Petak 24. 11. 2017.
Washington
30
  • Chicago
    -00
  • New York
    30
  • Belmont
    -20
  • Atlanta
    50
  • Boston
    -20
  • Firt
    -20
  • Denver
    -00
  • Detroit
    10
  • Dover
    -20
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    40
  • Helena
    30
  • Ren
    -20
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    140
  • Portland
    100
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    190
  • Topeka
    110
0
Petak 10.11.2017.
08:37
Sputnjik A

Invazija britanskih lovaca na Balkan: Spremili "anakondu" protiv Rusije

NATO više nema kontrolu nad istokom Sredozemlja, zbog čega se baziraju na Crno more kao tačku odakle bi mogli da nadziru i taj deo Rusije. Turska više nije pouzdan saveznik NATO-a, zbog čega se težište prebacuje u Rumuniju.

commons.wikimedia.org/Vladimir Korolkov
Britanski Tajfuni stižu na Balkan

Velika Britanija možda jeste napustila Evropsku uniju, ali je najavom da će se sa vojnim lovcima i ratnim brodovima angažovati u Rumuniji, kako je navela, u "odbrani od porasta ruske samouverenosti“, jasno govori da Britanci ne odustaju da održe vodeću ulogu u okviru NATO-a.

Britanski ministar odbrane Gavin Vilijamson već je najavio da će u Rumuniju poslati četiri lovca "Tajfun“, radi patroliranja Crnim morem, a pridružiće im se brod "Oušen“ koji je u stalnoj postavi NATO-a. Britancima će biti na raspolaganju i NATO "mirovne" misije stacionirane na Kosovu i Metohiji, ali i u Bosni i Hercegovini, a sve to u sklopu formiranja specijalne jedinice za operativno reagovanje na Zapadnom Balkanu, koje bi trebalo da počne sa radom iduće godine.

- To znači da će 600 vojnika biti spremno da operativno reaguje u regionu - najavljeno je iz britanskog Ministarstva odbrane. 

Milan Mijalkovski, profesor bezbednosti, kaže za Sputnjik da za njega nije nikakvo iznenađenje britansko angažovanje, jer je i dalje važna članica NATO-a.

U tom kontekstu on objašnjava da je ovo način da Britanija igra ulogu u Evropi koju ima i sama Evropska unija. Koristeći razgranatu špijunsku mrežu u ovom delu sveta koja je zavidna, dodaje on, Britanija i dalje namerava da vuče konce, kako bi "održala svađu“ radi interesa Amerike.

- Ovaj nagoveštaj iz Velike Britanije ima za cilj i da na izvestan način ispolji agresivniju ulogu u već nagoveštenom planu za suzbijanje ruskog uticaja na Balkanu. U tom kontekstu, naravno da će koristiti sve postojeće resurse i kapacitete NATO-a i svojih trupa na Balkanu i treba očekivati da će i u Srbiji pokušati da ispolje značajniji utisak - veruje naš sagovornik.

Drugim rečima, Mijalkovksi je siguran da Britanci ne mogu da imaju nikakvu mirovnu, već samo podrivačku ulogu u akcijama koje nagoveštavaju. On napominje i da će se sve ovo odraziti i kao pritisak na Srbiju, s obzirom da je Britanija glavni eksponent Amerike i zato je spremnija od svih država Evrope da deluje, a sve kako bi suzbila ruski uticaj i pokušala da natera Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

Crno more deo strategije stezanja obruča oko Rusije

Zbog čega je odabrano baš Crno more za odbranu od "ruske samouverenosti“, a samim tim i Rumunija?

Andrej Mlakar, vojni ekspert, ovo karakteriše kao deo strategije stezanja obruča oko Rusije takozvanim principom "anakonda“, jer je, kako kaže, glavni problem za NATO činjenica da je Krim sada ruski.

- Krim kao poluostrvo ulazi u Crno more u dubinu od oko 800 kilometra, što znači da Rusija može svaki brod odatle da potopi, iako je van vizuelnog dometa sa svojim vojnim efektivima - objašnjava naš sagovornik.

