Brisel za dogovor u poslednji čas
Banke u Grčkoj juče nisu otvorile vrata posle odluke vlade, donete u nedelju uveče, da uvede kontrolu kapitala i ograniči mogućnost podizanja gotovine sa računa na svega 60 do najviše 100 evra.
U isto vreme, EU je preko francuskog predsednika Olanda i nemačke kancelarke Merkel ponudila Atini da nastavi pregovore. Evropska komisija sada tvrdi da je grčka vlada jednostrano napustila pregovarački sto u Briselu i odbila ponudu oko dogovora o grčkim reformama u kojoj se nalazilo i ono što Atina po svaku cenu traži - a to je celokupna procena duga i procena mogućnosti Grčke da ga otplati, a to podrazumeva i plan reprogramiranja kredita.
Na ivici ambisa
Iako su evropski lideri (Merkelova i Oland) juče poručivali finansijskim tržištima da nema razloga za paniku, jasno je da su svojom nepopustljivošću i petogodišnjim odbijanjem da reprogramiraju dug, doveli EU na ivicu ambisa. Finansijska propast Grčke bila bi tragična za već iscrpljeni grčki narod, ali bi bila i zvono koje bi označilo početak kraja evrozone i političkog projekta EU.
Grčka vlada se, međutim, raspisavši referendum pozvala na drugu verziju ponude - onu koja ne sadrži odrednice o globalnoj proceni kredita.
O čemu će Grci 5. jula na referendumu glasati - niko trenutno ne zna. Nije isključena ni mogućnost da poverioci EU i MMF - ponude izmenjen predlog dogovora Grcima, da ga vlada u Atini prihvati i onda preporuči građanima da za njega glasaju.
"Referenduma će u svakom slučaju biti", rekao je u subotu ministar finansija Varufakis ostavljajući otvorenom i ovu mogućnost.
Posle prve reakcije šefa Evrogrupe Dijselbloma, koja je izražavala i bes i paniku zbog odluke Atine da raspiše referendum, evropski lideri su se sabrali i spustili loptu.
I Evropska komisija i evrogrupa i MMF, kao i francuski predsednik Oland, pozvali su Grčku da se vrati za pregovarački sto.
Učinio je to indirektno i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, iznenadivši mnoge finansijske prognozere, kada je u nedelju objavio da će ta banka nastaviti da snabdeva grčke banke gotovinom.
Juče je ECB korigovala ovu odluku izjavivši da će do srede snabdevati Grčku novcem u visini istoj kao i ranije - oko 86 milijardi evra. To otvara mogućnost da pre referenduma - ipak dođe do novog dogovora.
Pročitajte još:
* Gardijan: Grčka kriza kao "sarajevski pucanj" na evrozonu
ECB donela je ovu odluku odluku znajući da sve dok Grčka dobija injekcije gotovine, nema opasnosti da bankrotira, niti da dođe do rušenja finansijskog sistema Grčke, niti do prenošenja "zaraze" na druge zemlje.
Pokazalo se da su predsednik (ECB) Mario Dragi i Savet guvernera te banke odoleli pritisku Nemačke koja podržava tezu svog ministra Šojblea da treba zatvoriti dotok gotovine Grčkoj jer je evrozona obezbeđena od rizika.
