"Varšavski pakt": Otvaraju se pukotine u NATO - Poljaci skaču u pomoć
Upozorenje koje je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uputio zemljama-članicama da je jedinstvo Alijanse ugroženo treba posmatrati pre svega iz ugla ekonomije i međunarodne politike, ali i kao poziv da sve strane spuste loptu, smatraju analitičari.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je jedinstvo transatlantskog saveza ugroženo zbog neslaganja pre svega SAD i Evrope. Kako je rekao, te nesuglasice su stvarne i neće nestati preko noći.
Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik objašnjava da su nesuglasice, kada je reč o samom NATO, počele još od trenutka kada je Donald Tramp došao na mesto predsednika SAD, ša je zatražio od svojih evropskih saveznika da povećaju izdvajanja za vojsku na dva odsto svog bruto društvenog proizvoda.
Ne treba zanemariti činjenicu da od 29 zemalja pakta samo osam, uključujući Veliku Britaniju i SAD, troše više od dva odsto svog BDP-a na odbranu, iako je na samitu NATO 2014. godine odlučeno da to učine sve članice Alijanse.
Nesuglasice su se u poslednje vreme dodatno proširile, pogotovu ako se sagleda nivo učešća Amerike u samitu Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7), zatim po pitanju trgovinskih sankcija koje se uvode pojedinim zemljama, ali i zbog povlačenja SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, smatra on.
Uprkos tome, Trapara tvrdi da te nesuglasice ne mogu da dovedu do eventualnog mimoilaženja Evrope i SAD, pogotovu kada je reč o očuvanju evropske bezbednosti - reč je, prema njegovom mišljenju, o jednom verbalnom sukobu oko nekih drugih stvari, a ne toliko o zajedničkoj odbrani.
Uporedo, iz Poljske su stigli predlozi da bi Varšava mogla biti posrednik u jačanju veza između Trampove administracije i EU, uprkos tenzijama na relaciji Varšave i Brisela. Naime, Poljska bi, prema rečima tamošnjeg premijera Mateuša Moravijeckog, želela da bude "posrednik između SAD i Evrope, u najboljem smislu" i da pomogne popuštanju tenzija.
Trapara tu inicijativu Moravijeckog obrazlaže tvrdnjom da je upravo Poljska jedna od "najsavesnijih" članica NATO, koja smatra da ta zajednička odbrana ne bi smela ni na koji način da se dovede u pitanje.
Prema njegovim rečima, Poljska je ta koja, na kraju krajeva, ima specifični bezbednosni interes, s obzirom da iz nekih svojih istorijskih razloga strahuje od Rusije, tako da upravo njoj najviše od svih preostalih članica treba NATO. Poljska se razume sa Trampom i njegovim stilom politike, i zaista bi možda i predstavljala idealnog posrednika.
Istorijski paradoks je da je baš u Poljskoj 1955. godine formiran istočni vojni blok - Varšavski pakt kao kontrateža NATO. Danas bi Varšava da pomiri zavađene članice NATO.
