinu dao ime Aleksandar, zato što je to ime univerzalno, odnosno i na nemačkom postoji, pa mu niko neće grešiti kod imena - rekla je Biserka Stanić iz Beča.
Marko Vasić kaže da se odlučio za ime Ana za svoju ćerku pošto je to ime kratko i može da se koristi svuda u svetu, jer u svim zapadnim kulturama postoji.
- Ja sam želeo da mom detetu od prvog dana ukažem na srpski identitet, poreklo pa sam se sa ženom dogovorio da se zove Lazar. To je staro srpsko ime, ima istorijski značaj. Tako će uvek znati odakle potiče i nikada neće zaboraviti da je iz Srbije - ističe Živorad Pavlović.
Kosmopolitski duh
Inače, u Austriji nisu retka "strana" imena i ona su najčešće, pre svega u Beču i prihvaćena, i za razliku od nekih drugih zemalja nikoga ne čudi kada ga u ime neke firme nazove neko ko nema tipično austrijsko ime, već strano. Najčešća imena koja roditelji u Austriji daju svojoj deci su Anna, Sophie, Maria, Emilia, Elena, kao i David, Jakob, Elias, Maximilian.
