Tragedija bošnjačke familije iz Australije ponovo u žiži: Ubica sina traži drugu šansu
Sedam godina pošto je otac-ubica osuđen na izolaciju zbog stravičnog ubistva trogodišnjeg sina, tragedija bošnjačke izbegličke familije iz Zapadne Australije ponovo je oživela u javnosti. Alija Žilić iz Perta, zatvoren doživotno zbog ubistva malog Imrana, čije telo je bacio u rudničko okno u zabiti Južne Australije, možda bi mogao da dobije dozvolu da izlazi u zajednicu, pod strogim nadzorom.
Za Žilića je utvrđeno da, zbog mentalnog poremećaja, nije kriv za zločin počinjen aprila 2008. Ali, njemu je ipak određen doživotni pritvor u mentalnoj ustanovi "Džejms Neš" u Oukdenu. Žilićev predmet se ove nedelje ponovo našao pred Vrhovnim sudom Zapadne Australije, gde je podnet zahtev da mu se odobre dva 24-časovna izlaska pod nadzorom dva čuvara, a onda još jedan izlazak pod kontrolom jedne osobe.
Međutim, sudija Dejvid Lovel kazao je da želi da dobije više detalja od psihijatra koji prati Žilića. Sudija želi da mu se navedu priroda i učestalost izlazaka, kao i kakve mere će biti preduzete kako bi bilo sprečeno bilo kakvo potencijalno kršenje pravila o izlasku. Njegov advokat je rekao da bi on i dalje primao terapiju od mentalne ustanove.
Nož u fioci
Tužilac Pirs je naglasio da je policija našla opran nož za meso u kuhinjskoj fioci Žilićevog jednosobnog stana u Kuber Pidiju. DNK na nožu podudarao se s njegovim sinom. On je uhapšen u zapadnoaustralijskom mestu Kunanara, pošto se provezao do Alis Springsa i Ketrin, oba u Severnoj Teritoriji. Tužilac je kazao da tri psihijatrijska izveštaja koja je predočio sudu navode da je Žilić u vreme ubistva bio motivisan paranoidnom šizofrenijom.
- Oni žele da mu daju priliku da se vrati u zajednicu.
Sudija Lovel je kazao:
- Podržavam to.
Sudu je kazano da psihijatrijski izveštaji navode da kod njega neće biti psihotičkih epizoda ako mu se odobri izlazak pod nadzorom. Godine 2014. Žilić je tražio jednodnevni izlazak, ali je sudu rečeno da još pokazuje aktivne simptome shizofrenije.
Predmet će biti pred sudom ponovo 31. jula.
Žilić je zatvoren 2010, pošto je sudija Margaret Nijlend zaključila da je u trenucima kada je zaklao sina patio od mentalnog poremećaja. Vrhovnom sudu je ranije navedeno da je dečaka uzeo od majke u Pertu i onda ga poveo kroz australijsku zabit. Žilićeva psihoza "zamaglila je bilo kakav osećaj o tome šta je uradio i šta čini", kazala je njegova advokatica Bronvin Voldron.
Posle ubistva, Žilić se vratio do okna u Kuber Pidiju gde bi boravio uz svog sina. Onda se povezao kroz Severnu Teritoriju nazad u Zapadnu Australiju. Kada je uhapšen, poricao je učešće u ubistvu zato što je verovao da je zločin delo satane.
Tužilac Džim Pirs rekao je tada na suđenju da je Žilić zavisnik od droge i shizofrenik koji je verovao da njegova bivša žena, Mirsada Halilović, "radi sa đavolom" i da je "opsednuta demonima". On je, takođe, policiji rekao da veruje kako mu je sin u božjim rukama.
- Žilić je izgovorio Alahovo ime i spustio dete u okno - naveo je tužilac.
Dečakovo telo nađeno je u napuštenoj izbušenoj jami, 47 km južno od Kuber Pidija. Sud je saznao da je policija bila u stanju da locira Imranovo telo pošto im je Žilić nacrtao mapu i pokazao pravce.
Žilić se, inače, neposredno pre zločina, prevezao 2.900 km od Kuber Pidija do Perta. Dete je uzeo 20. aprila oko šest ujutro. Onda se vratio u Kuber Pidi, zaustavljajući se putem u Penongu, kod Sedune, gde je vlasnik hotela Imrana opisao kao "histeričnog".
Žilić se javio 22. aprila na zakazani lekarski pregled u bolnici u Kuber Pidiju, gde je dobio recept za antipsihotičke lekove.
- Ubistvo se dogodilo negde 22. ili 23. aprila, ako se ima u vidu da je Žilić napustio Kuber Pidi 23. aprila - rekao je tužilac Pirs.
Majka u očaju presudila sebi
Tužna priča o malom Imranu nije se završila njegovom smrću. Malo više od godinu dana pošto je nesrećno dete ubijeno, juna 2009, nađena je mrtva njegova majka Mirsada Halilović. Telo 30-godišnje Bosanke policija je našla u kući u predgrađu Perta, Aleksander Hajtsu.
Mesec dana pošto je odveo dete, Mirsada Halilović je kazala lokalnim novinama da ne veruje da bi Alija mogao da povredi njihovog sina.
- Ne, mnogo ga je voleo. Uvek je verovao da je to najlepše što je moglo da mu se desi - rekla je ona za "Sandej tajms".
U to vreme, kazala je da je poslednji put Imrana čula u telefonskom razgovoru 21. aprila 2008.
- Alija je dao Imranu telefon i Imran je plakao da hoće kod mene - ispričala je majka. - Počela sam da plačem. Alija je rekao da će me zvati kasnije, ali se više nikada nismo čuli.
Mirsada se nikada nije pomirila sa smrću jedinca. U januaru iste godine, na Fejsbuku je napisala:
"Počivaj u miru, moj lepi sine. Volim te i nedostaješ mi svakog sekunda. Hvala ti što si bio najlepši deo mog života, ništa više nikada neće biti isto bez tebe. Ti si moje sunce, moj život, moje sve. Neka te dragi Alah pazio. Voli te mama."
Posle kraće istrage u Mirsadinoj kući, policija je zaključila da nema sumnjivih okolnosti njene smrti. Nesrećna žena je počinila samoubistvo.
