O Miloševiću će tek suditi istorija
Desetogodišnjica smrti Slobodana Miloševića, koja je obeležena u subotu, bila je povod da se srpska javnost ponovo preispita šta joj u političko nasleđe ostavio bivši predsednik Srbije i Jugoslavije.
Ocene Miloševićeve 12-godišnje vladavine i zaostavštine kreću se od toga da nije razumeo svoje vreme, niti da je imao viziju budućnosti, do stava da se radi o jednom od najvećih državnika kojeg će neki neostrašćeni hroničari, sa značajnom vremenskom distancom, smestiti na pravo mesto u istorijskim čitankama.
Koliko je Milošević, i deceniju posle iznenadne smrti u Haškom tribunalu, intrigantan za srpsku javnost, ali i za intelektualnu i umetničku elitu, govori i lični osvrt slavnog filmskog režisera Emira Kusturice na naslovnoj strani beogradske "Politike".
Pročitajte još:
* Ovako je BIA otkrila i uhapsila Radovana Karadžića
* "Karadžića štitio vrh BIA, a Mladića Rusi"
"Poslije dugogodišnjeg odrastanja uz Tita, koji je umio da dugo govori i ne kaže ništa, ali je uradio mnogo, Slobo je govorio jasno i čisto, samo što nije uradio mnogo, pošto mu stanje u svetu, za razliku od Tita, nije išlo naruku... Propagandna mašinerija Zapada je uspela da ubedi većinu stanovništva bivše Jugoslavije da je upravo on uništio Jugoslaviju. Bilo je tako bez obzira na to što smo znali da je Džordž Bušu stariji 1992. saopštio stav Stejt departmenta da će SAD uspostaviti diplomatske odnose samo sa onim republikama koje izađu iz Jugoslavije", napisao je Kusturica u tekstu pod naslovom "Bio je sve samo ne običan čovek".
Sumnjiva smrt u Hagu
Milošević je umro od infartka 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala, ali dobar deo javnosti veruje da je neadekvatnim lečenjem ubijen. U Tribunalu mu se sudilo za ratne zločine, ali čak i oni koji mu nisu bili skloni priznaju da se odlično držao pred sudom, ne priznajući krivicu ni za jedan optužni navod. Zbog opstrukcije tadašnje vlasti, Milošević nije sahranjen u Beogradu, već u dvorištu svoje porodične kuće u Požarevcu. Niko od njegove najuže porodice nije bio na sahrani, ali je zato na hiljade ljudi došlo da se pred Skupštinom poklone senima "svog predsednika".
Distanca, bez glorifikovanja, ali i bez blanko osude, koju je zauzeo režiser kao da postaje sve dominantniji kod građana, koji nikako da dočekaju obećanu bolju budućnost i nakon 15 godina od kada je je Haškom tribunalu 28. juna 2001. izručen bivši predsednik.
Proteklih dana se beogradska štampa bavila upravo činom predaje jedinog šefa države jednom međunarodnom sudu, što su s izručenjem Miloševića učinile tadašnje vlasti DOS-a. Bila je to odluka Vlade Srbije na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, koji ju je pravdao međunarodnom obavezom Srbije da sarađuje sa sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i političkom procenom da "ako moraš da progutaš žabu, onda prvo progutaj onu najveću".
Sada se otkriva da su sudije odbile da potpišu izručenje, a one su jedino bile zakonski ovlašćene za to. Bivši funkcioner Ministarstva pravde Dragan Vulić, kojem je na kraju dopalo ili nametnut nemili zadatak, oglasio se ispovešću da ga "svih ovih godina muči zašto se našao na tom mestu u to vreme".
Državničko i lično dostojanstvo
Mirjana Marković, koja živi u Rusiji, tvrdi da su tekovine političkog liderstva njenog supruga (SPS, Savezna Republika Jugoslavija, Dejtonski mirovni sporazum i RS) dovedene u pitanje da bi Milošević iz "istorije bio uklonjen, kao što je uklonjen i iz života".
"Sa njim na čelu Srbija, a i Jugoslavija, u miroljubivom svetu je postala paradigma borbe za nezavisnost u jeku kolonijalnog imperijalizma. Imao je državničko i lično dostojanstvo u odnosu sa neprijateljima i prijateljima, sa protivnicima i saveznicima, sa neistomišljenicima i istomišljenicima, sa vladama i pojedincima", napisala je Mira Marković za beogradske medije.
- Nespremnost da se shvati svet koji nas okružuje i naše mesto u njemu, da se odrede prioriteti i način da se oni ostvare jeste glavna tekovina Miloševićeve vladavine. Iz ovih limita njegove vladavine izašle su sve pogrešne političke odluke koje su imale katastrofalne posledice ne samo po Srbiju, nego i po celo naše okruženje, i na isti način na koji su ugrožavale našu budućnost za vreme Miloševićeve vladavine, ugrožavaju i danas - tvrdi Čedomir Jovanović, lider LDP.
Jovanović je bio Đinđićev pregovarač koji je u ime vlade ubeđivao Miloševića da se preda, da će mu biti suđeno u Srbiji i da neće biti izručen Tribunalu.
Nikola Šainović, bivši predsednik Vlade Srbije, kaže da je Milošević bio čovek na razmeđu istorije i da su mnogi događaji "nadrasli i nas i njega".
Antić: Predao je Krajinu
Istoričar Čedomir Antić smatra da je Milošević propustio šansu da se "Srbija promeni kao što su se menjale druge komunističke zemlje".- Neki govore o njegovom antiglobalizmu i patriotizmu, ali je sasvim jasno da mu se ta uloga ne može pripisati. On je čovek koji je započeo saradnju sa NATO i Hagom i predao Srpsku Krajinu i Kosovo - tvrdi Antić.
- Greške koje je činio ne menjaju suštinu tog položaja. Za sve loše je skupo platio, a onima koji su bili protiv njega nije se sudilo, ali je istina počela da izlazi na videlo - uveren je Miloševićev nekadašnji sapatnik u haškom pritvoru.
Sociolog Slobodan Antonić bio je protivnik Miloševićevog režima, kojem je najviše zamerao nepoštovanje demokratskih institucija i procedura. Nakon što sa odlaskom Miloševića nije došlo do uspostavljanja harmoničnih odnosa sa međunarodnom zajednicom, počeo je stvari da sagledava iz druge vizure i došao do zaključka da je "Milošević bio samo negativni junak koji je medijski stvoren da bi se završila i izvršila politika prema Srbiji".
Iz Užica rakija i pršuta
Iz Užica je u organizaciji više boračkih organizacija stigao kombi sa dvadesetak poštovalaca Slobodana Miloševića. Oni su uz vence i sveće doneli i rakiju i pršutu kako bi počastili sve one koji dođu.
- Svaka Miloševićeva rečenica je bila vizionarska. Nažalost, kao narod to nismo shvatili, a vreme u kome sada živimo pokazuje koliko je on bio u pravu. Danas to uviđaju i oni koji ga nisu voleli - kaže Vojin Mrđa, vođa delegacije iz Užica.
- Pokazalo se da Milošević nije bio jedini, niti najveći problem, već da je problem Srbija. Zemlja je i dalje izložena ogromnim pritiscima, bez obzira na to ko je na vlasti - zaključuje Antonić, autor političke biografije siptomatičnog naslova : "Milošević - još nije gotovo".
