Utorak 24. 1. 2017.
Washington
-40
  • Chicago
    40
  • New York
    10
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    100
  • Boston
    100
  • Firt
    20
  • Denver
    100
  • Detroit
    40
  • Dover
    50
  • Hartford
    20
  • Orlean
    30
  • Helena
    90
  • Ren
    -10
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    60
  • Portland
    160
  • Salem
    50
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    180
  • Topeka
    -00
2
Subota 07.01.2017.
17:22
Vestionline, dw.com, b92.net A

DW: Dokle seže Erdoganova ruka na Balkanu?

Štampa na nemačkom govornom području se bavi između ostalog uticajem Turske na Balkanu, piše Dojče vele.

Reuters
Ima li Redžep Tajip Erdogan toliki uticaj na Balkan?

"Migraciona kriza je dozvala u sećanje opštepoznatu mudrost: Balkan pripada Evropi. Ono što se tamo dešava, nije beznačajno za EU - vidi primer Balkanske rute. Ona nije ni izbliza tako otvorena kao što je to bila još 2015, jer su pre svega Makedonija, Srbija i Bugarska, iako to ništa ne menja na dogmi koju širi vladajući ured u Berlinu, podigle zidove i ograde koje oni tamo dalje, na severu, nikako ne žele da imaju. Pretnja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi Turska u svako doba mogla da pošalje stotine hiljada migranata put Evrope, zato je škakljiva za Grčku koja je članica EU, ali do nekontrolisane seobe naroda preko Balkanske rute 2015. više ne može da dođe tako lako". 

Autor teksta Mihael Martens se u nastavku bliže pozabavio uticajem Turske na Balkanu, koji je, zajedno sa stabilnošću tog regiona, bio tema konferencije održane u Berlinu u organizaciji Fondacije za nauku i politiku (SWP). Na konferenciju su nedavno pozvani turski, jugoistočnoevropski i drugi poznavaoci Balkana. U tekstu se najpre objašnjava da "Rusija u regionu već godinama polaže na ometajuću političku, diplomatsku i medijalnu paljbu, na primer u Srbiji beogradskom radio-stanicom Sputnjik Srbija koji ima i svoj portal vesti. Sputnjik Srbija pouzdano snabdeva slušaoce i čitaoce ružnim vestima iz navodno moralno posrnule EU, i začinjene jakom dozom antiintelektualizma. Da ne bi sve bilo samo mračno, Sputnjik obogaćuje program dobrim vestima iz Rusije, koja se predstavlja kao milostiva sila-zaštitnica Srbije. Uz to antievropske srpske stranke i pokreti iz Moskve ne dobijaju samo moralnu podršku. A šta se uz to uz rusku pomoć dešava u podzemnim slojevima interneta, to se samo može naslutiti". 

"Šta bi bilo kada bi i Turska u jeku svog približavanja Rusiji i Kini počela da sledi sličnu politiku na Balkanu? U Srbiji sa tim, doduše, ne bi imala nikakve šanse, ali u drugim delovima Balkana, kao među Bošnjacima, dakle bosanskim muslimanima, Turska je ubedljivo najomiljenija država. U jednoj nedavno objavljenoj studiji SWP o ulozi Turske na Balkanu, citiraju se rezultati jedne turske ankete među 2000 bošnjačkih akademskih građana, prema kojima bi gotovo 75 odsto njih izabralo Erdoganovu državu kao cilj - kada bi moralo da se iseli". 

Martens napominje da i Turska ima instrumenata za uticanje na balkansko javno mnjenje,na primer, državnu stanicu TRT "koja non-stop emituje Erdoganovu propagandu", a tu su i radio-stanice i internet-portali na jeziku regiona. Novinska agencija Anadolu ima veliki biro u Sarajevu, iz kojeg izveštava Bosance na njihovom maternjem jeziku." Od 2008. ima i biro u Skoplju, koji proizvodi vesti na albanskom i makedonskom. 

