Ponedeljak 19. 2. 2018.
Washington
-120
  • Chicago
    -50
  • New York
    -10
  • Belmont
    -00
  • Atlanta
    90
  • Boston
    140
  • Firt
    40
  • Denver
    120
  • Detroit
    -50
  • Dover
    60
  • Hartford
    20
  • Orlean
    -10
  • Helena
    80
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    200
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    250
  • Topeka
    -40
0
Sreda 13.09.2017.
20:11
Lj. Ivanović - Vesti A

Topli okeani rađaju ubice

Ovih dana svet s pažnjom prati razorne uragane Harvi i Irma koji su pogodili Karibe i južne obale SAD. Svi znaju da su uragani sve češća pojava, ali je relativno malo poznato kako i zašto nastaju i zbog čega su sve veća pretnja.

Tanjug/AP
Gde će Irma: Nacionalna služba pomno prati kretanje uragana

Većina uragana koji su u poslednje vreme pogodili Ameriku nastali su na istom mestu, a reč je o lokaciji blizu obale Zapadne Afrike, blizu Zelenortskih ostrva. Na tom mestu dolazi do sudara vrućih suvih vetrova koji dolaze iz Sahare i hladnijih i vlažnijih vetrova koji dolaze sa vlažnih područja na jugu. Ovi snažni vetrovi poznati i kao Afrikan Isterli Džet su ključ razornih uragana koji dolaze do Amerike.

Za razliku od vremena u Americi, koje se menja od zapada prema istoku, ovaj afrički se kreće od istoka prema zapadu. Ovi vetrovi se zapravo stvaraju tokom cele godine, a onda baš u septembru postaju najjači. Ti vetrovi prelaze preko toplih ekvatorijalnih voda i izazivaju rast toplog i vlažnog vazduha iznad Atlantika. Taj natprosečno topao i vlažan vazduh stvara oluje i neverovatno brze vetrove koji se retko mogu videti. Kad vetar dosegne brzinu od 120 kilometara na sat on postaje uragan prve kategorije.

Klasifikacija snage

Prema snazi se klasifikuju različito, a najuvreženija je Safir-Simpsonova podela na pet kategorija, pri čemu vetrovi iz one najviše dostižu brzine veće od 252 kilometra na sat u neprekidnom trajanju od najmanje deset minuta. Od 1950. se koristi internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija.

Ukoliko su uslovi dobri, vetrovi dosežu brzinu veću od 240 kilometara na sat. To je onda uragan pete kategorije, najjači uragan na Zemlji. Većina ovih uragana se "razbije" iznad Kariba ili ostrva po američkoj istočnoj obali, odnosno tu završavaju. Neki od njih pređu Meksiko i završe na Pacifiku, što se recimo i dogodilo 2014. godine kada je uragan Izel pogodio Havaje.

Globalno zagrevanje

Uragane hrani topao vlažan vazduh nad zagrejanim vodama okeana u ekvatorijalnom području. U tom smislu je globalno otopljavanje u direktnoj vezi sa sve češćim uraganima, baš kao i topljenjem leda na polarnim kapama. Zagrevanje okeana je smrtonosna posledica sve toplije klime. Naime, ponekad se događa da iznad mora nastanu i ogromni vrtlozi vazduha, široki stotinama kilometara. To su takozvani vrtložni sistemi vetrova koji veoma utiču na klimu.

Uragani najveće štete uzrokuju kada s mora pređu na kopno. Najskuplji i jedan od pet najsmrtonosnijih u istoriji SAD bio je Katrina koji je 2005. odneo negde između 1.200 i 1.800 života. Blage verzije takvih vetrova postoje i na Jadranu, a lokalno stanovništvo ih naziva "pijavicama". To su u suštini olujni sistemi koji brzo rotiraju, a karakteriše ih nizak pritisak u središtu, snažan vrtlog čija je osa u središtu uragana i spiralni prenos olujnih grmljavinskih oblaka oko oka oluje, koji donose velike količine kiše.

U zavisnosti od snage i lokacije uragani se različito nazivaju, pa tako imamo: uragan su oluje na Atlantskom okeanu i severoistočnom Tihom okeanu, tajfuni su u severozapadnom Tihom okeanu, tropska oluja, ciklonska oluja, tropska depresija ili pak jednostavno ciklon u južnom Tihom okeanu i Indijskom okeanu.

Ko krsti oluje?

Praksa imenovanja tropskih ciklona uvedena je odavno, jer je imena lakše pamtiti nego brojeve. U Drugom svetskom ratu tu su praksu proširili meteorolozi američke vojske. Njima su nedostajale devojke po kojima su krstili tropske oluje. Ipak, Meteorološka služba SAD je 1979. godine odlučila da se na listu imena uragana stave i muška imena, kako bi se ispoštovala politika ravnopravnosti među polovima. Od 1953. godine SAD počele su da imenuju oluje ženskim imenima. I to ne nasumično. Lista imena određena je unapred. Predvodila ju je Alis, sledile su Barbara i Kerol i tako dalje. Tek 25 godina kasnije na listi je dodato šest muških imena. Slična praksa je i na Dalekom Istoku gde tajfuni dobijaju imena.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Mateuš Moravjecki (49)
GUBITNIK
Zlatibor Lončar (46)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Tegobe koje su vas ranije mučile ponovo su zakucale na vaša vrata. Nemate potrebe da bežite u sebe, promene na poslu udahnuće malo optimizma.
SAVET: izbegavajte masnu hranu.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Reagujte smireno na poslu, skloni ste nepromišljenim postupcima zbog čega dodatno zatežete situaciju. Izbegnite raspravu i ne namećite svoj stav.
SAVET: sačuvajte svoje mišljenje za sebe.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Osećate se pozvanim da se upletete u dešavanja koja, realno, nemaju nikakve veze sa vama. Mešanjem u tuđe poslove sebi namećete dodatne beskorisne obaveze.
SAVET: izbegavajte ubeđivanja.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online