Pančić: Vučićevi pucnji iz prazne puške
Način na koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić "došaptava" srpskoj javnosti šta se događa u vezi s rešavanjem za Srbiju gorućeg, nezaobilaznog, a sada već i neodložnog pitanja statusa Kosova, upadljivo podseća na one situacije kad vam neko, na primer, u nastavcima iznosi razvoj (ili zastoj) svoje ljubavne veze, ali pri tome čujete i vidite samo njega, nikada i drugu stranu, do te mere nevidljivu i apstraktnu da ubrzo steknete svako pravo da se upitate da li ona uopšte postoji?, piše Teofil Pančić za Radio Slobodna Evropa.
"Sam pišući scenario vlastite (mono)drame, doduše o ekonomskom, političkom i svakom drugom dugoročnom trošku svih nas, Vučić se dosledno drži metoda 'reče mi jedan čovek' i sve to sve više liči na 'lovačke priče' čoveka dokazano veštog i iskusnog u svakojakim konfabulacijama koje mu politički idu u korist, nego na nešto za šta se možete uhvatiti.
Najnoviji 'dramaturški' podvig srpskog predsednika je priča koju ovih dana "pumpaju" na naslovnim stranama i u udarnim terminima svi provladini ili režimu bilo kako bliski mediji u Srbiji - a to znači, skoro svi mediji. Vučić se, naime, danima bavio motivom rezolucije 1244 SB UN iz 1999, koju bi vlast u Beogradu sada tobože naprasno da implementira, tačnije, onaj njen deo koji spominje mogućnost povratka vrlo ograničenog kontingenta vojske i policije Srbije na Kosovo.
Odavno je jasno, svima pa i Vučiću, da je voz za tako nešto davnih dana prošao. Čemu onda ta priča? Po svoj prilici, tome da Vučić naglasi istovremeno svoje patriotske kredite i rešenost da se bori za 'interes Srbije', šta god to u ovom kontekstu 2018. bilo i značilo, ali i svoju nemoć da se bori i izbori sa silama neuporedivo većim i jačim ne od njega, nego od Srbije.
Otud i dramatično-upozoravajuće Vučićevo vajkanje kako mu je Nepoznat Neko jasno predočio da bi samovoljno upućivanje bilo kakvih oružanih snaga Srbije na Kosovo značilo neprijateljski čin prema NATO-u. Pojednostavljeno rečeno: bio bi to novi rat Srbije i najveće svetske vojne sile.
Prilično je jasno da Vučić ne namerava stvarno da se igra ovom vrstom vatre, jer zna da bi to bilo ravno javnom političkom samoubistvu. Nesumnjivo je da je svaka opcija upotrebe vojne i policijske sile na Kosovu u potpunosti isključena. Ali, čemu onda ovaj sumorni igrokaz?
Jedna je mogućnost da Vučić pokušava da iznudi bilo šta što bi mogao da predstavi kao 'dovoljan ustupak' srpskoj strani, pa otuda još jednom preventivno 'preti' tzv. krajnjim merama, nadajući se da niko neće primetiti da puca iz prazne puške. Druga je mogućnost da je sve bitno na konačnom dogovoru već obavljeno, ali treba javnost za to postepeno pripremati, to jest još je malo zamajavati, 'da ne bude da smo se lako predali'.
Ako pitate ovog komentatora koja mu verzija izgleda verodostojnije, iskreno će vam reći da - ne zna. Ali, to i nije neki ozbiljan problem. Nevolja je ako to ne zna ni sam Aleksandar Vučić, a to uopšte ne deluje tako neverovatno i nemoguće, kako bi inače moralo da deluje, samo kada bi Vučić zaista bio predsednik solidno utemeljene države, a ne jedne paraprivatne prćije sasvim razorenih institucija i standarda", zaključuje Pančić u svom tekstu.