"Mi nismo turska kolonija" 

Autor piše da ekonomski uticaj Turske na Balkanu nije veliki, pogotovo ako se zna - kao što je konstatovano i na konferenciji SWP - da su šest balkanskih država zapravo pasivne članice EU, jer su sa zemljama te zajednice infrastrukturno i politički već sada tesno povezane. "Tako Turska čak i u Bosni i u dvojim balkanskim državama u kojima muslimansko stanovništvo čini apsolutnu većinu, Kosovu i Albaniji, često stiže do granica svog uticaja". Mihael Martens podseća da su turske diplomate tražile da se iz (inače nacionalizmom zadojenih) istorijskih udžbenika u Albaniji uklone "antiosmanski" tekstovi, tvrdeći da osmansko osvajanje Balkana nije bilo invazija. 

"Slično je i sa sporom oko škola pokreta muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena. One u regionu predstavljaju važnu dopunu držvnaih školskih sistema, koji baš ne briljiraju kvalitetom". Turski političari traže da se Gulenove škole u Albaniji zatvore, iako su, kako je to rekao jedan albanski diplomata, pre nekoliko godina tražili da se iste te škole podrže svim sredstvima. Autor citira albanskog premijera Edija Ramu koji je posle Erdoganove posete u maju 2015. rekao: "Turski predsednik nas je posetio i hteo je da zatvorimo (Gulenove) škole. On je to rekao kao ko? Kao brat? Kao prijatelj? Ne. On je to rekao kao naš otac", rekao je Rama da bi onda dodao da Albancima nije potreban nikakav otac iz inostranstva: "Mi nismo turska kolonija."

