EU eksperti: Šta bi tek Dodik radio ako bi EU pristala na podelu Kosova?
Ekspertkinja za Balkan u briselskom Centru za evropsku politiku Korina Stratulat smatra da bi za rešavanje "kosovskog pitanja" Srbija od EU trebalo da očekuje odgovarajuće priznanje i nagradu, ali i upozorava da uprkos tome "crveni katoni" i dalje mogu biti izvučeni i mogu blokirati ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Njena koleginica iz Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer misli da sve zavisi od zemalja kandidata i njihove stvarne spremnosti za članstvo.
Korina Stratulat ne deli percepciju dela srpske javnosti, ali i stav bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija, o "nepresušnom izvoru" uslovljavanja naše zemlje na putu ka EU članstvu.
Smatra da u sadašnjem procesu pristupanja nema potrebe za iznalaženjem novih uslova, jer su i postojeći, ističe, već dovoljni za različite interpretacije i korišćenja.
- Zemlje članice imaju poslednju reč kada je u pitanju odluka da bilo koji kandidat napreduje na EU putu i uvek je moguće da one to pravo i iskoriste. Ipak, ne smatram da one moraju da pronalaze nove uslove. Ovi trenutni su već dovoljno sveobuhvatni i dozvoljavaju zemljama članicama da ih, ako to smatraju neophodnim, interpretiraju u skladu sa svojim viđenjem neophodnog nivoa ispunjenosti ovog ili onog uslova - ocenila je analitičarka Centra za evropsku politiku u Briselu.
Prema rečima Stratulatove, rešavanje kosovskog pitanje nije "tek još jedan uslov", to je osnovni uslov za Srbiju.
- Ako se ono reši i sve strane, i Srbija i Kosovo i EU, to vide kao rešeno pitanje, smatram da bi Srbija trebalo da očekuje i ogovarajuće priznanje i odgovarajuću nagradu za svoje napore. Očekujem da će to EU poštovati - navodi Stratulatova.
Upozorila je na činjenicu da bi zemlje članice i dalje mogle da blokiraju put Srbije ka EU ako i posle postizanja dogovora između Srbije i Kosova ostanu "rezerve" među članicama Unije – da li zbog toga što neke od njih neće to videti kao "stvarno rešeno pitanje", da li zbog svojih unutrašnjih pitanja ili zbog Srbije i njenih rezulata u reformama...
- Proces pristupanja nije egzaktna nauka, on ostaje politički proces i mogu da zamislim da se 'crveni karton' izvuče u svakom trenutku, ukoliko zemlja članica oceni da napredak u nekom polju nije dovoljan ili nije održiv - kaže briselska analitičarka.
Korina Stratulat objašava da prelazna merila i praćenje rezulatata u pristupnim pregovorima pomažu u prvazilaženju nekih od uslova, ali da su korupcija, vladavina prava, nezavisno sudstvo, neefikasna javna administracija, regionalna saradnja i pomirenje, zaštita manjina, usklađivanje sa EU spoljnom politikom – nedovoljni precizno određeni kriterijumi.
- To znači da u postojećem uslovljavanju već postoji dovoljno prostora za manevar, bez potrebe za novim uslovima - zaključila je Stratulatova u izjavi za Tanjug.
Štiglmajer: Nema izmišljenih uslova za članstvo u EU
Generalna sekretarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer smatra da "nema izmišljenih uslova" za članstvo u EU
I pored pojedinih otpora unutar EU postoji opšti dogovor da se zemlje Zapadnog Balkana prime u članstvo kad budu spremne.
- Postoje zemlje članice kojima proširenje zadaje glavobolje, pogotovo u situaciji kada ni sama EU još nije stabilna. One bi bile više nego zadovoljne da se taj proces odloži ili oduži - kaže Štiglmajerova, ali dodaje da je uverena da među članicama postoji opšti dogovor da zemlje Zapadnog Balkana moraju da uđu kada budu spremne.
Osvrćući se na stav Montgomerija o članstvu u EU kao "pokretnoj meti" i "nepresušnom izvoru uslova za Srbiju", ocenila je da onoga trenutka kada Evropska komisija da "zeleno svetlo" za novo proširenje, a velike zemlje članice se sa tim slože, da će se to i dogoditi.
Štiglmajerova u tom kontekstu upozorava da ni Srbija, ni Crna Gora, ako nastave ovim tempom, neće biti spremne do 2025.
- Ako Srbija i Crna Gora žele da pristupe EU 2025. one moraju da ubrzaju svoje napore. Ako nastave kao do sad, neće dostići ovaj datum, koji je i sama Evropska komisija ocenila kao 'veoma ambicioznu perspektivu - objašnjava Štiglmajerova u izjavi za Tanjug.
"Podela Kosova nije realan scenario"
Generalna sekretaraka Evropske inicijative za stabilnost ocenjuje da kada je "kosovski uslov" u pitanju, podela Kosova nije realan scenario, te da na njega ne bi pristali na prvom mestu Albanci, ali ni veći deo EU i međunaraodne zajednice, uključujući SAD.
- Oni su isuviše investirali u multietničko Kosovo. To bi otvorilo i Pandorinu kutiju. Zamislite kako bi to Dodik shvatio. Tada ne bi imali na stolu samo podelu BiH, ali i Makedonije, ni Srbiji ne bi bilo lako, a i šta bi bilo sa Srbima koji žive u južnom delu Kosova - objašnjava Štiglmajerova.
Kada je drugi uslov u pitanju, onaj o rusko-srpskim odnosima, u Evropskoj inicijativi za stabilnost kažu da to nije tek neki "izmišljeni" uslov zemlja članica, koje se protive proširenju, već "stvarna zabrinutost".
- Zemlje članice se, na primer, pitaju da li bi Srbija kao članica EU podržala sankcije protiv Rusije. To pitanje trenutno nije top-prioritet, jer do članstva Srbije ima još nekoliko godina, ali je zabrinutost stvarna i opravdana. Do trenutka pristupanja mora biti jasno da je Srbija na strani EU, a ne na strani Rusije - naglašava Štiglmajerova.
- Pomoglo bi kada bi Srbija polako počela da pokazuje približavanje pozicijama EU kada je Rusija u pitanju - dodaje Štiglmajerova.
Smatra da ni Rusija neće tek tako lako prihvatiti i poželeti dobrodošlicu Srbiji u članstvo EU i da kada se približi taj trenutak očekuje da vidi mešanje Rusije, ukoliko ostane pod istim vođstvom kao sada.
Štiglmajerova poručuje zemljama regiona da za članstvo u EU zaista mora biti jasno da su spremene za to, a Srbiji posebno da obrati pažnju na, kako ističe, uvek veoma kritički nastrojen holandski parlament, koji bi, pored ostalih nacionalnih arlamenta EU, trebalo da ratifikuje Pristupni ugovor sa Srbijom.
