Okrugli sto "Vesti": Dijaspora je glasala za vas, kako ćete opravdati njeno poverenje?
I pored činjenice da se dijaspora u malom procentu odaziva na izbore u Srbiji, rezultati glasanja u aprilu pokazali su da su oni koji su izašli na birališta u Evropi i SAD ipak izdvojili troje lidera za koje misle da bi mogli promeniti stanje stvari u odnosima između matične države i njenih iseljenih građana. Na Okruglom stolu razgovarali smo o tome da li će i kako oni zastupati interese dijaspore u novom sazivu Skupštine Srbije.
* Dijaspora je glasala za predstavnike opozicije, dakle, želi promenu. Kakvu promenu možete da im ponudite?
* Da li ste u kontaktu sa predstavnicima dijaspore, gde vidite njihove najveće probleme i kako vidite da se oni mogu rešiti?
* U jednim od Okruglih stolova Vesti, predstavnici dijaspore označili su korupciju kao najveću prepreku da se vrate u Srbiju i investiraju u njoj. Može li nova-stara vlada sa ovakvim odnosom snaga u parlamentu da promeni tu situaciju?
* Brojno stanje dijaspore povećava se svakim danom, iz Srbije odlaze mladi stručnjaci, od devedestih zemlju je napustilo 7200 doktora nauka i oko 350 000 visokoobrazovanih, više nego što je takvih kadrova ostalo u državi. Kako zaustaviti ove trendove?
* Dijaspora redovno šalje doznake rođacima i prijateljima kojima je taj novac jedini izvor prihoda. Srbija je u teškoj ekonomskoj situaciji, kada biste bili u situaciji, šta biste prvo uradili za njen privredni oporavak?
* Mnogi misle da Srbija mora ravnomernije da razvija svoje regije od kojih su neke, poput Peštera, potpuno zanemarene. Šta biste vi na tom planu mogli da uradite?
Učesnici: Sanda Rašković Ivić, Muamer Zukorlić, Aleksandar Stevanović
Autor: Jelena L. Petković
Naši sagovornici izjasnili su se o ovim i brojnim drugim temama. Njihova mišljenja, stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 11. juna, kao i na portalu "Vesti-online".
Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije
Dr Sanda Rašković Ivić, rođena je 8. jaunara 1956. u Zagrebu. Maturirala je u Šibeniku, diplomirala na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, specijalistički ispit iz psihijatrije položila na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta u Zagrebu, magistrirala je 1989. godine na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, a doktorirala 1993. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu "Psihodinamika agresije u depresivnom sindromu". Od 1980. radila je kao lekar u Šibeniku, lekar i specijalizant psihijatrije u Psihijatrijskoj bolnici "Dr I. Barbog" Popovača i Psihijatrijske bolnice "Vrapče" u Zagrebu, a potom kao specijalista psihijatar na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Od 1991. i narednih devet godina bila je psihijatar u Psihijatrijskoj bolnici "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.
Za Komesara za izbeglice Republike Srbije imenovana je 2000. godine, od 2004. je poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore, i u tom periodu je bila član Saveta za KiM Vlade Srbije (2004. - 2007.), predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju (2005. - 2007.), učestvovala na pregovorima o KiM u Beču i vodila sektor za crkvenu i kulturnu baštinu.
Tokom diplomatske (2008 - 2011.) bila je ambasadorka Srbije u Italiji, i na nerezidencijanoj osnovi na Malti i u San Marinu, kao i šef misije Republike Srbije pri FAO. Do danas je redovni profesor psihijatrije na Visokoj strukovnoj školi zdravstvenih studija ("Milutin Milanković" i VSŠZS Zemun), narodni je poslanik u Skupštini Srbije.
Demokratskoj stranci Srbije se priključila 2003. godine, i u okviru DSS je bila član Saveta zadužena za socijalna pitanja i izbeglice, član Glavnog odbora, za potpredsednika je izabrana 2011., a tri godine kasnije za predsednicu stranke.
Bila je članica humanitarnog udruženja "Žene pomažu ženama" i Kola srpskih sestara.
Ima pedesetak naučnih i stručnih radova i dve monografije, i autorka je brojnih eseja vezano za pitanja pravoslavlja, izbeglica i KiM. Učestovala na domaćim i međunarodnim kongresima i simpozijumima i bila u organizacionom odboru nekoliko domaćih i inostranih kongresa.
