U Stambolu, na Bosforu...
Ne znači da je svaki pokušaj vojnog prevrata fantazija lunatika željnih da se silom dokopaju vlasti i nastave da vladaju ognjem i mačem.
Neuspeli državni udar u Turskoj poziva na čekanje i oprez. Pre nego što se postavi konačna dijagnoza i ishitreno osudi pokušaj puča koji je, uzgred, u modernoj turskoj istoriji, od Ataturka do danas, neka vrsta nacionalne tradicije, treba imati na umu da aktuelni predsednik, Redžep Tajip Erdogan, izvođač radova NATO pakta na južnom krilu Evrope, nije nikakva ni demokratska ni sekularna cvećka.
Erdogan je odnegovani islamista koji je u praksi bio dosledno u sukobu sa Ataturkovom idejom o Turskoj kao svetovnoj državi.
Sekularna država podrazumeva vladavinu demokratije i tip režima u kome se Erdoganov islamizam nije ugodno osećao - od gušenja slobode štampe, sistematskog i sistemskog progona novinara, do masovnog trpanja u zatvor političkih protivnika svih boja i ideologija.
Potrajaće drama
Turska drama će se još ispisivati, a jedna istočnjačka mudrost kaže: "Tek kad se slegne prašina, videćeš da li si na konju ili magarcu."
Erdogan i njegova ideja Turske su službenici američke strategije kontrolisanja prostora na južnim prilazima Rusiji. Na tom zadatku Turska je, od 2011. godine, duboko upletena (članica NATO pakta) u američki rat u susednoj Siriji u kojoj aktivno, oružjem i diplomatijom, podržava Islamsku državu, protiv svetovnog "proruskog" režima predsednika Asada.
"Islamski intervencionizam" Erdogana doveo je do prelivanja džihadističkog terora preko sirijske granice u Tursku i aktivirao oružani otpor kurdske PKK protiv Ankare.
Zapad, NATO i Evropska unija vide Tursku kao instrument svoje politike na Bliskom istoku i svako talasanje "u Stambolu na Bosforu" biva strateška nepogoda i remećenje lagodnog mira uspostavljenih činjenica; ne samo u Turskoj, nego na širem prostoru Bliskog istoka i južnim prilazima Rusiji via Centralna Azija.
Evropska unija vidi, takođe, Tursku ne samo kao NATO saveznika u istoj strategiji, nego kao ključnog partnera u aktivnom problemu kontrole i limitiranja talasa imigranata sa Bliskog istoka na evropsko kopno.
Motiv i akteri neuspelog državnog udara u Turskoj treba tek da se identifikuju. Masovna hapšenja širom Turske su u punom zamahu; Turska drama tek je počela - "kandila se potpaljuju; topovi se podmazuju". A, neuspeh udara ne bi trebalo da bude radost onima kojima je stalo do Turske kakvu je zamišljao otac moderne Turske, Kemal Ataturk (Ata-turk: "otac Turaka").
