Utorak 26. 9. 2017.
Washington
90
  • Chicago
    200
  • New York
    180
  • Belmont
    180
  • Atlanta
    180
  • Boston
    220
  • Firt
    180
  • Denver
    190
  • Detroit
    200
  • Dover
    210
  • Hartford
    190
  • Orlean
    200
  • Helena
    190
  • Ren
    170
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    180
  • Portland
    270
  • Salem
    170
  • Santa Fe
    110
  • Tampa
    240
  • Topeka
    190
0
Sreda 13.09.2017.
20:11
Lj. Ivanović - Vesti A

Topli okeani rađaju ubice

Ovih dana svet s pažnjom prati razorne uragane Harvi i Irma koji su pogodili Karibe i južne obale SAD. Svi znaju da su uragani sve češća pojava, ali je relativno malo poznato kako i zašto nastaju i zbog čega su sve veća pretnja.

Tanjug/AP
Gde će Irma: Nacionalna služba pomno prati kretanje uragana

Većina uragana koji su u poslednje vreme pogodili Ameriku nastali su na istom mestu, a reč je o lokaciji blizu obale Zapadne Afrike, blizu Zelenortskih ostrva. Na tom mestu dolazi do sudara vrućih suvih vetrova koji dolaze iz Sahare i hladnijih i vlažnijih vetrova koji dolaze sa vlažnih područja na jugu. Ovi snažni vetrovi poznati i kao Afrikan Isterli Džet su ključ razornih uragana koji dolaze do Amerike.

Za razliku od vremena u Americi, koje se menja od zapada prema istoku, ovaj afrički se kreće od istoka prema zapadu. Ovi vetrovi se zapravo stvaraju tokom cele godine, a onda baš u septembru postaju najjači. Ti vetrovi prelaze preko toplih ekvatorijalnih voda i izazivaju rast toplog i vlažnog vazduha iznad Atlantika. Taj natprosečno topao i vlažan vazduh stvara oluje i neverovatno brze vetrove koji se retko mogu videti. Kad vetar dosegne brzinu od 120 kilometara na sat on postaje uragan prve kategorije.

Klasifikacija snage

Prema snazi se klasifikuju različito, a najuvreženija je Safir-Simpsonova podela na pet kategorija, pri čemu vetrovi iz one najviše dostižu brzine veće od 252 kilometra na sat u neprekidnom trajanju od najmanje deset minuta. Od 1950. se koristi internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija.

Ukoliko su uslovi dobri, vetrovi dosežu brzinu veću od 240 kilometara na sat. To je onda uragan pete kategorije, najjači uragan na Zemlji. Većina ovih uragana se "razbije" iznad Kariba ili ostrva po američkoj istočnoj obali, odnosno tu završavaju. Neki od njih pređu Meksiko i završe na Pacifiku, što se recimo i dogodilo 2014. godine kada je uragan Izel pogodio Havaje.

Globalno zagrevanje

Uragane hrani topao vlažan vazduh nad zagrejanim vodama okeana u ekvatorijalnom području. U tom smislu je globalno otopljavanje u direktnoj vezi sa sve češćim uraganima, baš kao i topljenjem leda na polarnim kapama. Zagrevanje okeana je smrtonosna posledica sve toplije klime. Naime, ponekad se događa da iznad mora nastanu i ogromni vrtlozi vazduha, široki stotinama kilometara. To su takozvani vrtložni sistemi vetrova koji veoma utiču na klimu.

Uragani najveće štete uzrokuju kada s mora pređu na kopno. Najskuplji i jedan od pet najsmrtonosnijih u istoriji SAD bio je Katrina koji je 2005. odneo negde između 1.200 i 1.800 života. Blage verzije takvih vetrova postoje i na Jadranu, a lokalno stanovništvo ih naziva "pijavicama". To su u suštini olujni sistemi koji brzo rotiraju, a karakteriše ih nizak pritisak u središtu, snažan vrtlog čija je osa u središtu uragana i spiralni prenos olujnih grmljavinskih oblaka oko oka oluje, koji donose velike količine kiše.

U zavisnosti od snage i lokacije uragani se različito nazivaju, pa tako imamo: uragan su oluje na Atlantskom okeanu i severoistočnom Tihom okeanu, tajfuni su u severozapadnom Tihom okeanu, tropska oluja, ciklonska oluja, tropska depresija ili pak jednostavno ciklon u južnom Tihom okeanu i Indijskom okeanu.

Ko krsti oluje?

Praksa imenovanja tropskih ciklona uvedena je odavno, jer je imena lakše pamtiti nego brojeve. U Drugom svetskom ratu tu su praksu proširili meteorolozi američke vojske. Njima su nedostajale devojke po kojima su krstili tropske oluje. Ipak, Meteorološka služba SAD je 1979. godine odlučila da se na listu imena uragana stave i muška imena, kako bi se ispoštovala politika ravnopravnosti među polovima. Od 1953. godine SAD počele su da imenuju oluje ženskim imenima. I to ne nasumično. Lista imena određena je unapred. Predvodila ju je Alis, sledile su Barbara i Kerol i tako dalje. Tek 25 godina kasnije na listi je dodato šest muških imena. Slična praksa je i na Dalekom Istoku gde tajfuni dobijaju imena.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Ivan Medenica (45)
GUBITNIK
Dragiša Blanuša (73)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Kako dan bude odmicao, vi ćete postajati sve senzibilniji, pa su mogući posebni zahtevi od vas prema voljenoj osobi. Danas ćete u poslu više koristiti maštu ili intuiciju, a manje ćete se držati pravila. Jednostavno ćete znati šta treba.
Savet: U strahu su velike oči.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Osmesi, zanimljive priče, maštoviti predlozi – sve je to moguće u vašim privatnim odnosima danas. Nalazite se između više mogućnosti. Prisetite se koji su vaši ciljevi i neka vam oni budu kriterijum.
Savet: Radujte se.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Ponašaćete se zagonetno i na taj način privlačiti drugu stranu. Ipak, radi se o pravom blefu. Glumite tajanstvenost. Pohvale vam prijaju i podstiču vas na dalje aktivnosti. Istovremeno, drugi traže pomoć od vas.
Savet: Prijatni snovi.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online