"Evropska unija se našla gotovo u stanju uzbune"
"Angela Merkel u Briselu se doživljava kao nezvanični lider Evropske unije, kao sidro i jedro EU. U zemljama Zapadnog Balkana vide je kao podršku, inspiraciju i kao mentora. Šta će biti nakon njenog povlačenja", pita Dojče vele.
Odlazak Merkelove nije najveći problem
Otkako je nemačka kancelarka Angela Merkel objavila da se neće ponovo kandidovati za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), a samim tim i da neće produžiti svoj mandat na čelu Nemačke posle 2021, Evropska unija našla se gotovo u stanju uzbune, u najmanju ruku u stanju neizvesnosti. Ta neizvesnost prelila se i preko granica Unije - na Zapadni Balkan.
- Merkel nije najavila odlazak sa položaja kancelarke Savezne Republike Nemačke, već sa mesta predsednice CDU. To znači da, doklegod je ona kancelarka, teško da može da dođe do nekih bitnijih promena u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi i prema politici proširenja EU. Ja ih ne očekujem - kaže za DW direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić.
Briselski analitičari koji se bave pitanjem proširenja i uopšte politikom EU prema Zapadnom Balkanu, složni su u oceni da takav potez kancelarke neće u velikoj meri promeniti politiku Berlina prema proširenju i regionu. Ono što može biti sklono promenama jesu interesi onih na Zapadnom Balkanu koji su nemačku kancelarku proklamovali u svojevrsnog mentora.
Pročitajte još:
* Poslanik Merkelove doneo poruku: Bez priznanja Kosova nema EU
* Merkel: Zabrinuta sam zbog rasprave o granicama Srbije i Kosova
U nemačkom Maršalovom fondu u SAD ocenjuju da je politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu određena interesima koji se odnose, kako na stabilnost, tako i na ekonomiju, i da će ti interesi "opstati, bez obzira ko bio na vlasti u Berlinu".
I pored toga što Merkelova ostaje na čelu Nemačke, analitičari već proučavaju manifeste svih važnijih nemačkih političkih partija, kao i biografije njenih mogućih naslednika - kako na čelu CDU, tako i za kormilom Nemačke. A sve u pokušaju da utvrde najbolje i najlošije opcije za budućnost politike proširenja i Zapadni Balkan.
Tako su već, pored umerenog krila CDU, izdvojili SDP i Zelene kao "najbolje opcije", a krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao "najveću potencijalnu opasnost" za nastavak politike proširenja.
Dušan Reljić insistira na tome da se trenutno može ozbiljno razgovarati "samo o onome što je jasno pred nama", a tiče se nemačke politike prema Zapadnom Balkanu.
Angela Merkel će se 11. novembra, na 100. godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, u Parizu naći zajedno sa svetskim liderima, među kojima će biti i lideri zemalja Zapadnog Balkana.
I dok se spekuliše o tome da bi tamo, na marginama, mogao da bude organizovan sastanak predsednika Srbije i Kosova sa liderima EU, u cilju približavanja rešenju za kosovsko pitanje, Reljić ocenjuje da u Parizu neće biti "ni vremena, ni prostora" za neko ozbiljnu diskusiju o situaciji u Jugoistočnoj Evropi.