Mlakar dodaje i da je veoma važna činjenica da Crno more nema ni sa jedne strane neki prirodan zaklon, kao što su ostrva, što znači da je otvoren prostor - odakle je moguće dejstvovati do Bosfora i Dradanela u dometu do 500 kilometra ako dođe do ugroženosti.     

commons.wikimedia.org/Chief Master Sgt. Gary Emery

- Težište se sada sa Atlantika prebacuje na zatvorena mora kao što su Crno i Sredozemno more. U okviru toga, oni će služiti za vazdušno pokrivanje kompletnog prostora, jer po sporazumu iz Montrea NATO zemlje, osim Turske i Rumunije i drugih koje izlaze na Crno more, ne mogu da imaju stalno bazirane brodove na tom moru, već se te kvote za prisustvo moraju stalno menjati - objašnjava on.

Rumunija je, navodi Mlakar, izbrana je iz više razloga. Pre svega jer izlazi na Crno more, pa samim tim ne potpada pod obavezu iz Montrea da mora na tri meseca da rotira brodove kao članica NATO-a, već ima dozvolu stalnog baziranja, što je mnogo jeftinije za ovaj poduhvat. S druge strane, Rumunija ima niske pomorske efektive i nedovoljne da bi mogle da kontrolišu područje Crnog mora. NATO više nema faktički kontrolu nad istokom Sredozemlja, što je uočeno kao problem, zbog čega se baziraju na Crno more kao tačku odakle bi mogli da kontrolišu i taj deo Rusije. Turska više nije pouzdan saveznik NATO-a, zbog čega se težište prebacuje u Rumuniju.

- S obzirom da se težište sa istoka Mediterana prebacuje na Crno more, jedini logičan potez jeste da imaš lovce koji će biti u stalnom dežurstvu. Rumunija je uložila značajna sredstva u borbene avione, a s druge strane, ima jaku rečnu flotu sa raketnim bacačima, koja kontroliše kompletan Dunav - dodaje naš sagovornik. 

Što se tiče britanskog naoružanja koje nameravaju da stacioniraju u Rumuniju, Mlakar objašnjava da lovac "Tajfun“ služi za podršku, to jest, za patroliranje Crnim morem, jer su ti avioni osposobljeni za protivbrodsku borbu, tako da veruje da će njihova uloga biti da nadgledaju ruske patrole na obali Crnog mora. Njihov domet je oko 1000 kilometra, a po njegovom mišljenju, stacioniranje u Rumuniji nije toliko bitno zbog ruske avijacije, koliko zbog same kontrole ruske Crnomorske flote.

Brod HMS "Oušen“ spada u klasu desantnih brodova, nosača helikoptera koji nosi i amfibijske snage, pre svega mornaričku britansku pešadiju, koja je opremljena ojačanim bataljonom, a ponekad i brigadom. Bataljon je opremljen sa oko 30 tenkova „Čelindžer 2“ i lakim artiljerijskim naoružanjem kalibra od 105 do 155 milimetra. Brod ima na sebi i platforme za borbene helikoptere „Apač“. Detalji britanskog angažovanja u Rumuniji detaljno će biti predstavljeni na sednici ministara odbrane NATO-a u Briselu. 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Umaro Sisoko Embalo (45)
GUBITNIK
Milorad Grčić (47)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Višak slobodnog vremena i prepuštenost sopstvenim mislima može vas uvući u melanholično raspoloženje. Posvetite vreme prijateljima.
SAVET: više se zabavljajte.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Sukobljavate se sa pretpostavljenima. Iako znate da ste u pravu, to ne znači da ćete uspeti da svoja gledišta dokažete osobama koje su iznad vas.
SAVET: odustanite.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Komplikuju se situacije za koje ste mislili da su izvesne. Ne razmišljajte o putovanju kao izlazu iz trenutnog stanja. Nije povoljan trenutak za takav plan.
SAVET: usporite tempo.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online