Nacija u kolektivnoj depresiji

Da život u tranzicionoj Srbiji nije lak i nije neko veliko otkriće, ali stručnjaci za dušu tvrde da smo posle teških godina postali umrtvljena nacija. Dr. Vlajko Panović, psihoterapeut Vojnomedicinske akademije u Beogradu, otkriva psihološki profil naroda, odakle vrebaju opasnosti po našu dušu i šta je najbolji lek. A to sigurno nije sredstvo za smirenje.

Dr. Vlajko Panović

Da li smo izgubljena nacija?
 

- Svojevremeno jedan belosvetski moćnik definisao je odnos prema Srbiji "strategijom kontrolisanog haosa". Svakodnevni život tu strategiju zaista potvrđuje, a primenjuje se na najsuroviji način. Uče nas da sami sebi ne dozvolimo da se organizujemo, da definišemo i ciljeve i puteve izlaska iz haosa.
 

Jesmo li smo kao narod pogodni za takvu manipulaciju?
 

- Onaj ko je siromašan nije u mogućnosti da mnogo toga definiše. Kao takvi, pogodni smo da neprestano živimo u nametnutom strahu, neizvesnosti. A kroz to prolazimo jer su nam preko onog kontrolisanog haosa destabilizovali pojedinca, porodicu i naciju u celini.
 

Zbog čega smo ušli u taj kontrolisani haos?
 

- Predugo nam nameću promene i trpljenje. Tako naš čovek troši energiju da se prilagodi velikim i brzim promenama, na traženje odsutne radosti u sebi. A sve to govori o kolektivnoj depresonalizaciji naroda. Kad čovek ostane bez radosti, ostaje bez stvaralačke energije, ali sa nepodnošljivom tugom u sebi. Tako unesrećenog lako ga je uvesti u haos.
 

A da li su nas ozbiljno pritisle njegove čeljusti?
 

- To naše opstajanje u haosu najviše se ogleda u izmenjenom sistemu vrednosti i ritmu življenja naše omladine kod koje je sve okrenuto naopačke. Danju spava, noću se provodi, potpuno suprotno ljudskoj prirodi. Radeći to, ona uzaludno troši i najfinije resurse - hormone, enzime neurotransmitere koji se obnavljaju noću, a troše danju.
 

Kakva onda sutrašnjica čeka takvog mladog čoveka?
 

- Perspektiva su mu zaludnost, izgubljenost i lažna uzbuđenja koja se preko medija neprestano serviraju. To su prazna uzbuđenja kojima se odupirao, verovali ili ne, Sveti Sava. Ovaj mudrac i vizionar zapisao je "Gospode, nauči srce moje da ne luduje za šarenim obmanama ljudi i stvari". A nama se preko medija nudi iluzija neprestanog zadovoljstva, lakog života bez rada.
 

Šta se tačno događa u našoj psihi?
 

- Sve naše degradacije iznikle su iz kolektivnog stresa nastalog iz onog "kontorlisanog haosa". Kada se čovek nađe u jednom izazovu i iskušenju, onda aktivira svu mentalnu i fizičku energiju za spasavanje. Boriti se ili bežati! No, kada taj proces spasavanja predugo traje ili kada čovek proceni da ne može da se bori protiv nedefinisanog protivnika, a ne može ni da pobegne, jer nema kuda, onda upada u fenomen umrtvljenja. A pošto nam danas nude samo prazne fascinacije i lažna uzbuđenja, upali smo u zamku raznih "farmi" i rijaliti šoua, koji su gutači vremena i proizvođači lažnih iluzija. Preko tih "farmi" nude nam se lažne vrednosti.
 

Ipak smo postali gutači tih vrednosti?

- Naš narod je umrtvljen. Zbog ratova, gubitaka, padova dugo je živeo nekvalitetno, a pokušava da se izvuče nekim uzbuđenjima. Tako ranjive dočekali su nas gospodari kontrolisanog haosa sa rijaliti šou programima. Ponudili su nam lažna uzbuđenja koja vode u kolektivnu zabludu i zatupljivanje. Mi sada podsećamo na dete koje u početku ima samo uzbuđenje i senzaciju.
 

U kom smo sada stadijumu?
 

- Pošto danas živimo u sistemu pomešanih parametara i vrednosti, sada se nalazimo u stanju neizdiferenciranih emocija. Otuda, tu količinu neprijatnog primitivizma koju emituje rijaliti šou doživljavamo kao nešto što je prijatno. U toj ličnoj nesređenosti, u toj zameni dana za noć "farma" nam dođe kao zamena za duhovnost.
 

