Amerika u panici zbog ruskog centra u Srbiji
SAD brine izgradnja ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa za osoblje centra kojeje tražila Rusija, izjavio je Hojt Brajan Ji.
Visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju je na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu, objasnio da je od vitalnog značaja za SAD da Srbija ide ka EU, iako ima kulturološke i istorijske veze sa Rusijom, prenosi Glas Amerike.
- Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU - rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak.
- Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije - rekao je Hojt Ji.
Rusija, kako kaže, koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima.
- Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu i pomoć EU - kaže Ji.
Potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi ocenjuje, međutim, da predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu. Podseća da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98 odsto, Hrvatsku 60 odsto, Kosovo 48 odsto, BiH i Makedoniju za po 40 odsto, Crnu Goru 34, a Srbiju 31 odsto.
Ipak, i senatori i učesnici pretresa smatraju da je, osim finansijske, važna i diplomatska podrška SAD Zapadnom Balkanu.
Izvršni potpredsednik Atlanstkog saveta Dejmon Vilson je ocenio da "američka ravnodušnost danas može da izazove krizu sutra“ i podsetio da i EU ima svoje probleme, te da je Balkan zato prepušten Rusiji.
- Vreme je da se angažujemo na tome da sve balkanske zemlje sprovedu reforme i da mogu da postanu članice NATO-a. Da osigurano da članstvo Crne Gore bude uspešno i da razmislimo o dugoročnom američkom vojnom prisustvu u regionu. Stalno prisustvo američkih u okviru NATO snaga na Kosovu može da spreči uticaj Rusije - kaže Vilson.