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Subota 07.01.2017. 17:25
U crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Kravici, kod Bratunca, služen je parastos za 158 Srba iz ovog mjesta i susjednih zaselaka, od kojih su njih 49 ubile muslimanske snage iz Srebrenice na Božić, 7. januara 1993. godine. Nakon parastosa, prislužene su svijeće kod centralnog spomen-obilježja u Kravici za svih 3.267 poginulih Srba iz regije Birač. "Zna se ko su i izvršioci i nalogodavci zločina počinjenih u Kravici, ali nažalost, još nema ni krivičnih prijava, a kamoli procesuiranja i osude počinilaca", kazao je Milomir Savčić, predsjednik Boračke organizacije RS, i istakao da bez procesuiranja zločinaca iz svih naroda nema mira na ovim prostorima. "Ovo što se dosad radi pokazuje da su Tužilaštvo i Sud BiH pristrasni i da jednostrano sude samo pripadnicima srpskog naroda. Mi nećemo odustati od pravde", poručio je Savčić. O tamošnjim zločinima pripadnika Armije RBiH govore mnogobrojni dokazi, fotografije, svjedočenja. Godinama su iskazi prikupljani, ali nisu bili dovoljni da Tužilaštvo procesuira zločine. Prema njima, od početka rata pa sve do polovine 1995. godine muslimanske snage iz Srebrenice neprestano su upadale u srpska sela ub,ijajući, pljačkajući i paleći srpsku imovinu, a zarobljene su mučili, masakrirali, odsijecali im glave i pokazivali u Srebrenici. Međutim, presudom Žalbenog vijeća Haški tribunal oslobodio je 2008. godine Nasera Orića za ratne zločine u Kravici i okolini Srebrenice. Radojka Filipović, predsjednica Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Bratunca, rekla je da pravosuđe BiH ne zanima to što su prošle 24 godine od velikih stradanja i zločina. "Njih ne zanimaju ub,ijeni starci i žene. Ne zanima ih pet osoba ub,ijenih na Božić 1993. godine u Kravici koje još nisu pronađene i dostojno sahranjene. Njih samo interesuje jul 1995. godine, kao da je rat trajao samo tih nekoliko dana. Srpske žrtve ih uopšte ne interesuju", tvrdi Filipovićeva.
Subota 07.01.2017. 17:25
U crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Kravici, kod Bratunca, služen je parastos za 158 Srba iz ovog mjesta i susjednih zaselaka, od kojih su njih 49 ubile muslimanske snage iz Srebrenice na Božić, 7. januara 1993. godine. Nakon parastosa, prislužene su svijeće kod centralnog spomen-obilježja u Kravici za svih 3.267 poginulih Srba iz regije Birač. "Zna se ko su i izvršioci i nalogodavci zločina počinjenih u Kravici, ali nažalost, još nema ni krivičnih prijava, a kamoli procesuiranja i osude počinilaca", kazao je Milomir Savčić, predsjednik Boračke organizacije RS, i istakao da bez procesuiranja zločinaca iz svih naroda nema mira na ovim prostorima. "Ovo što se dosad radi pokazuje da su Tužilaštvo i Sud BiH pristrasni i da jednostrano sude samo pripadnicima srpskog naroda. Mi nećemo odustati od pravde", poručio je Savčić. O tamošnjim zločinima pripadnika Armije RBiH govore mnogobrojni dokazi, fotografije, svjedočenja. Godinama su iskazi prikupljani, ali nisu bili dovoljni da Tužilaštvo procesuira zločine. Prema njima, od početka rata pa sve do polovine 1995. godine muslimanske snage iz Srebrenice neprestano su upadale u srpska sela ub,ijajući, pljačkajući i paleći srpsku imovinu, a zarobljene su mučili, masakrirali, odsijecali im glave i pokazivali u Srebrenici. Međutim, presudom Žalbenog vijeća Haški tribunal oslobodio je 2008. godine Nasera Orića za ratne zločine u Kravici i okolini Srebrenice. Radojka Filipović, predsjednica Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Bratunca, rekla je da pravosuđe BiH ne zanima to što su prošle 24 godine od velikih stradanja i zločina. "Njih ne zanimaju ub,ijeni starci i žene. Ne zanima ih pet osoba ub,ijenih na Božić 1993. godine u Kravici koje još nisu pronađene i dostojno sahranjene. Njih samo interesuje jul 1995. godine, kao da je rat trajao samo tih nekoliko dana. Srpske žrtve ih uopšte ne interesuju", tvrdi Filipovićeva.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Bisera Veletanlić (75)
GUBITNIK
Nebojša Stefanović (40)
Aladin Vesti - sve vesti na jednom mestu
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Ugledajte se na jednu uspešnu osobu iz svoje okoline i nemojte rizikovati bez preke potrebe. Završite započeti posao u predviđenom roku, prepustite drugima da se dokazuju u nekim suviše izazovnim ili novim situacijama. Ponekad je teško podvući jasnu crtu ili postaviti znak jednakosti, između više osoba.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Ukoliko vam je stalo da testirate svoje intelektualne ili praktične sposobnosti, pronađite sebi odgovarajućeg partnera. Potrebno je da imate precizne ciljeve i pozitivnu orijentaciju. Nečija poslovna ponuda ne predstavlja "san o velikom dobitku", ali najavljuje poučno iskustvo. Smanjite napetost.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Suviše ozbiljno shvatate nečiju priču i verujete u dobar ishod. Za svaki slučaj zatražite nečiji stručni savet ili komentar, pre nego što se upustite u poslovno-finansijski rizik. Bolje je na vreme sprečiti, nego na kraju ispravljati dodatne komplikacije. Partner razume vaše namere i iskreno pokušava da vas oraspoloži.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    123.98 din.
  • AUD =
    87.32 din.
  • CAD =
    86.81 din.
  • SEK =
    13.03 din.
  • CHF =
    115.57 din.
  • GBP =
    143.43 din.
  • USD =
    115.31 din.
  • HRK =
    16.38 din.
  • BAM =
    63.39 din.
  • 2017 © - vesti online