Jesmo li u fazi duhovnog, moralnog i kulturnog strmoglavljenja?
 

- Trpimo teror najnižeg kolektivnog duhovnog stanja iz kojeg ima izlaza. Imali smo ga i tokom Prvog srpskog ustanka. Treba da ponovo definišemo moralne norme. Oporavićemo se vraćanjem dostojanstva porodičnog života, a moraće prvo da krene kulturni oporavak. Moramo prestati sa ovakvim "farmama" i uzaludnim zabavama koje degradiraju čoveka i njegove potencijale. A to ćemo moći kad prepoznamo podvaljivačke namere projekata koji nam dolaze sa strane.
 

Koji su to strani projekti?
 

- Vidite, u Srbiji trenutno ima oko 1.000 projekata koji se bave nenasiljem. I tu leži ta opasna zamena teza koja sugeriše da smo nasilan narod, a nismo. Ovi projekti baveći se nenasiljem sugerišu da ga u našem čoveku ima na pretek. Autori takvih projekata baveći se nenasiljem u našem čoveku, namerno zanemaruju da u njemu postoji i dobrota. A dobrota je svojstvenija čovekovoj prirodi. To je smišljena perfidna zamena teza kojom se želi opravdati genocidnost koja nam se nameće. Hiljadu projekata o nenasilju su, u stvari, bačena udica.
 

Kako se od tih opasnih podvala odbraniti?
 

- Moramo prvo da prestanemo da se bavimo onim što i nije svojstveno našoj prirodi. Baveći se dobrim u čoveku pomoći ćemo pojedincu da iz sebe izvuče ono najbolje, da razvije svoje potencijale, a da pri tom razvije i veštine preživljavanja, razvije odnos prema drugim ljudima. Jako je važno saznanje - kad volimo sebe, volimo i druge.

Zašto smo upali zamku degradacija?
 

- Zbog nametnutog okvira koji smo prihvatili. Velika ponuda je svega i svačega, a sa druge strane naše tradicionalne vrednosti su razvaljene. Zbog odsustva čvrsto organizovanosti društva i porodice, od nas se stalno traže neke reforme školstva, sudstva. A to rade da bi ljudi imali manje poverenja u državne sisteme. A kad nemate poverenja u državu, isto je što i nemati poverenja u oca. A otac je simbol autoriteta koji pomaže svojoj deci da se orijentišu prema drugom čoveku. Ako majka daje toplinu i sigurnost, otac je predstavnik spoljnjeg sveta.
 

Šta nam se sve servira?
 

- Nametnuli su nam pluralizam svega i svačega. U istu ravan stavljeni su magija, vradžbina sa zvaničnim sistemima lečenja. Bukvalno, imamo dvojno školstvo, sudstvo, zdravstvo.
 

Insistirate na porodici, a ona je u fazi raspadanja?
 

- Ne izlazi mi iz glave crtež košnice jedne devojčice. Objasnila mi je da njena porodica funkcioniše baš tako. "Mi po ceo dan zujimo samo se uveče u njoj nađemo", objasnila je. I ovo dete je primetilo da imamo razbijen ritam življenja u kome nema razgovora, otuda nema ni mogućnosti da jedno drugo razumemo u porodici. Danas imamo paradoksalnu situaciju, imamo tehnološki razvoj, a na drugoj strani skoro kolektivnu depresiju.
 

Pritislo nas je i more nasilja.
 

- Godinama nismo gradili zdrav sistem vrednosti, nismo pomagali čoveku da odredi šta je to dostojanstveni život. Sa druge strane, nudili smo mu preko medija nasilje, agresiju i brz život. Te poruke sa TV su neprirodne i remete ljudski prirodni ritam. I čovek je postao žrtva previsokog adrenalina, žrtva uzbuđenja. Insistirajući na imperativu pobede nad drugima, naš čovek je upao u neprestano stanje stresa. Smanjio mu se prag tolerancije, postao je nervozan, otuda toliko surovosti i agresivnosti.
 

Na kraju, gde smo i kuda idemo?
 

- Moramo sačuvati decu, porodicu, kulturu i veru. Vratiti dostojanstvo životu koji se nije previše cenio. Šta čovek prvo traži od Gospoda "Daj, Bože, mira duši mojoj". Iako nemamo rat, imamo nasilje u svakom drugom obliku, preko medijskih koncepcija, nelojalnih konkurencija, surovog takmičenja. Potrebna nam je vera koja oplemenjuje i širi ljubav. Pomagala je čoveku da preživi u najsurovijim vremenima.