Posebno se bavila logorašima i silovanim ženama i o tim temama držala predavanja u Kanadi
(Univerzitet u Torontu, Univerzitet u Kalgariju, Univerzitet u Otavi, Mek Gil Univerzitet u
Montrealu), SAD (Pit Univerzitet u Pitsburgu, Berkli Univerzitet u San Francisku, Univerzitet
u Feniksu, Kolumbija univerzitet u Njujorku). Uspostavila je odnose sa dijasporom koja je i
angažuje kao eksperta za razgovore o srpskim žrtvama u ratovima u BiH i Hrvatskoj sa
kongresmenima i senatorima u Kapitol Hilu u Vašingtonu (1994). Laureat je Fondacije "Braća Karić" za humanitarni rad 2010., italijanskog Rotari kluba "Fellow Harris" i italijanskog Parlamenta "Premio Merli" (za jačanje kulturne saradnje između Srbije i Italije). Godine 2005. je postala počasna građanka grada Kastelija (Castelli) u regiji Abruco.
Govori engleski, italijanski, francuski i španski jezik. Udata je za akademika Aleksandra Ivića i majka je troje dece, Dražena, Ane i Jovana.*
Muamer Zukorlić, lider Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka
Muamer Zukorlić rođen je 15. febrauara 1970. u selu Orlje, opština Tutin. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće, a Medresu "Gazi-Husrev-beg" u Sarajevu. Islamski fakultet, odsek šeriatsko pravo, upisuje u Konstantini u Alžiru, kojeg završava u leto 1993. godine. Postdiplomske studije je završio u Libanu. Za prvog predsednika Mešihata Islamske zajednice Sandžaka biran je oktobra 1993. godine njegovim osnivanjem, da bi na pomenutu funkciju bio ponovo izabran 1998. i 2003. godine.
Na Objediniteljskom Saboru Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine izabran je za predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji i glavnog muftiju, da bi u julu 2008. na izborima u Islamskoj zajednici bio ponovo izabran za njenog poglavara, istovremeno obavljajući funkciju muftije sandžačkog. Nije se kandidovao na izborima za predsednika Mešihata januara 2014. kako bi se aktivnije posvetio Muftijstvu sandžačkom i nacionalnim bošnjačkim institucijama.
U svom dvadesetogodišnjem predvođenju Islamske zajednice osnovao je niz njenih ustanova i udruženja. Osnivač je prvog islamskog glasila u Sandžaku - "Glasa islama", čiji je bio prvi glavni i odgovorni urednik. Inicijator je osnivanja Izdavačke delatnosti "El Kelimeh", kao i Mekteba za predškolski i školski uzrast "Reuda i Wildan", po čemu je Islamska zajednica prepoznatljiva u regionu. Osnivač je ženskog odeljenja Medrese "Gazi Isa-beg" u Novom Pazaru i Rožajama, osnivač i prvi dekan Fakulteta za islamske studije, osnivač je i predsednik Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i njegov prvi rektor. Inicijator je osnivanja Centra za humanitarni rad "Hajrat", škole Kur'ana Časnog sa nizom departmana u Sandžaku i dijaspori, Media centra Islamske zajednice, Agencije za sertificiranje halal kvaliteta, Islamskog kulturnog centra "Altun alem", Vakufske direkcije, Udruženja žena "Merjem", Muslimanskog omladinskog kluba i generalni sekretar je Bošnjačke akademije nauka i umetnosti i predsednik Skupštine Svjetskog bošnjačkog kongresa. Inicijator je osnivanja Bošnjačke nacionalne fondacije i Sandžačke biznis asocijacije. Član je Svetske islamske lige RABITA.
Na opštim izborima u Srbiji održanim aprila 2016. godine u svojstvu nosioca liste Bošnjačke
demokratske zajednice Sandžaka "Za pomirenje" postao je poslanik u Skupštini Srbije. Oženjen je i otac sedmoro dece.*
Aleksandar Stevanović, potpredsednik Pokreta "Dosta je bilo"
Aleksandar Stevanović je predsednik je Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. U svom radu se naročito fokusira na mala i srednja preduzeća i snažno podržava izgradnju institucija, uspostavu funkcionalne tržišne privrede pod vladavinom prava uz minimalno državno mešanje i javnu potrošnju.
Po obrazovanju je ekonomista sa dve master diplome iz Tranzicije i rekonstrukcije i Političke teorije i prakse demokratije. Radio je kao savetnik Ministra privrede, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Fonda za otvoreno društvo, Međunarodne organizacije rada, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Fridrih Nauman, ELDR, Ambasadora Države Izrael, Save the Children itd.*
* Preuzeta zvanična biografija.
